Male novine

Сарајева и сад је у раду. Па и ту „КеГсћаугећг" замера што језа свезу Сарајева са морем изабраи баш Метковић, јер је то, веди, иогрешка и са трговинског и са војничког гледишта. Показав махне у трговинском погледу, „Ке1сћ§\уећг" ирелази затим на војничке, па вели да пруга Метковић — Мостар зајугозанадну зону нема аисолутно никакве вредности, јер.место да се труне или потребе шиљу од Мостара у Метковић железницом, а даље у мали Стон лађом, одатле, у једном маршу, у вел. Стон, па затим у Груж (Гравозу лађом, а одавде опет за дан марша у Требиње, радије ће се унутити друмом Мостар — Столац — Билећ. Да би се југозаћадна оиерациона зопа свезало са Сарајевом, било би, вели, нужно да се изведе већ сасвим израђен пројект железнице Груж Требиље, Столац, — Мостар: а то се може тим лакше извршити што би Дубровчани сами нримили на се велики део трошкова. Југоисточна операциона зона одвојеиа је од полазне станице Сарајево низом високнх нлаиинских ланаца, нреко којих се потребе у велико могу тек с великим тешкоћама превлачити, не узимајући у рачун што ће стока и нратља транспората појести до предњих деповских тачака пола од онога, што у Сарајеву нрими. По томе било, би, вели, нужно железниду Брод — Сарајево продужити на југ. 0 овоме ностоје два нотпуно израђена пројекта : Сарајеро — Витез караула (тунел 440 мет. дугачак, 872 мет. над морем) — Долина Праче — Долина Дрине — Долина Лима до Белог поља Седло Сасвија (тунел 1040 мет. дугачак, 1160 мет високо)— Рожај Долина Ибра — Митровица ; затим друга за 25 километ. краћа нруга: Долина Милошеве — Седло Јадовник — Љеница — Долина Брничке — Прометник (1182 мет.) — Долина Људске— Иовипазар — Вучија Црква — Лозаница — Долина Ибра Митровица. Прва је пруга у трговинском и војном погледу, вели, повољнија, на и технички нростија, јер је пројектована на 200 километара дужине као долинска, а само на 150 километ. као нланинска железница, на којој се највеће пен,ан.е 2О°/ 00 ограничава само на неких 68 километ. Употребом уског колотрага и усљед великих нанредака у систему зупчастих железница, пројект би се још више упростио, а пошто главни саобраћај светске трговине имају своју пругу даље источно, то би ова железница имала више локалну вредност те би се дакле ту могао унотребити као уски колотрат тако и систем зуичастих железница. Да се на израду ове пруге од стране аустро-угарске владе баш никако није мислило, „Кејсћвтгећг-у" је ненојмљиво, кад се само еети дипломатске распре, коју је у години 1872. изазвао ђенерал Игњатијев тиме, што је код великог везира Махмуд — паше успео да се измени ирвобитна концесија дата барону Хиршу, те да се пруга Митровица Сарејево — Нови напусти, која је тек берлинскимуговором опет усвојена. Да се тој нрузи данас само неки део оног интереса поклања, који Је ола изазвала пре десет и двадесет година, била би, вели, досад већ давно израђена. Међутим обрти политике од тог доба зацело, вели, нису такви да би се могло објаснити охладење спрам тих интереса. Даље би било нужно, каже, да сс пруга Добрлин — Бањалука свеже са железнидом Брод - Сарајево, а иреко Уског брда — Зеница. За угарску трговину може, вели, недостатак те свсзе бити и користан, али је штетан у војном поглду. Најзад би било, вели, нужно да се и Дрина до Вишеграда начини пловиом. Плитке лађе могле би врло лако

