Male novine

БРОЈ 238

„98ЕТШР«

ПЕТАК 18. АВГУСТА 1889

ГОЛИНА II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БР0Ј1О.П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ г годииу 30 двнара Нн ив годин« 15 динара Ин ;•*, ме 2-ца . . 9 динара 1ЈЕ РЕТ1Т ЈО0ВНЛ

ДНЕВНИ ЛИСТ ;!А СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

ГГиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ се ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац 6р. 17 , на горњем спрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији

ј;&;јј

За Београд нема претплатз — Лист се продаје ма број

Оглаои јевт нв по потреби и са сликама.

За свако оглашење пла*а ге држ таксе 20 пр д.

ЦЕНЕ ОГМСИМА На ирвој страни од петит. реда _0. пр. дин. а иа четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда Ш1 2Е1Ш& ВЕЂИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДВИ.

Наш добри родитељ, односио свекар, тасг и деда 1У1АРК0 0. МАРНОВИЋ трговац Преминуо је 1о овог месеца у биио сахати по подне, после кратког боловања у својој 65. години. Тело покојниково нредато је матери аемљи 14 ово месеца. Крагујевац 15 Августа 1889 год. ОЖАЛОШЂЕНИ: Син; Јоца и к^и Драга, снаха Санда, зет Длзкса ЈБогатинчевиЂ, уиучад: $<фко Загорка. Кат»рина и Теја са осталом родбином. бр. 548 1—1

Трговина људскш месовд (НОСВЕЋЕНО БЕОГРАДСКИМ ОЦЕВИМА) IV. Полициека сагрешења Јес, јес, „нолициска сагрешења." И ти се слободно пемој ни дусати ни иућити на ове изразе, драга иолицијо београдска. Дусање ти у овој нрилици ништа иеће помоћи. Ако те други не зпају, а оно бар ти сама себе знаш. И ако другп не виде, теби је бар јасно каква страшна иомрчина царује над душом и над савешћу твојом ! Не срди се, дакле, што сномињемо сагрешења твоја. То је само почетак. Доћи ћејош многобројна дела твоја. Почиње се сагрешењем твојим, а може се завршити злочшшма твојим, * Рекли смо да су одбегло девојче Н. нашли на железнич ој станици. Имамо да исправимо раније саоиштење да су жапдарми и полиција нознали и пронашли одбеглу Н. И ако је иолицији иријавл.ен нестанак овога девојчета, и она бајаги преду зела неке мере да га пронађе, девојче би ипак поред железничке иолиције безбрижио промакзо и отишло, да сами домаћини нису били нредузели мере да пазе на

били изаслали свога ђака ; ои је стражарио н нрви оназио одбеглу II. Кад је ђак то иријавио жандармима; они нису хтели заустављати девојче. Тврдили су да немају наредбу за то. Ђак .је морао трчати железничком комесару, који нареди те се девојче задржи. Т»ак одјури кући и извести домаћина, који одмах сиђе на железничку станицу, где иађе младу бегуницу. Домаћин је узме питати: шта је то било с њоме и зашто је одбегла? Девојчица је тврдила да је отишла сама добровољно. Полициски комесар упита је, би ли се вратила кући ? Она рече да неће. — Онда морате ићи у нолн цију, рекие јој коме ар. — Хоћу, — одговори Н. Отиду у главну по шцију. Над д е в ој ч е т о м изврши се кратко саслуШање. Она изјави одлучно да натраг неће. Објасни да је кућу својих д >бротвора напустила с тога, што госпођа с њом рђаво постуиа. — Злоставља ме, — вели. Доцније је признала пред једном женом, да је нико никад није злостављао, но да је то

железпичкој станици. Они сујрекла но туђем наговору.

; Девојче је казало и признало где је било склоњено. Потврдило је да је било код нраље М, да га је она узела, склони !аи давала јој новаца. ј Девојче није хтело иишта даце казивати о праљи М. Али с?вар је била јасиа да је праља оДмамила невино усвојено девојчр из једне угледне куће. 1 Ред је био да се та праља одмах ио .ЈОве; да се цела ствар исиига: да се извиди смер; да, се иследи у каквој је иамери праља одмамила ово девојче. Ваљало је дознати који је био онај чове; , што је девојче превео на железничку станицу и снремао се да је некуд одведе. Ваљало :је испитати ог<уд онај новац, , што се нашао код девојчице Н. 1 X? кад она вели да јој је то дала ; п »аља М., ваљало је исиитати ; ира.Ћу зашто је давала тај новац девојчету, и откуд јој паре, и како је оиа, сирота, која, по ваздан иере за динар два, могла тако бацати више од 20 динара. Једном речи, овде је вал-ало учинити оно, што би чинила свака друга јевронска иолиција; што би учинио најиосле и сваки разуман срески каиетан наш, у чијем би се подручју тако што десило. Полиција је п сама сазиавала и осећала како јој је дужност, да испита и казни ову опасну одводницу туђе чељади. С тога је управитељ вароши Београда евечано задао реч увређеном домаћину, да ће одмах набавити прал.у М., да ће је све иотанко испитати и најстрожије казнити највећом мером. Од свију ових обећања ни јед \ но није извршено. Праља М. остављена је у сло бодп и на миру да и даље тера свој опаки занат. Чуварка морала, наша дична нолиција, није нашла за нужно бар да је уаита само шта учини с овим девојчетом, Оцеви београдски, немојте се ништа чудити, кад ове гадне змије, што се зову подводачице, слободно улазе у ваше домове и вребају но њима ваше кћери. Њих трпи, њима ето иовлађује сама полиција и чега се оне онда имају бојати!

Цео Београд може гракнути на ираљу М,, али шта она то мари, када јој полиција не ве и, ни дур, ни бре! Али снет за то наша је полиција „ревносна." То јој се не може одрећи. Ако не гони иодв »дачице и мамите .Ђке лепушкас тИх девојчица, а она гони новинаре, који иишу нротив тих подводачица. 0 томе имамо Жив јучерашњи цример. Чим је изашао наш први члапак ,/Грговина људс им месом ■' управа вароши Београда одмах је разаслала поверљив распис свима квартовима, да одмах изнађу кога се то тиче и на који се случај односи оно, што је нисаио о девојчици. По тој наредби одмах сутра дан иосле нашег нрвог члан а унравин нисар г. Узун-Мирковић. запне чак на Врачар, нраво у кућу господину, од кога је о, • мамљено девојче, и ту јеврше.г читав исиит и саслушање: да лн се оно у „М. Новинама" односи иа елучај с њином девојчицом, да ли нису они опо писали у „М. Новинама"? и т. д. Значајно је да се г- нисар том приликом и сам чудио, како то да ираља М. не буде каж њена, а за тим је додао ову карактеристичну фразу: „Мањ ако је случајно данас не казне." Ово је веома значајно. Са свим случајно подводачица праља М. осгавља се на миру Са свим случајно њу нико не осуђује, не гони, не казни. Са свим случајио ствар се ова забашурује и ирећутку је нун месец дана и са свнм случајно иолнција се сећа, да иредузме неке мере нротнв под водачице баш одмах сутра дан по изласку нашег првог чланка о тој ствари. И то, наравно, није удешено, го није ујдурма, није подвала, то се са свич случајио тако де сило. А ко пе верује и усуди се друкчије рећи, тај оп >рочава власг, и њега ћемо, наравно, на кратко саслушање па у бајбок. 0, полицијо београдска! Ко ли ће нас од тебе чувати, кад