Male novine
БРОЈ 219
КЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН
СУБОТА 29. ША 1889.
ГОДИНА II
БРОЈ 10 П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ :
На годину. . На по године На 3 месеца .
30 динара 15 динара 9 динара
Ш РЕТ1Т Ј01ШШ
ИАЛЕНОВИНЕ дневни лиет за евакога ПРЕТПЈХАТА ИЗ УН7ТРАШЊ0СТИ П0Ј1АЖЕ СЕ САМО ЕОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЛАТЕ — ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ
ПиСМА и РУКОПИСИ шаљу се ВлАСНИКУ „Жалих Новина" Тспдвчин венац бр. 17., на гораем опрату," Претплата ое прима код свију пошта у Србији.
»►
Огласи јевтино, по потреби и са сликама.
ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит.,реда 20 пр. д., а на четвртсј од петит реда 10 пр. дин. ПРИПООМКО стаје 50 п. дин. од петитног реда. шигс ттт
За сваио зглашење плаЋа ае држ. та. се 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
♦♦
♦♦
Нашем добром и нигда непрежаљеноме сину ДРАГОЉУБУ ВЕЛИКОШКОЛЦУ даваћемо годишњи парастос у понедеоник — 31. Јула ове $ Ј10дине у 9 и по часова ире подне у цркви палилулској.
507,3—3
ожаложђени родитељи : Коста и Софија ПетровиИ
ХАПСАНСКЕ КРАСОТЕ
Мошдп ТИ .)•» МГ .Ј, и драги читатељу?! Сва је прилика да ће ти бити већ досадно, јер ево већ неколико дава све једно те једно — полициско насиље и г. Глишине обмане. Верујем, добри читатељу, теби је досадно читати, мени је досадно писати, ади морамо признати и ја и ти, да је опет најдосадније ономе робу полициском, нашем јадном уреднику, који болан лежи у тавници.
И кад он мора једнако да тамнује, онда и ја морам једнако да пишем, а ти мораш једнако да
Јест, морамо, кад смо таке среће те нам је домовина још земља самовоље и насиља. Морамо, кад и поред новог Устава српски грађанин са својим личним слободама стоји и данас као тица на грани; нико не зна откуда може пући пушка полициске самовоље и оборити га у хапсу. Морамо кад нам земљом заповедају, кад нам престоницом управл>ају људи којима је чак и то мало, кад чо-
века насилно лише слободе, но још имају дрскости да излазе после јавно да своје насиље правдају и да човека, кога су лишили слободе, лише још и части, доказујући у својнм „званичним исправ кама" свакојаке измишљотине и нотварања. Јест, читатељу, док нам отаџбина пати од те красте, што се зове полициска разузданост и самовоља, ми се сви морамо против тога борити, ми новинари морамо о томе писати, ви грађани морате о томе читати, и у колико нам је то досадније, у толико пре дужни смо сви настати да што пре нестане насилника полицајаца, тирана министара и лажних „званичних исправака", а кад тих краста нестане из српскога друштва, ^дда ћемо и ми иисат« ^ц-
јатнијим7~Дотле пак нема помо ћи — мора се терати овако. С тога да се вратимо опет несрећној иснравци несрећног нашег управитеља вароши.
