Male novine

овог месеца, тражећи да се за покрађу учнни обезбеда, а са лоповима поступи по закону, а о томе су известили и Министра Народне Привреде, те је и овај код контроле иитервенисао за заштиту касе државне. Али но несрећи, у Гл. Контроли има једна саблазан чиновничка, која је целом својом пропглошћу давала доказа о својој несавести, па се сада и овде иснречила заклањајући логгова, услед чега ни до данас још нису интересп касе државне заштићени! У осталом ствар иде као што ваља. •— Г. Цицварић је нре месец два даиа аванзовао од поштара за кн.иговоћу Главне Контроле, и до6чо на утеху народа сриског 150 талира год. више нлате, и дошао на ме.сго, одакле ћс моћи да замазује своје прл.аве послове а већ несавест оне саблазни контролне у томе ћега нотпомаЈ ати, ако ни за шта друго а оно за чатну нива. — Народе, владо. контроло, земал.ски суду, заштитниче прнвде и истиие, чуј! Државни депозит од 220000 динара нреполовљен је. Лопови су га развукли. Они су ухваћени за ј ку, али у контроли они имају свог заштитника, — заштитника или јатака, мн не знамо, обратите пажњу на љ, да ствар не нроигра, а он је на то склон. За ништа више не задиремо, на никог се не тужимо, једино тражимо да се заштите интереси касе државне а кривци да се казне, — да, да се казне и то строго да се казне а њихов заштитник, као саблазаи прогна са тог светог места, јер је он доста пута својим несавесним радом нљунуо у лице главној контроли, то више не сме да буде. И кад се ми на пра Бога ни криви ни дужни нотуцамо од немила до недрага, литнени коре хлеба без икаква узрока, онда за чије бабе душу, да се у служби трпе лопови и н.ихова сабраћа, па још и да се штите од одговорности и да се ува"Ређују- Један отпуштени поштар.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — У Бссни и Херцеговини. народ с.ч жчди на огромне порезе, анарочато на иемачке к 'Л<>нисте. Да је коионпзацпја у Босна и Херцеговани узела огромне размере, доказ јестатнстика главне вароша хсрцеговачке, Мостара и мостарск г округа. По служОеним подацима број католика увећао се у нрвој половпнп ове године Са 420 душа, док је правосдавних за 6 душа мање но у прошдој годпни. * ,Д. ТаДђкМ" јавно је да је крајем прошлог месеца бал ) великпх сукоба између аустрпске војске и хереговачко-црногорскнх усташа којп су веома издржљиво нападали аусстриску војску. И једна и друга страна имали су мртвпх и рањених. „II. Л.ојд" побио је ову вест. ♦ — Прелаз у православље. „Шкодскп Лист" јавља, да је на Снасов дан о. м. о литургнји у светопретечевом храму у Сомбору свечано прешла из јевавђелско нротестанске вере управославну Марија Подградска. Отац јој је Јосвф ГЈодградски, проФесор гимназвје овде у Београду. Отацјој је још пре 20 годвна прешао у православну веру. * — Спомвник. Српска прав^славна оиштина у Мостару. у Херцеговини решило је, да ппкојном херпеговачком митрополиту Леонтију Радуловићу нодагне достојни сноменик на гробу

