Male novine

БРОЈ 237

нзвшп

ЧЕТВРТАК 17. АВГУСТА 1889

ГОлИНАИ.

ИЗЛДЗИ С8АКИ ДАН

БРОЈ 10.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ « годину 30 динара На и<1 годинп 15 дивара Па 3 ме § ца . . 9 динара 1Л РЕТ1Г ЈОПКНП

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. пол >же се сгмо код пашта

За београд кема претплате — Лист се продарЈ на број

ПИСМА ii РУКОПИСИ ШАЉУ се ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличнк венац 6р. 17., на горњем спрату Претплата се прима код свију пошта у Срби и

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој страни од петат. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИНОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда

шше штте

Оглаои јевт но, по потреби и са сликама.

За свакз оглашење плаћа < е држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО 1'ОГОДВИ

ЛУТРИЈА ДРУШТВА СВ. САВЕ Пододборима, поввреницша и растуривачимп друштв. срећака Управа друштва Св. Саве морала је одложшииз>лачење лутрије до 1. Сеит. о. !'. с тога, што многа лвда, којима су срећке нн распрода,у п о с л а т е, кису нп до »анас поелали н вац за њих. С тога се умољавају иоелсдњп пут сви они, који су добили друштвене срећке ва распродају. да до '20. Авгз ста о. г. певзоставно пошљу, главн< м одбору у Београду, како новац <>д продатих грећа а тако и сстит«к ненродатнх ср ћака . како би друштв , пр ' извлачења лутрпје пмала у свој ј благај-ЈИ не само повац од продатпх срећако п све још непродате срећке. Ко и год ни до 20. Августа о. г. не би послао глквш м одб уу непродате срећке, од тога се после 20. Авгус^а пеће впше примитп ви једна срећка натраг, него ће лрушштво гн.тражпти од њега одг оварајућу вредност срећке, у готпру ковпу. Д С.О Бр 1.041. 11. Августа 1889 г Београд. Пред. друш. Св. Саве Б гигајник Свет. Никола.евић Т. Ј. Марковић. 539. 3—3

СОБЕ без шшештајз, V средини вароши, тражи ОФицлр сам»д. Пријавити уредништву. 240 -3—3 Трговина људским тесош (посвећено бкоградским оцевима) IIIИспод гуте три ђавола Ђуте. Праља М. није нам непозната. Знамо је од више година. Пере осредње, али је примана у кућу с тога што се веровало да је ноштена жена и чистих руку. Носи се Сј пски . Глас јој је танак, говори сељачки. Та сељачка наивност у говору лако нревари човека те брзо новерује у њено поштење. Врло је скромна; наравно, тако уме да се представи. Погледајте је, Недеља је. Она се обукла: либаде , вистан, мало пократак и

нарогушен, ,.штрив >ете' 1 „иара-; солче," на грудима прекрштенај вуиена жута марама ; на глави I вес, шамија, чело високо, испа-: ло; очи зеленкасте, мале, цео | изглед обичне сељанке. Кад иде, трунка ногама; у ј оп нте, свп су јој нокрети не- ; спретни. Дошла је до врата. Ту нрво | мало застане; ослунше, чује ли! се какав разговор изнутра. После! кудне поиако. Викнете: „слобод -ј но." Она отвори врата чисто ј плашљиво; уђе полако, пипкајући; иде као мачка кад преаа-! зн каљаву улицу, па бира где ће стати да не укаља ноге. Чим је ушла у собу, назове бога и одмах баци поглед ио целој одаји. Ако је ту домаћин, домаћица или другн ко постарији, она нрво иде њему и маша му се руди. Тако обиђе еве којп су у соби. Сгарије љуби у руку, с млађима се рукује, и свакога упита: „како сте, шта радите" и „нека хвала богу." Понудите ли је за тим да седне. она ће изабрати скромио местанце, ту ће сести, ћутаће и својим зеленим очицама гледати по друштву. Упитате ли је гато, она одго вара услужно и љубазно, а глас јој је јасан. Причате ли какву своју радосг, и она је вољна да се радује заједно с вама; лице јој се одмах осмехне и просија пеким задовољством. Ако ли се тужите на што, и она се одмах растужи глас јој постане плачан, чело јој се намршти, тек да јој суза кане из очију. Гледате је тако и мислите у себи: — „Проста жена, али врло поштеиа и душевна." Она је праља ваша, али она се понаша као да је домаће чељаде, ваша укућанка. Ако имате децу, она их милује, забавља, носи. Ако вам је ко болестан, она долази, обила зи, надгледа. Она је прал>а ваша, али она не долази у вашу кућу само онда кад има шта да пере, но свраћа и иначе. „Дођох тек да видим шта радите, јесте ли сви здраво;" или „дођох да видим децу, баш сам