иловити, кад би се код Слапа у стењачку речног корита иробио узак нролаз, што би ее могдо извршити с трошком око 20000 Фор. Да би 2 повитба Дрином била важна и повољиа и но трговинске интересе, показују, веле трговински односи југозападне Босне ијугоисточне Србије. Предео ужички зависи сада трговачки сасвим од Београда, и једна метарска цента товара на тој прузи кошта 10 динара." „ В,е18ћ8^ећг" нрепоручује ове „путове на југ" највећој пажњи њихових политичких и војничких кругова. — ПатрвС. „Б. П." јавља да се 2 о. м. нешто нред 2 сахата уз ноћ осетио у Сарајеву потрес земље са два ударца и то у правцу са запада на исток. Од другог ударца затресли су се прозори на кућама. ^ то мукло доба ноћи многи наравно нису ни осетили потреса. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Данајина благо. Како јављају из 'Грста, бави се сада тамо цео један конеорцијум морских ронилаца врло теготним и занимљивим подузећем још год. 1811. потонула је у тршћанској луци Францеска Фрагата „Данае", која је била усудрена 30 метара далеко од мола Сан Карло, Брод је нанме са целом момчади био дигнут у лагум те се никад није могло право сазнати, којим се је то начином догодило. Заповедник тога ратнога брода био је крају на некој светковини, на управо кад се је враћао чамцем на брод, догодила се катастроФа баш пред његовим очима. Велики брод нотонуо је наравно одмах у мору, које се је било од експлозије јако 5узбуркало. 0 поводу те катастроФе, која је у оно доба била силно узрујала тршћанско становништво наслућивало се у граду којешта, те се слушале свакојаке вести. Највише се сумњало, да су дигли брод у лагуна неки зликовци који су хтели поробити драгоцено благо, о којем се је знало да је на „Данаји". То благо бијаше кутија у којој је био похрањен скупоцен накит и драго камење неке високе францеске госноде. Други су опет тврдили, да је то дело учинио неки морнар из освете. Но било како му драго, останци „Данаји" били су сво до данас сакривени у дубини морској, те се читава та аФера није носле износила на видело. Ну ове године затражило је једно друштво ронилаца дозволу, да могу нотравати у луци трагове „Данаји" те им је та дозвола и дата. Већ више месеци тражи тај консорци неуморној те им је у истину пошло за руком наћи врло много комада новаца, раз ног оружја и евакојаких бродских справа, што још увек много вреде. Пре неколико дана нађен је чак и већи комад брода који покушаше извући на новршје али уза све напрезање није било никако могуће. Сада су одлучиле тај комад брода помоћу подморских лагума (мина) разбитиу мање комаде које се надају да ће моћи лакше дигнути. Тршћанско грађанство се особито занима каква ће одкрића изнсти трагедије на видело. — Пут замљз кроз множину мвтвра. 25 пр. м. наша земља наишла је у своме нутовању кроз васиону на мноштво метеора, и то је сваки пажљив човек могао видети целе ноћи. Пут кроз ове метеоре стајао је четири дана, а човек не може ни за мислити колика је то множина усијаних метеора, који су се сви морали уклањати земљи. Ови метеори сачињавају цев, кроз коју земља иролази. Астрономским језиком зову се ти метеори „Лауренцијера река." Ови метеори боље су се видели пред ју-

тро, јер је онда земља била окрену та према њима, те се чинило као да падају на земљу, а у вече се видило да надају далеко од земље. — Покдања Персију. За време бављења шаха персискога„у Лондону била је свадба шкотскога Ирла Физе с једном кћери принца Уелског. Кад је то чуо шах, пошље он свога ађутанта принца Малколма хана кнежевском пару и позове их, да за време њихових „медених месеца" узму сву Персију „као поклон и ставио им на расположење све палате у Техерану и иначе. Разуме се да је ова понуда одбијена, учтивога еина неба уз највећу благодарност, — Положио венац, Талијански краљ, који већ неколика времена путује еа краљевићем по јужној Италији, био је 3 о. м. са краљевићем: и иоморским министром: у Каирери, где је положио на гроб Гарибалдијев венац од свежа цвећа. Краљ Умберто остао је са краљевићем дуже времена код гроба, а за тим јепосетио Гарибалдијеву кућу. Својој околини изјавио је краљ, да ће касније тај венац заменити трајним. — Експлознја у руднику. Из Решице јављају да је у тамошњих угљеницима аустро-угарскога, друштва за државне жељезнице била 5 о. м. сксплозија, при којој је рањено дванаест радника. — Незгоде код шпандауских војничких вежбања. Код недавним великих војничких вежбања, које су биле прошле среде у Спандау не далеко одБерлина предаустријскиминемачким царем, догодило се више незгода. Коњ некога частника ударио је једнога дечака од 12 година, сина неке удовице из Спандауа, такојако копитом у десну ногу, да му је одмах размрскао колено. Војнички лечници иритекоше одмах рањеному дечаку у помоћ те му повезаше ногу, а по том га одмах дадоше одпремити у болницу. Кад је опет коњаничство насртавало, прегазило је такођер много људи. Некојим су пребијена ребра, а некоји су лакше рањени. Досвтљвво урвдништво. Неки „Рухлаер Цајтунг)" лист који излази у тиринском граду Рухли који је но свем свету на гласу са своје индустрије лула од морске стиве доноси у свом последњем броју на челу листа ову изјаву: „Бојећи се, да неби својимпоштованим читаоцима извешћивањем незнатних догађајаиз садашњег доба кисели краставаца, која је својим неумољивим жезлом завладало на сваком пољу само огорчали нериснодобивих сласти нроштења, на које су се већ научили и којих ће се тек ужити те да им неби морали сервнрати и по коју „патку," која жалибог неби била тако нриређена да бн се могли њом осладити, молимо их учтиво, да би се извољели за данас задовољити се са пола табака листа, у којем су штампани само огласи и мидостиво уважити, да су особе, које раде у нашем уредништву и штамнарији такођер људи и којих се исто тако једанпут — што је ваљда носве наравно и онростиво — појављује жеља, да се мало на нашем проштењу повеселе." ИЗ БАЛКАНИЈЕ Пушчано питањв у Бугарској. занима еада живо надлежне кругове, јавља како „Дармштатки А11§. МШ1,21&." На то их јс побудило то што се као и у Русији смера да се војска сувремено преоружа, па се, вели, Бугари боје да с берданком неизостану сувише иза својих суседа. И како исти лист каже, као да су се решили били за манлихеровачу, али пушчана ватра у Штајеру, због рада за аустро-угарску војску, није могла да се подухвати испоруке и за њи

