Male novine

БРОЈ 236

СРЕДА 16. АВГУСТА 1889

ГОДИН* II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину .... ....... 30 динара На ио годинв 15 динара На 3 ме § Да . . 9 динара РЕТ1Т ЖННН Огласи јевт/но, по потреби и са сдикама.

1»

111 :4

ДНЕВПИ ЛИСТ ЗА' СВАКОГА Првтплата из унутр. полаже се само код пошта За Београд кема претплате — Лист се продаје на број

Писма и рукопиеи шаљу ск Бласнику „Малих Новина" Топличин венац бр 17 , на горњем спрату Претплата се прима код свију пошта у Србији ■ -ч*ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој етрани од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дав ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда Ш1НЕ 2Е1Т1ЈШ

За свако оглашење гма!а > е држ таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ

ЛУТРИЈА ДРУШТВА СВ. САВЕ I Пододборима, повврвницима и растуривачима друштва. срећака Управа друштва Св. Саве морала је оддожити извлачете лутријв до 1. Септ. о. г. с тога, што многа двца, којима су срећке на распродају п о с д а т е, нису пи до данас послалп н< вац за њих. С тога се умољавају последвви пут сви они, који су добили друштвене срећке на распродају, да до 20. Августа о. г. неизоставно пошљу, главном одбору у Веограду, како новац од продатих срећа;а тако и остатак непродатнх ср( ћака, како би друштв'\ пре извлачења лутрије имала у својој благајки не само новац од продатих срећако и све још вепродате срећке. Који год ни до 20. Августа о. г. не би послао главиом одбору непродате срећке, од тога се после 20. Августа веће више примнти ни једна срећка натраг, него ће друшштво потражити од њега одговарајућу вредност срећке, у готову новпу. Д.С.С. Бр. 1.041. 11. Августа 1889 г Београд. Пред. друш. Св. Савв Благајник С *ет. Николајевић Т. Ј. Марковић. 539. 2—3

онасношћу дн се носече. Брија, човек, бркове да му што пре никну. С уздахом помипгља, када ће ве*1 једном и он моћи да усуче макар и оно мало длачица на крај усне као н>егов старији осамнајестогодишњи брат. Петнајестогодишња шипарица стане нред огледало, успија ус нама, загледа струк; прави покрете и изговара речи као матора девојка. Ако дочепа материн шешир, она га намешта пред огледалом, врцна се и с уздахом шапуће: Боже, кад ли ће мени већ једном купити шешир и иочети да ме изводе у друштва ! И све ово долази само по себи; то проговара природа. Је сте ли гледали младо теленце? Тек му набубрели рошчићи, још ни из коже нису избили, а оно већ узмахује њима и боде се; мислиш има рогове читав метар дугачке. * „Тати си већ велика девојка. Кога ти мораш да слушаш? Никога! Ти можеш сама за себе. Што? И ту радиш. То гтсто мо| жеш радпти и на другом мес/гу, ; на ћеш бар бити свој госиодар. ! А и шта су ти оии, да мораш | баш код њих остаги? Ништа ! јТуђи људи! Служиш овде; слуI жићеш и на другом месту, али ћеш бар бити самостална и живети по својој вољи. Можеш се одмах оденути по свом ћео>у, па

СОБЕ без намегптаја, у средини варошв, тражи ОФицир самац. Нријавити уредништву. | метути шешир, иа леио свој сун239-2—з Ц°бран, па рукавице, па дивота! | . г — ; ТТл можеш излазити и у друшТрговнна људским иесои |™ а '. кад хоћеш хоћеш г своЈа си газдарица"!.... (Посбет.епо беогрлдским оцевимл ) Цустите те отроиие. алишећером ,,< лободе" заслађене речи , * у уши младе шипарице — и она Младост је лакома на све што је већ пола омађијана. Понавличи на слободу и независност. љајте јој то чешће; ставите јој Лако се заноси за иразним ре у изглед олак живот без кончима о самостаЈШОСТИ. Дечаци и троле, где се никога нећеприбодевојчице погибоше да изгледају јавати; обећајте јој накит, раскао зрела момчад и зреле де- кошно одело и опа ће за тим војке. — варљивим сјајем иоћи слепимице као што но)<ни иуишкиде засвет лошћу лутадицом, док и сам не залута у мочари и ритине, по којима ова светлост варака и игра у мрачној ноћи.

Петнајестогодишњи шипарац стоји пред огледало, са жудњом погледа на оно место где ће му некада нићи бркови и брада; чупка маљице; завирује сваку длачицу и брижливо испитује да ли је од јуче што порасла. Дочепа ли очеву брпјачицу, стру га ће по гораој усни, ма и с

Из1убљена. одбегла Н. нађена је, дакле, опет на београдској железничкој станици.