их се ужелела" — рек а би она озбиљно. У опште, она тако узима учешћа у свему што се тиче ваше куће, и тако се за све шггере сује, као да вам је нека суродица. И вн мисчиге у себи: „Ваш добра жена ова М." А, наравно, добро се добрим враћа. Кад је она гакав пријагељ вашој кући, чините и ви њој. Ни на иамет вам не пада да је цело го њено држање удетпено и измајсторисано. А и куд би вам то на ум пало да код једие просте жене може бнти то ики шеретлук и нретварање. Али. ако вам се оучајпо деси да где год из прикрајка чујете ту исту „скромну" нраљу М., кад с ким год „иоверљиво" говори о вама и вагаој кући, ви би се скаменили. Тек тада видите, да је то нрави, иритуљени ђаво и гаерет, лукав ). брб.љаво и злореко ство рење, код кога је свака реч притворство и лаж, а њени чести доласци у вагау кућу нису били ништа друго, до обична женска радазналост, да види има ли гато ново, гато би се могло избрбљати по комгаилуку. Ето, таква је била праља М. * Београдски оцеви, ви што по јнужди примате у своје домове оваке праље и другу нослугу, немојте се варати добродуганим, иритворним изгледом ових лукакавих лицемера. Ириназите и надгледајте гата оне шапућу с вашим млађим, шта причају вашој деци (нарочито женској). Склањајге подалеко ваш пород од оваких подмуклих жена. Јер оне су но некад сејачице првог порока и првог мораиног корова, који заиада у невину душу дечију. * По окрајцима Београда, по крајњим махалама станује махом сиротиња. Ту има радника, који ноштено заслужују свој хлеб, али има доста и врло сумњива света обојега пола, који живи од црогање и злочина. Све што бежп од власти, ма из којих узрока, крије се по овим забаченим окрајцима. Ту има читавих збегова за лопове, убице, крадљивце, одбегле роби-

Јаше, за жене које утекну од својих мужева, непогатеие дево.јчуре које и;иве од разврата. Недавно је ухваћена једпа лсепа код које су иагали разно оружје и разне мугаке хаљине, варогаке и сељачке. Та је жеиа била јатак лоповски, а разне ха • љине служите су лоповима да се Н) потреби могу преоб'ачити. Пре неколико дана у полицији јебила затворена једна Швабида, оптужена гато је подвела једпо осмогодигање девојче, које је ио • сле умрло у бонпци. Изведу је на рад да бригае неке прозоре и Швабица утекие с рада. Свуд су је тражили и не могогае је никако наћи. Међу тим она јамачно није утекла ни куд далеко. Скривена ту где го д у гаквој крајњој махали београдској, опа је безбедна и не боји се нолициске иотере. У тим забаченим крајевима вргае се престуни најгоре вретс. То је свет за себе. који ми остали Београђани не знамо и не слутимо, а ужаснули би се да га иознамо. То је царствомрака царство разврата, проституције крађе и сваке поквареноети. * Праља М. становница је тога мрачног царсгва. Кад је и како је она успела да примами к себи невино девојче Н. — то никако нисмо могли сазнати. То би једипо могла испитати и сазнати полиција, али на ве лике јаде нагае, и на стид Бео града морамо рећи да наша полиција баш у овим стварима гледа преступницима кроз прсте. | Шга ће! Она нема кад да гони отровиице које лове и подводе развратницима невине девојчице. Њој је главно да пријслушкује гата нолитички људи јговоре по каванама, и да хвата и по.тгициски осуђује српске новинаре. Тако је било и овде. Праља М. нити је узимача на одговор , ни кажњена, и ако је из аоштене и угладне пуИе одмамиЈШ и уароаастила невино девојче. Но о томе у идућем броју. Карио Амурели Ч(ОА>