Male novine

талија олложил г свој долазак у Ср бији због болести. Свет не верује овом полуслужбеном саопитењу. Држи се, да је краљици за време осујећен долазак услед погодбе, постигнуте измеђ бив. краља Милана, намесника г. Ристића и владе. Ми не знамо да ли је краљица одложила свој долазак због болеети, или је том доласку сметња погодба углављена у Врањи. Ми само бслежимо ово што се говори у вароши, и не можемо да разумемо како то, да се краљица Наталија, која се тврдо решила да јуче пође за Србију, баш данас разболи. Ми нећемо сумњичити истинитост вести полсужбеног „Одјека", али нека намје дозвољено да нам чудно пада овај удес. * Програм концерта, који 12 овог месеца приређују великошколци код „Скуиштине" овај је; „Бој се бије" ■од ф ф српски текст од Перића, Српске народне песме нсва г. Ђока Драгутиновић \чо1оп с1пе! Имам дику леполику, певају у дујету два великошколца. Где си душо, пева баритон соло један великошколац. Боже братимства од Јенка иева друштво „Јакшић." Други део је игра нка. Улазна цена динар од особе, и само позвани имају приступа.

ПОЗДРАВ Г. СВЕТОМИРА НИКОЛАЈЕВИЋА

ириликом освеКења темеља С <вског дома.

Св

Ваше Величанстзо, Господине Намесниче Поштовани Зборе. За три године, од кад ноетоји Друштво Св. Саве, оно је могло, благодарећи увиђавиости и родољубљу нашег народа, извршити доста патриотских поелова. 0 томе сведоче годишњи извештаји о његовомраду. Оно је, да споменем само што је главније, нечатало неколико књига лене и натриотске садржине. Оно је растурило у народ на 70.000 књига намењених да гаје тгатриогске врлине, буде националну свест и крепе наду на скоро уједињење нашег племена. Оно је издало на 1000.000 динара помоћи учитељима, свештеницима и школама, у оним покрајинама иашим, где је така номоћ била најпреча. Оно је обдарило многу си-

ромашну цркву одеждама и књигама; притекло у помоћ многоме верном родољубу, који се тамо, далеко од граница и слободе крал.евине Србије бори и ради за велику народну мисао. Оно је отворило, за сада, једну врло корисну школу у Београду, за младе раденике из наших земаља што су још под туђинеком влашћу; и основало један пансионат у ком издржава до 50 младића и девојака из разних предела сриских, које спрема у нашим средњим и вишим школама, да их иосле изашиље као агитаторе и апостоле српске народне мисли онамо где је пашем јсзику и народном. праву највећа оггасност од туђинских насртаја. Оно је екунило на један велики и народеки носао до 6000 посленика из разних нредела српских који сви по једном програму и у једном правцу раде на великој народној задаћи, и крче нут срећној будућности, кад ћемо сви ми, од Јадранског мора и Солуна до Искра, Дунава и Саве, који смо сад несрећном иеторијском еудбином изодвајани и поудаљивани, бити еједињени у једну, велику и слободну државу. Оно је скунило сталан новчани капитал, који у овом тренутку износи на 130.000 динара и стално расте. У низу тих послова Друштво Св. Саве ирилази, данас, једном новом делу. Оно у име Бога и нрвог ерпског просветитеља, иолаже с вама темел. дому намењеном. да буде учионица родољубља и рада за векику народну ствар. На овоме месту где су бнли дворови и касарне једног завојевача наше кршне Шумадије, винуће ее у кратком времену величанствени храм носвећен оној великој и светој мисли за коју сви ми велики и мали г живимо. И тај храм биће сведок родољубља I ашег, и стални нротест нротиву свакога насртаја на наша народна ирава; противу свачег што стоји на путу нашој жудњи за јединством. У нрестоници краљевине и у другим српским градовима има доста богатих налата, и сјајних храмова, али ће се овај дом, и овај храм уздизати над свима другима, најпре светињом и величином задаће каквој ће служити, а после тим, што њега дижу родољуби из свих земаш1 српских. Београд ће се овим! храмом моћи дичнти, јер ће бити најлепши његов украс, јер ће он бити залога иоштовања и љубави с каквом Срби из најдаљих земаља гледају на кра-

