Male novine

ПЕТАН 28 ША 1888.

ГОДИНА П

И8ЛАЗИ СВАКИ ДАН БРОЈ 10 П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРЛНЕ ЗЕМЉЕ :

На годину. . На по године На 3 месеца .

и кшт тта

дневни лиет за евакоса ПРЕТПЈ1АТА ИЗ 7Н7ТРАШЊ0СТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО ЕОД ПОШТА

30 динара 16 динара 9 динара

ЗА БЕОГРАД ЕЕМА ПРЕТШ1АТЕ - ЈШСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ШСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Мазих Новина" Топлачин венац бр. 17., на гораеи опрату. 1 ^ Претплата са прима код свију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАОИМД На првој отрани од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј од петит реда 10 пр. дин. ПРИПО ЈЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. шж штш

ГЖЈГЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЈГЖЖЖЈГЖЈГЈТЛГЖЈГЈГЖЈРЈ^Ј-Ж^ЖЖЖЈГЈГЖЈГЖЖЈГЈГЈГЖЖЖА

.^^^ч>ж-уу-у.-у-уу-у>у-у'уу-у-ч'уп.'у-у'у-^-».-у-у-ууж.-.

Огласи јевтино, по потпеби и са сликама.

За свахо аглашеле маћа ов држ. * се м ■ п. . :

мТ.И ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

♦ * ♦ ф ♦

Нашем до О јзом и нигда непрежаљевоме еиву ДРАГОЉУБУ

ВЕЛИКОШКОЛЦу даваћемо годишши иарастос у понедеовик — 31. Јула ове Ц |годаве — у 9 и по ласова пре подне у цркви палилулској.

507,2—3

ОЖАЛОЖЋЕНИ Р0ДИТЕЉИ : Еоста и Софија ПетровиЛ

ВЕОГРАДСКа ВЕОТИ Данашњи број нашега листа изаазл иа по аабака због неприлика у штампарији. * Отпутовали. Јуче у јутру, у 6,55 часова отпутовала су њих ;ва Велачанства, Краљ Александар и краљ отац, заоебним — дворским возом у Ниш. У пратњи Њиховој видесмо: г. Н-шес. Протића, гувернера Краљ. г. До ! шћа, секретара г. Милићевића, ађутанте гг. Ћлрића и Сганковића. До ет нице исиратила их је елада, општински одборници, виши оФицири и

један део иешадије с бандом на челу. — Краљ Алекеандар имао је на себи белу — летњу униФорму, а Краљ Отац загаситу блузу и белу качу.

Одговор. Г. Стева Грујић проФесор геограФије и статистике у в. академији унравио је преко 174 броја ,,Д. листа" на нас имтање и тражио, да му јавно одговоримо: Ко је гшсац оне белешке о статистици и испитима у у вој. акадеиији, у 168 броју нашега листа, и да иокажемо теденцију и право порекло те белешке, јер у полемици која се између њега и г. Драшевића развила о тој иашој белешци, овај сумња да је Грујић писао ту белешку.

Ради умирења гг. Грујића и Драгашевића. и ради истине, изјављујемо да г. Грујић није пзсац те нашо белешке, да је нисац особа, која ни ао чему не приДада војсци и чак и не живи у Београлу. но је бавећл се о одмоЈима овде. даоону белешку јамачно утвцајем својих другова из вишег курса војне академије. Име те особе, овде не помињемо по уобичајеној практици већ а и иначе ј то не би ни мало изменило | ствар. С^атрамо да смо на питање | г. Грујићево дали довољно потребна објашњења. * Мађаризирање. У Београду постоји од дужег времвна 'римокатоличка осн >вна школа, коју издржава овдашЊе аустро-угарско носланство. Та школа до прошле год. нмала је еамоједштучитеља којијебиопо народности Хрват, који је основну наставу у школи нредавао на сраском и немичком језику, ео за прошлу школску годину посланство је поставило још једног учитеља неког Лајоша Мендлера, Мађара, који ни реча српски не зна, и тај Мађар у школи пред је деци наставу на мађарсзом је зику. На овогодишњег Св. Саву тај Ј1ајош држао је целог дана предавање у школи а учитељ Храат вије. и ма да је на овогодишњем испиту учитељ Хрват показао врло добар успех пос лансгво га је иаак отнустило из службе, а М^ђара, који са својиммађарским језиком није могао у школи никакав успех поетићи, задржало у служби. Како чујемо, на захтев одбора оп-