Кад су је упита.ш куда је пошла? — научена, она је од говорила да је, бајаги, пошла матери у унутрашњост. Разбирајући, где је била до сад, за ово неколико дана од кад је беше нестало, нашло се да је била скривена у стану код нраље М. на Енглезовцу. Код Н. нашло се преко двадесет динара. Одкућеје отишла без паре. На нитање откуд јој тај повац, објаснила је да је то добила „на зајам" од М. праље. Једна праља да позајмљује по 20 динара! И то коме? Ши парици, која је напуштањем куће својихдобротвора остала без игде ичега. Ових двајестак динара најбоље говоре каква је нраља М. и ради чега је примамила ово ле иушкасто девојче. Јадна Н! Невино јагње, она је била запала у курјачку рупу. Праља М. играла је овде улогу лукаве маторе лисице Ласкавим речима и обмаиама, она је намамила била у своју јазбину једно невино јагње, да му, ја мачпо какав стари вук, скрцка кошчице. Карио Амурели О БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Телеграм цара руског Њ. В. Крал,ици Наталији који јој је упућен из Петрограда гласи: Њеном Величанству Краљици Срнској Наталији, Наша царска јахта допловиће у Јалту у очи вашег поласка. Она вам је стављена на расположење да вас одвезе у домовину желећи вам сваку среКу. Командант јахтејавиће вамсе па службу. /• лександар. * Нрвљичин долаз^к. Дознајемо из иоузданог извора да ее Њено Величанство вј аћа у скгроу Србију. Њ. Величанство кренуће се кроз који д| н за овамо. * Хајдуци. Службене новине доносе: Никола Мирков из Мзвор-Махале у Бугарокој који је био < кривљен за разга пОчнњена злочинетва. и који је 22-ог јуна прошлс г> дине побегсо био исиред спрово /(НИка црноречко-

га начелства и од тада хаЈдуковао убијен је 4-ог овог месеца у атару велико-изворском. 2, Илија Лунжи Петријан, из Злота кој"и је као осуђеник на смрт био побегао из затвора суда округа црноречког ноћу између 1-ог и 2-ог марта 1888-е год, и одмегнуо се у гору, предао се начелсву округа црноречк« г 7-ог ов. месеца. 3) Јоксим ( Јосиф ) Бугарче хјдук у ћунриЈском округу који је успео би' да побегне кад је априла месеца потера уништила била ону четицу хаЈдучку у којој је и ои био, убијен је 8-ог ов. м. у месту Јасеау атару села Буљана среза параћиског. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Бомба у Риму. Из Рима јавл>ају да је нолиција затворила типограФа Ротелинија, који је познат као иредентиста и апархиста, ј "ер је сумн.а да је он у недељу бацио бом бу. Власт је код Ротелинија нашла више штампаних анархистичних и иредентистичких прогласа. У среду нрошлу, нађено је и у руци Тибру неколико још ненапуњених бомба. — Првварвн провиицијалац. На париску изложбу дошао јо недавно неки богат човек из покрајине, по имену ЕФелек. Седећи једном у једној кавани на изложбеном нростору седне до њега неки врло фини госнодин, који му се нрестави и исприча како му је досад о, што у Наризу никога не познаје. Ефелак се на то исто тужио и тако се они спријател.е. Странац речс да се зове Мелдрон и причаше како се боји због иоваца, јер у Паризу има мајсторских кесар ша. Ефелак му одговори да узасе носи 20-000 динара и да се он више боји. С тога се решио да свој новац закопа негде у околини Париза. И лажни Мендрон реши да закопа свој новац. Пријатељи закључе да заједно новац закопају, Други дан рано у јутру иођоше у неку шуму и ту акопа под једним дрветом Ефелак 20000 д. а Мендрон извади шкакве папире сличне новцу од 10000 дин. и златан сахат. После тога се обојица задово -љни врате у Париз. Сутра дан је ЕФелак узалуд чекао тога пријатеља. Сад се досети своме јалу те потрчи ономе дрвету, али V јамици под дрветом 1>ађе свој новчаник а у њему место новца слика Св- Симплиците (простоте.) — Поубијани сватави. Из ЊуЈорка јављају, да се ту скоро десио грозан случај у Кувалису у западној Монтави. Поседник Џонесславио је своје венчање, иа су сви сватови пошли у мајур заручников, 9 миља далеко од вароши. Али су у мајуру бадава очекивали госте. Пођу за њима да их траже и нађу их све на путу поубијане и опљачкане,