љевину Србију и њену престоницу, а Србима, свуда где их има, и у ма како мучним и тешким приликама да се иалазе, са врха овог дома допираће зрак еветлости који ће носити са собом наду и будити јунаштво; онако као што иоћу на узрујаној нучини морској трудном и очајном мрнару еветлост с куле светиљке доноси радост и показује иут. Уздање да ће овај дом толиког значаја бити за нашу народну ствар није само уздање управе друштва Св Саве, која је решила да га поподигне. Оно> је опште. То сведоче изјаве с разних крајева Срнства, сведоче родољубиви нрилози који нам од свуда стижу са жељама да дом буде што већи и сјајнији на дику нашег племена, и на пркос нашим непријатељима. И наше ће се наде иепунити. За то нам јемчи родол>убље и свест нашег народа. за то шш је најтврђе јемство, Ваше Величанетво, наш мили Краљу то што си ти, удостојио да нрисуствујеш! овој евечаности, и да сам са својом руком ноложшм темељ овом дому. Нека бш топле молитве Краљеве ге наше е овог моета допрле до оног.а горе праведног и неумитног судије, који управља еудбином народа, ® измолшсе б.чагослов нашем иредузећу и уенех евеколиагам нашим натриотеким очеживањима и жудњама; неки би измо.тили блаувслов за све оне родољубе малзе- и велике, богате в< сиромашне који ко свом могућству притичу прилозЈша у помоћ да се овај дом народни; дигне и украси. Име сваког тог родчаљуба бшће занисано и чувано за вечита времемена у свето-савеком д«-му а награда ће му бити у уверењу да је- еа своје стране на овај; начин и овом приликом нринео колијш је мог-ас на олтар народне иросвете и јединства и у љубави и иогати е-жаким ће га ее вазда сећати сви они младићи! који ће се у овом дому учити да љубе домовину и жртвују за њу и> који ће очеличени; овде- ићи у удаљене крајеве сриехва на иешки али уа*вишени народпи поеао):. Нека ми Вшве Величанство. још дозволи да. Жу у шјвећој пошизности, у име друштва Св. Саве благодарим и на. ми-гоети с којом ј,е изволело доћи на ову свечаност. Нека и сва гоопода и цео овај родољубиви скуи; крими мошту и захвалност од стра®е унрлве друштва €в. Саве а нека и овом приликом врими на-

шу заааалност г архитекта, Илкића који је* из саме оданости према друштву и- његовом делању израдио план за нашу грађевину и умео с' изредном? вештином здружити архитектанеке мотиве византике и западног ренесанеа те тако и у витким зидовима Св, Савског дома оличити културну задаћу српског племена на његовој рзекрсници игмеђу Истока и Запада. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. Номуникацијв у Босни и хврцего зини. „Кешћзтеећг" узимајући „могућност настуиања аустро-угарских трупа на јут, а понајнре нродужење окупације до Митровице, дотиче се питања да ли је аустро-угарска војна уцрава ргчунала на могућност ОФанзиве из окупираних области било нротив Србије, Црне Горе или |против Н. Назарског пашалука, па налази скоро да то није : јер, вели, иовршан поглед на комуниаациону мрежу показује да за њено развиће није могло бити маве учињено, но што је, баш да је аустро-угар-ска монархија нречистила сасвим евоје политичке рачуне на балкаиском нолуострву, н да не даду ОФанзиву неби било никаква више изгледа. Оио мало железница, што их има у Боени и Херцеговини,. раздвојеке су,. важан воден пут сасвкм је занемарек, важне тачке једва-да су додирнуте, комуникацијоном мрежом; шта више читаве зоне земаљске границе су са позаднином тако недовсжно евезане, да се мора Озбиљно лапитатв да ли је у опште могуће прмшиљање хране и других потреба онершнућим. већим телима. војске. Од босанскжх звелемица «е су у дејству : 269 км. дугаака пруга Брод Сарајево. 67 „ ,,, Добој Симинхан. 109 „ Метковић — Острожацј.и 102 „ „.. „. Добричин | — Бањалука* 1 Од тих јв нруга Дђбој; — Симин; хан чисто трговачка жеЈзеаничка без |војне важкости, аруга Добрнчин ј Бањалука била је> у ио^етку окунације већ асао готово, иримљена. Као војно важне жезвззничке ируге узима ; „КеЈсћатеећг." само оруге Брод ј Сарајево и Мјетоваћ, — Острожац,. која ће се носледња цродужитп до