а у средпни мостарске саборне цркве. Ма да бл општииа по бро;у стоновника и материјалном стању своме и сама могла подићи свај споменик, апак она с тога што је покојник као архип^стир имао великих заслуга за целу Хер: еговчну позива све херцеговачке »ишгше и родољубе да па подизање споменика дају прилог, ИЗ БЕУ1А СВЕТА — Самоубисво на позорници. Пре неки дан убила се баш на позорниници у бечком Фирст-театру глумица Каролина Артур-Шулц. Убила се из љубави. Један човек, кога је она љубила и с њим стајала у интимним односима, оженио се и она то није хтела преживети. — Едисанов најновмји проналазак Из Њу-Јорка пишу: најновији проналазак Томе Едисона је магнетски одвајач за руде, који не стоји тако високо као многе друге новине , које је „мађионичар из Менло-парка" поклонио свету; али ипак, што се идеје тиче, она се проналазачу не може одрећи. Сепаратор (одвајач), који гвоздене руде самостално одваја од врло је велике важности по Фабрикацију гвожђа у целом свету, ако се само у практичној примени покаже онако корисан, као што се иоказао у пре кратко време чињеним покушајима. Из Бехтелскима у близини Реаднига, где су чињени експерименти, једна коресподенција описује проналазак и начин рада у кратко овако: Стене у којима има руда, које се разлупају у ситна парчад, мећу се најнре у крушер" (ломач) а то је махина, која иоједина нарчад поново ломи у комаде величине јајета. Сад је материјал готов за Едисонов апарат. Најпре се у једном огромном ситу истресе па онда долази у један коси канал, који се на крају дели у два краја. Пре но што дође до овог места, нролазе парчад стена поред једног огромног магнета, који излази из једног канала; овај је магнет тако јак да сва парчад, у којима има и трага од метала, нагло беже магнету, односно у канал. А сав камен без руда пролази порсд магнета не скрећући с пута и пада у канал одређен за отпатке. Овај проналазак изазвао је велилико интересовање код минера и оних који раде металом, јер он и у свом садашњем облику наглашује нреображај у извесним областима Фабрикације гвожђа а с друге стране кад се како треба оправи, моћи ће да се употреби и за многоброј не друге цели. — Женски робови. И норед свију протеста енглеског министра резидента, у Кабулу, авганистанској престоницн, држе се свака два месеца вашари од неколико дана, на којима се тргује. с робовима женама. Оне су махом из КеФиристана, планинског краја на североистоку од Кабула и већим делом заробе их у крстарењу које авганистанске колоне предузимају у још незнабожачку област. Тако за робиње, нолу одрасле девојке добијају већу цену од жена нарочито које су старије Деца имају још мали курс, матрози су скоро без вредности. Девојке из правог КеФиристана мере се при продаји шаком и ттрема њиној већој или мањој лепотн плаћа се за шаку 25 до 30 рупија (1 рупија има 1*92 марке) Ово мерење се врши иод надзором нарочитог чиновника емира кабулистанског. Напротив, робиње из других источних и јужних иланинских крајева Хиндукуша не продају се по ме ри, но према њиним целокупним особинама. У осталом, у Кабулистану ираво продаје и куповања имају само мухамедОвци а не и иноверци.

— Најдебљк човек у Шнхену. Како минхенски листови јављају, у баварској престоници умро је пре неки дан приватије Август Штрохер. Он је на кантару био тежак добре три цент". Његова огромна дебљина често је давала иовода највеселијим оикладама. Као најдебљи човек и као човек који је могао највише да иије, Штрохер спадаоје у знамЕнитости минхенске. — п< жзр на изложби. 27 прошлог мес- јављају из Париза, да је око пола ноћи букнула ватра у једној колебици од трстике у црначком селу на инвалидском тргу. И ако су изложбене ватрогаше одмах нритекле у помоћ, ипак нису могли угушити пожар већ је пламен захватио и остале кодебе. Изгорело је читаво село црнаца с Конга. Два црнца и једно црначко дете добили су тешке повреде од ватре. — Потрес у Идрији. Идријскарударска управа телеграФисала је 29 пр. м. бечком средишном заводу за метерелогију и магнетизам, да се тога дана у 10 сати и 6 минути у вече осетио тамо јак потрес с два врло јака окомита ударца, који су брзо један за другим ишли. На пола сата доцније осетио се још један слаб ударац. А тај дан, по прорицању Фалбову, био је опет један од његових критичних дана. — Стенли и Емин паша. Како јанл.ају лондонскс депеше из Занзибара, примичу се Стенли и Емин наша с 9000 људи и великом количином слонових костију источној обали Африке. Али се још не зна тачно, кад ће стићи у Ванзибар, јер се караван врло лагано креће напред. — Шахови мемоари. Персиски шах причао је сараднику „Фигара" Антонину ГЈеривијеру, да он свако јутро своме секретару диктира у перо опис свих догађаја прошлог дана. Тако је скупио већ лепу збирку својих мемора. Мудри журналиста хтео се Одмах тиме користити па замоли шаха да му уступи који одломак тих забележака да ихобнародује у своме листу. Шаху јета понуда врло ласкала, и како је и иначе врло услужан и љубазан човек обећа одмах новинару, да ће му чим се кући врати, послати из Техерана неколико одломака својих мемоара. „Фигаро" обећава ту интересну лектиру у засебном дугом чланку, у коме ће својим читатељима преетавити свога најновијег сарадника персиског шаха.