тптинског достављен је овај случај г миниетру прссвете, и мћ ћемо сачекати да видимо какве ће мере г. министар иредузети ди се томе мађарлзирању ва пут стане, јер овде нису V питању само деца аустро-угарских поданика, него и српска римокатоличке вероисповеда. * Да ди ]е то касација? Нашка „Слобода" дотакла се јодном кратком белешком нашега чланка „Прелазна Усгавна наређења" у 210 броју нашега листа, где смо ми тврдвли, да суд има да донесе решење о сваком лишавању слободе, па било то да се ко аратворн или полициски осуди. Тако смо ми разумели смисао чл. 9. и IV и У тачке чл. 243 Устава. „Слобода" назива ово наше извођење „нросто један покушај да се обману читатељи и ништа више," па онда всли, како „суд нема да доноси иакаква решења „иначе о лишењу слсбоде" — ако је неко већ затворен на основу осуде — пресуде , како хоћете, која је издржала касацију." У томе баш и јесте суштана пицитања, које смо ми у поменутом члааку нокреаули, а на име ко се по Уставу има сматрати за касацију у стварама иритвора, полициске осуде , или „и иначе лишења слободе," да ла полицаја], односно манистар унутрашњих дела, како је то по дооадашњим законима, кој а по Уставу за оваке случајеве још сада губе силу, — ила суд. Ми смо нрема духу Устава, поема смислу чл. 9. и IV и V тачке прелазних наређења уставних тврдили, да ту ни у ком случају полиција не може бити касација, но

ПОДЛИСТАК

МШ ИНА (4) од ДУЈА АРЉЕНА.

* * * Он долазаше сваки дан, причаше јој о галантеријама војничким и иљаду других ствари што је занимаху; говораше јој да је он био •/ АФрици као војник, да се борио са Бедујинама. Она га гледаше св^јим великим очима и слушаше ћутећи. Ва тим јој је прииоведао какојепо повратку Оио коњаник код једне кнегиње ијахао на коњу иред колима нратећи јејутром у шуму ; али није могао остати дуго код ње из два разлога: што није марио да буде слуга и што му забрањиваху да носи бркове и браду. „Кад би знали како ме то мења, госпојице Фана," додаваше он гладећи своје бркове. Још праог дана он је освојио срце девојчице; они дани, кад он

не беше на служба беху врло дуги за Ф.чну ; али кад је он био, Флна не осећаше ни кишу ни хладзоћу. Она се међутим бојаше за њега и срце јој се параше гледајућа га како стоја на снегу, а кад би он дошао да на Фуруни лепе продавкање огреје своје смрзнуте руке, она мишљаше како би то добро било. кад би му она у свака џеп метла по један врућ кромпар. „Вадите, говораше она, усхићена оваком мишљу, ја ћу их мењати свака иут, каа ирођете овуда, и то вам неће дати да добијете занокгаце. Он јој дозвољавчше да чини све, ова диввна девојка међутим вигае га је заносила но што и он сам мишљаше. Онапак, срећна што га може сачувати, причаше му о својем животу, оји у осталом беше само жавот тешког рада и оскудице; говораше му како је отац писао да ће се можда ускоро новратити; како ће Марија ск!>ро примити прво нричешће; о дебелом Виктору, који се тако добро учи, и још о многим ситниццма њиховог бедног живота. И не ^лушајући је, он посматраше грицка)>ћи брчиће, ватревим ногледом младо и развијено тело девојчино које с муком могаху одржати танке ттантлике њеног већ изношеног крозета. А кад би суерела овај поглед његов, онда би кроз цело тело мале Фине прошла нека чуд

новата. језа, а у грлу би јој се стегнуло нешто, и она се с муком могаше држати да не падне. 1\ко су стајали дуже времена ћутећи једно поред другога, док јој не би он , да би избегао неприлику, нромриљао: „до виђења, Фина!" Мала Фана живљаше као да је у сну; она беше постала кокега и ништа јој више не задаше бриге. Оаа мала штедљива и смотрена домаћица беше се сасвим променила. У сиротом стану гоеиође Лебран живелаје сада лепа девојка слушајући песму љубава коју јој њених шес:(ајест година на уша певаше. Она је одлазила врло рано, пуна радости ; улица беше мрачаа и хладна; залеђена калдрма пуцала је под ногама њеним; ветар је дувао наносећи јој у очи бујне праменове свиласте косе; још беше мрак; бледа светлост тек јо се почела појављивдти на хоризонту; али Фана не осећаше ни ветар ни заму: она иђаше да њега види.

Једно јутро он не дође; неки дотле непознати стрих и слутња обузе је; она га чекаше ду г >; затим се крену и иђаше полако, врло полако, освр&јћи се на сваком кораку. Остатак дана нровела је врло нестрпељиво, беше расејана; нчћу, она не засаа никано. ( наставићеск)