беше порушена нећ, а над подрумом разграђеиа шупа! Али ова рупа не беше им по вољи; овише су волели да су под слободним небом! Они зађу у мајдане старе, где је 'некад вађена црвена иловача, и ту су се завлачили у какво мало местанце, од неколико квадрадтних метара, *оје је било тако усамљено, да се нико живи не би чуо, сем лавеж паса, из даљине, који су чували куће у пољани. Одатле, упуштали су се и мало даље ка Нијалону, пели би се по околини стеновитој, силазили би у провалије, пећине и лагуме! Овако ироведоше за по месеца, сваку ноћ уживајући. Месеца више не беше, небо поста мрачно, али њима је се чинило сада да је Бланкарда малена за њихову љубав. Једне ноћи таман су пошли једним путем, што води у теснаце Нерпим, учиии им се да неко полагано за њима иде, кроз шумицу јелову која беше украј пута. Они се поплаше и стану. — Чујеш ти штогод ? занита је Фридрих ! — Да, сигурно неко залутало куче, одговори му Наис! Она оде правцу сенке, Фридрих чу неко шаптање и кикот. Потом се опет врати, мирна, али доста бледа. Шта би? загшта је он. — Та ништа, одговори Наие.

И ноћутав мало наставв: — Ако чујеш и даље да неко иде, не бој се. То је Тоен, грба знаш ? I' Он нас чува! И заиста Фридрих је ио неки пут онажао но сенки да их неко ирата! То их је куражило! Више птта Наие хтеде да отера грбу, али он јадник, молио их је да га оставе, да им и даље буде верно псето, а он им неће ништа сметати ? Сада кад би се љубавници, слатко узели љубити, по цигљанама напуштеним, мајданима, или но скривеним лагумима, да су хтели обраћати пажњу чули би како неко тужно јеца. То је био Тоен, њихово верно псето, који би заклонио очи несницама и плакао! Од сада они нису уживали само ноћу, но увек гди год су добијали прилике. По неки иут у ходиику Бланкарде, или у соби кад су били на само они би се одмах грлили ! Па шта више и за време јела, кад би му нружила лебац он би је добро етиско за руку ! Строга госпа Ростанова, која не нримећаваше нипгга, и даље је корила сина, што је суров наспрам Наисе! Једног дана умал што их није застала, али Наис је оеети по шуштању хаљина, те брзо клече, на колена, извади мараму и узе брисати циинеле младог господара, које су се белиле од прашине! Наис и Фридрих уживаху још п многе друге радоети. Често у вече, после вечере, госпа

1 'останова узела би, сниа испод руке, м отлшли би да се прошетају. Нааеа шшела би јој шал (илед) за сваки елучај. У др.уштву тако, њих троје сишли би до обаде да виде аласе *ад се из лова сардине враћају'! По мору *ењери се< љуљаху, и у скоро би се приметиле и црне мас® чамаца, који су се приближивали ка обали као. и лагано ударање весала. Госпа Ростанова чеето би се зауставила код једног чамца и отпочела би разовор са аласима, а Фридрш. би пришо Наиси и стаснуо би јој руку да јој прсте поломи ( За та време чича Микулеи само је ћутао као заливен! Он је као и обично одлазио на море, враћао се, по мало копао на пољу, али све му нешто није било нраво! Н»егове мале зеленкасте очи ноказивали су неки немир! Он је Наису само попреко гледао, примећавао је на њој неку промену коју није могао објаелшти откуда је. Изгледала му је само измењена! Јадног дана она му се опет успротиви! Он је одвади такав шамар да јој раеече доњу усну.

(НаАСТАВИЋЕ ск)

сак>к>