Male novine

БРОЈ 223

ЧЕТЗРТАН 3. АВГУСТА 1889

ГОДИНА 11.

ИЗЛДЗЧ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10.П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 »е % ца 9 динара II РЕТ1Т Ј0ШШЛ1 пглаеи јевт-но, по потреби и са сликама.

МДЈ1Е НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

ПнСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВДАСНИКУ „Малих Новина" Толличин венац 6р. 17., на горњем слрату. Претплата се прима код свију пошта у СрбмЈи

Претплата из унутр. полаже се сато код пошта

За Београд нема претплплате — Лист се продаје на број

ЦЕНЕ 0ГУ1АСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИПОСЛАНС стаје 50 пр. д. од петит реда. ШШЕ ШТШ

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕТШ огласи но иогодви.

Ја&љамо штованим купцима „Малих Новина" да је наш лисг од сада редовно готов свако јутро у 7 часова и може се одмах куповати у администрацији „Малих Новина" и код разносача, а по продавницама најдаље до 8 часова,

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Дан рођења Њ. В. Краља Александра прослављен је јуче у престоници свечано. У саборној цркви била је архијерејска служба, после које је било бла годарење, коме су присуствоБнли Њ. В. Краљ Аиександар, Н>. В. бив. краљ Милан, г.г. намесници Протић и Белимарковић, чланови владе, дипломатско тело, официрски кор, више и ниже чиновништво и многобројно грађанство. По улицама, којима је Његово Величанство пролазило, био се слегао силан народ којије младога Краља одушевљено поздрав љао. Његово Величанство, во-

зило се у колима с ађутантом мајорем Тшрићем а у другим ко лима кра.Ћ — отац с намесником г. Велимарковића, а за њима остала свита. Испред и позади кола, Њ. Величанства ишао је по један водгарде Краљеве. На Теразијама билаје уноређенавој ска, која је послеблагодарења деФиловала поред Њ. Величанства. У иодне је у двору Њ. Величансгва било примање по реду, који је оглашен у званичним новинама. Варошје била искићена тробојкама а у вече сва осветљена. У на родном позоришту била је свечана нредстава ..Маркова Сабља - ' а у хогел „Империјалу" „Бој на Коеову." * Извучени Л030ВИ. На јучерашњем вучењу 3 од сто лутриских лозова извучени су ови бројеви и серије: 100.000 дин. до била је серија 5016 број 38; дин. 10000 серија 4040 бр. 42; дин. 4000 серија 4863 бр. 43; но дн I. 1000 сер. 4363 бр. 39 и сер. 5016 бр. 26 по дин. 500 сер 4363-44

4263-38, 4363-7, 5016-22,

Улазнице за летњу забаву „Београдског певачког Друштва" могу се добити у књижарама г.г.

П. Ћурчића и А. Пурића. Цена је 2. дин. за самца, а 1.50 од особе у иородици. Улазиице се добијају само на показ позивиице, као што и приступ на забави имају само позвани гостн. Похара. У уторак на ноћ обијен је и похаран дућан Лазића ! и Урошевића, бакала у господској улици. Лопови су из улице, која води топличином венцу обили | једна мала дућанска врата, па загим ушлиу дућан и обили доња врата од касе, одакле су узели јнекехартије и нешто ситног аус| тријског новца. Лопови су по I извршеној похари умакли и неопажени, оставивши дућан ши ром отворен. Тек око 5 сахати у јутру један пекар, пролазећи туда, опази да је дућан отворен одмах дозове натролџију и пробуде газде, који су спавали у дућанској соби Занимљиво је да ни патролџија на тој линији. па ни саме газде, који су сиавали у соби одмах до дућана, нису чули лупњаву и сбијање врата и касе, а нарочито ово последње, јер је гутребало прилично и времена, и посла, и муке, и лупњаве. Штета још није тачно оцењена.