Две половине има г. Глигоријева исправка. У првој половини труди се вредни г. управитељ да докаже, како је г. Тодоровић законски осуђен и ухапшен. Ми
смо та тврђења претресли и наши су штовани читатељи видели, да ту ни камен на камену није остао. Цела лажљива зграда срушила се при првом додиру. У другој половини мучи се наш г. Глигорије да докаже, како се с г. Тодоровићем у затвору поступа по закону, како га полиција не мучи и не кињи, на нротив даје му све удобности, које један затвореник те врсте може имати. У доказ томе г. Глигорије вели: „У притвору се са г. Тодоровићем поступа са свим по правилу и начину, по коме се иступне казни издржавају. Затвор издржава у најбољој соби коју управа има за притворенике. У ГОД Је"д.теи оа отуу иихуоиу динети. Једе и пије кад хоће, колико хоће и шта хоће. Новине, књиге и све остало, што год је захтевао и донето му, дато му је. Решењем управе од 14 јула ове год. Бр. 8617, које је и њему и лекару саопштено, наређено је лекару унравином да му свагда на лекарској услуги буде, ако му и кад што устреба. Састанак му се дозвољава са лицима која са њим какав посао приватан
подлистм
СРЕЋНА ОПЕРАЦИЈА СЛИКА ИЗ ПГЕСТ0НИЦЕ И оиет је ноћ. (Ми, дао бог из ноћи и не избијамо !) Ал' то није ведра, лепа летња ноћ. По небу се витлају тамни облаци. Сене и по која муња, те тренутним зраком обасја ону ивицу на „тошшчином венцу." Ветар је дувао, те је нодизао прашину са велике пијаце. У главној пре®ектури опажала се нека чудновата асурба. Главни преФект, у „главпој" преФектури, журно је ходао по мермерном поду уског ходника, који те води у његову канцеларију, и доле у подземне тамнице... По челу главнога пре®екта беху се набрале ситне боре; усне је грицкао, а зној му је капао са лица и чела. Цела његова „снага" стајала је „на ратној
нози.*
Улазили, су, одлазили идолазили. ПреФектје
према извештајима њиховим бивао час ведрији, а час опет суморвији. Лице му јенаизменце добијало врло „мудре" црте; изгледао је као онај кинески полицај са прапорцима, који је 7. пуних година хватао једног лопова, па је 8-ме године са највећим успехом друго лице ухватиоБоме овако „мудар" и .бристар," морао је нешто крупно премишљати, нешто „виспрено" што ће му име за потоња времена прославити. То се видело по оној честој дрхтавици; по оном наглом гажењу глатког мермера. Ветар је непрестано дувао. Озго са пијаце, уз хук ветра, чуло с« танко пиштање стражареве пиштаљке. ЈБуди, који се враћаху својим кућама, стравично су погледали час на преФектуру, а чвс опет на ону страну од куда је сигнал долазио. — Није без ништа, мрморили су људи измеђусебе. То јеноћна хајка нахајдуке, који су прерушени у престоницу дошли, да је крвавим жртвама уресе! Будна је наша полиција; видра је наш „савски јубилар," зна он доскочити хајдучији, и еачувати имање и живот престоничких становника. — Мора да су дошли уценитељи Баџаковог сина, па сад им се у пре®ектури дочек спрема! „Крвав дочек за незване свате..." Док су људи тако између себе шуморили,
дотле се у преФектури зачуло живље тумарање. Главни преФект „велики мандарин" богом благословене Којине полиције. стао је у средини своје „верне војске," па им је изрекао „строге," званичне заповести. У гомили ноћних тица, стојао је суви писарчић кинески полицај са прапорцима; али нрапорац великог Мандарина богом благословене Којине полиције; син Музин; чедо лире и песме; онај исти, што је „свршио права," и што је увек викао на ноћне полициске нападе!.. Какав контраст ? Песма и — џелатска улога ; одушевљење за узвишеном истином—и одвратан посао једног најмљеног жбира! Пре®ект га је одмах запазио. Њихови се погледи сукобише. Они се брзо сноразумеше. Од главне преФвктуре па горе поред „Дилберове апотеке," тапкао је песник прапорац са једном четом својих црвених прапораца, а тамо поред „Мајдана" у правцу „прве српске кредите банке" уштагшо се на својој танкој бедевији главом сам преФект, дика и понос наше престонице, „велики мандарин" богом благословене Којине полиције. Небо мутно, „облаци се вију, а кобила танка опружила шију, па гледа — делију. Да, гледа свој благородан терет, како се киба то на