КЊИЖЕВНОСТ. Просвјета у свесци VII ииа, сем службеног дела, ову садржину : Црквене проповједи. — Посланица митрополита Михаила. — Из шволе и о школи. — Учител.ски радови. — Науке и знаи.а. — Критика. — Старине. — Црквено-просвјетни радови у православном Српству.— Дарови школама и црквама у правосдавном Српству — Прославе. — Црквено-просвјетне бил.ешве. — Читул.а, — Црввено-школска књижевност : српска и хрватсва,русваи страна — Књиге стигле на прикаа. — Одговори „Просвјете'''. — Књижевни огласи. — П. Н. штаоцима. ТЕЛЕГР АМИ 4. АВГУСТА. Берлин. Аустриски цар нрисуствовао је јуче пре нодне служби божијој у цркви Св. Хедвиге, где га је дочекало свештенство. У касарни била је парада гардиске регименте цара Фраица, а за тим је у официрској касини

био доручак ла 150 особа. К; мандант је уз бурно одушевљење узвикнуо: „живио аустриски цар", који је наздравио регименти. Аустриски цар примио је Бисмарка, који је прс тога учинио дужу посету грофу Калнокију. Оба цара посетшп. су после подне изложбу за оси гурње од несрећних случајева Берлин. Аустриски цар подарио је гроФу Валдерзеу брилилијанте за велики крст Леополдова ордена. Сипоћ у 9 сати, после срдачног опроштаја с царем Вилхелмом, отпутовао је аустриски цар у Ишл. Софија Јуче није било ни каквих политичких маниФестација. При овацијама пред дворцем др жаојеједан грађанин поздравни говор, на који је кнез кратко одговорио. На банкету наздрављали су кнез, Стамбулов и Муткуров. Атина. „Агенција Хавасова' јавља, да у Атини означују као измишљену сву садржину грчкс ноте о Криту, која је била обнародована у новинама. Кашјављају вести с Крита, између Шакир паше и Крићана отпо чели су преговори на основу последњих захтева Крићанских. -«> <г> К У Р с

Дукат . . . . : 5 64 Наполеон .... 9.49 Срц. лутр. 3% лозови 35.50

ДНЕВНИК

КАДЕНДАР Субота Православни : 5 Евгенцје мученик Католички • 17. Либерат Сунце ивлази у 4 с. 44 Сунце аалази у 6 с, 55, Мена месеца пос. четврт. 7 Дан је с почетка 15^/* сати а ноћ 8 ј / ј али до краја овог меееца дан окрака ва 55 мин, а за толико и ноћ одужа. <—> ТРГОВ^НА Београд, 3 авгутаЦена главннјих производа. Шеница сд дин. 13 до дин 14-50, вувурув дин. 10'5С раж дин 10 50, јечам дин. 11, овас од дг; 11 до дин. 12, Свиње дебеле дин. 84 све од 100 кила. Будимпешта, 2 августа. Житна пнјаца. Шеница ва јесен *ор. 8 4- г >, Фор. 8'53 и Фор. 8 51, шеница за пролећ ■ *ор. 9 03, Фор. 9 13 и Фор, 9 12, кукуру« 8н мај јуни 1890 Фор. 5-58. Штајнбрух, 2. августа. Сточна пијаца. Српске свиње тешке од 4" и по кр. до 46 ипо кр. транзито, средљ од 46 вр до 4< кр. транзито лаке од 4«; кр. до 47 кр. транзито. ЛИЦИТАЦИЈЕ 14 о м. у начелеству окр. алексиначког за грађење дрвене ћуприје преко старог корита Мораве на друму Делиград—Ђуние. Предрачун 5074 динара. Кауција 15о|о.