пре Августа 1890 год. тесу ее, велн с тога као да решнла да вабаве и: Русије још 30.000 берданака, што им Русије г како исти лист јавља но „Во1ш8сће~2%.-у и , нећс кратити. Осим тога опет се, вели, млого по говара да се у земљи заведе Фабрика Фишека, као што је Србија има већ одавка у Крагујевцу.

Слузкбени гласник Микистар Финансиј« издао ову наредбу цариском одвлењу министаропа *инансије, 1, Старањв о општем иавршивању лакона о контролисању чистоће адата и сребра од 17. Јуна 1882 као ш само контролисаље м жаговање адатних н сребрних ствари ставља с« у дужност цариаском оделешу Ми"нистаретва Финансије. 2, Особље за ноеао ово извршииаша о вога аакоиа и жиговања влатних и сребрннх ствари увеће се иа људи, који се ввћ у државиој служби налаае а, у кодико је нужно, и из цриватног стања. 3, Плата особљу. уаетом службу иа приватног стања и трошкови око набавке жлата и материјала нужног аа иснитивање и жиговање, исилаћинаће се, сходно решењу Министарског савета од12 ов. мес. ЦВр 3317, а докле се стаар буцетом не уред*, из готовиае дрдачно 4, Нека према овоме царинско оделењв спреми потребна правжла и друго што је за Извршење ове иаред(Је нужно. — Ставља се трговачком свету до анања да се. почев од 15-ог тек месеца, лако за паљива и експлодиа роба "као и дугачк;» дрва, која се на двоја кола морају товаритв неће више отправљати мешовитим воаовима већ возовима по потреби, само једарсд не дељно и то сваке среде, Усл .ед тога л<-.ко ааиаљива роба као в дугачка дрва Нримаће се иа отправљан-р сачо понедеоником, а екснлодна роба саме уторииком. КЊИЖЕЗНОСТ. УЈепас, у свом 33 броју, доноси од овв.: ствари : Обитељ, спјевао Јовач Храниловић — ив Немачке. — Како лм и каковнли им < вабавних мјеста, вртова, дворана е кааали шта у Петрограду н околцини. — Листак К сликамз (Орест Феодоровић Милер и Процвала ружа ,) књижевност : талијанска сваштице. — Адолф Вебер Тиалчевић. Ш А Л А ПдаЂа човек што је јео келнер (прави рачуи госту. Чорба, говеђина са сосом од лука, Вармв > салата и пржена штука. Прво три пива после литар бела шес дииара, господине, ц« ла вечера. Гост. (пдаћа, ж кусур трпа у џен.) Рачунај добро, да није што ажшло А није скупо само кад се нашло. ... кеднер (видећи да гост неда бакшиш Није аашло нишћа, ту је рачун цео. Само келнера ннсам увео. Гост. Ја келнера, брајко, нисам ни јео, СТЕЦИШТЕ Отгорено над имовином Јеленке Д. Јов* новића. трг. ив Кшажевца до 26 Септембр , Траше се >.аеледници масе пок. Мирка Петровића учитеља ив Крајинске чубре д 1(3 Септембра. ТЕЛЕГРА1ИИ 10. АВГУСТА. Веч. На нозив царев прист ствовао је краљ Милан у субот ручку који је дават у част ша>; персиском. Штрасбург. Цар је умолк кмета да становаиштву нзјав