Проглашен.9 бугар. нвзависности По вароши, а и у једном делу престоничке штампе иронели ее глаеови како ће се на дан ирославе стунан,а на иреето кнеза Фердинанда Бугарска прогласити независном и кнез Фердинанд краљем. Ове вести демантују се депешом из СоФије, коју доносимо у данашњем броју. Из депеше се види, да је бугарска влада наредила да се егтречи сваки покушај у погледу прокламовања бугарке нез ависности. Сва је прилика да у ови гласови потекли отуда што с у на прославу ступања кнеза Фердинанда позваш многи војни командири и што еу за тај дан у опште спремљене велике војне свечаности. «30« О <82=ПИСМА УРЕДНИШТВУ Госи.один уредниче ! Молим вас, дау иитересу београд. општинске сиротиње отгигампате ово неколико редака. Веоградска оиштина даје помоћ сиротињи ио старом начину, који су издали г. г. стари одборници а тај је оваки: Ко је од сиротиње имао иротекцпЈУ та Ј Ј е ДОбио и много, а ко није имао тога су питали, кога има, шта му деца раде итд. Одговор је био код оних коју су умели хагати, ради ми ђерка шнајдерај бесплатно, учи се, а према том ћерка јој прима илату 20—->0 динара, син ми шегрт, но и то није и он прима плату нтд. и они су до-

ш д

У\\

т, гх

ШМА ИЗРАОЈЕЛ!

(ЧУЈ ИЗРАЈВЉУ .)

цртица из Галиције

Беше суморно кишовито септембарско јутро а тако исто суморно ногледаху људи, одевени у црним мантијама, не осврћући се ни лево ни десно, идући кући Мојеија — Левија — Мондегланца, и кад стигоше понеше се лагано уз мрачне стененице, Он их је позвао, он, сунце светлости, најиобожнији, најбогатији, и највећи добротвор у целој општини. Како да не дођу? и ако су нерадо из својих кућа излазили. Једва једиом дођоше сви, најученији, Абел Машорер, Јаков Левенштајн , Мосије Коњиц, и још други незнани, и заседоше у малој соби около Левија Мондегланца, који је гордо своју оседелу браду гладио. — Грозан случај — рече с' уздахом климајући главом, — још мн коса стоји још у вис

кад се на то сетим где Је тај научени човек, који ће нам то објаснити? Тај научени човек беше Јаков Левенштајн, јер он беше тај, који је позвао Мондегланца, да грозан случај исприча. — Одма је то готово, — одговори овај. Кад је шахтер о новој години, код мене заклао пет гусака, тада посљедња диже главу, и викну. Сви смо ми чуле како викну: Шма Израојел ! (Чуј Израјиљу). Изабрани загледаше се зачуђено, само је Левенштајн гладио и даље браду и размишљао. — Какав закључак да се изведе од овог грозног случаја? — упита Мојисије Леви Монденгланц. — Ја држим, да у дашој ошнтини (киле) има грешника (шет)! — рече Јаков Левенштајн. — Поновљате оно, што сте и мојој жени већ рекли, — упаде му у реч Монденгланц; да у нашој општини (кило) има гренгаика, који је госнода бога разгњевио". Побожни људи претресли еу ово питање на дугачко и широко, и најзад решише да ствар бешдину (суду ребинера) на нретрес изнеоу. Овај заказа свечану седницу, у којој је шахтер Мортхе Цимбелес под закдетвем грозан случај нотврдио, и најзад стекоше уверења, да се у њиховој средпни находи опаки грешник, иди отнад-

ник, и том приликом ставише свима нобожним у дужност, да ревносно потраже грешника. Православна јеврејска полиција отноче одма грозничавом ревношћу да га тражи, а овом је приликом имала довољно узрока, да њену задаћу што ревносније врнш, јер грозан случај са умирућом гуском беше јединствен у аналима светским. Све животиње у зградама нрл.авим, препуним разноликим мирисима, само не од мириса од ружа, побунише се. Бар тако је тврдио шамес (црквењак синагоге) Мајер Насеншен, јер се је потужио остарелом рабинеру Мајмону Вајтесу, да га је његова кока иемејала. Додуше ово не беше баш тако велика неерећа, што снађе снротог шамеса, кока не беше прва, што га је исмејала. То беше у опште неерећан човек, а његов га нос чињаше најнесрећнијим, нос му бегае дугачак и шиљаст као краставац. Рабин Мајмон, ову ствар није хтео сам да узме у поступак, а пошто сирома Шамес наваљиваше, то сазва он седницу. Шамес престаде као тужилац, а Реб Херкеле би коки за браниоца одређен. Исмејала ме! — викну ЈПамес. — А ја по моме положају, не могу дозволити, да мп песавесно живинче исмеје. —