Male novine

нас ти овако јуначки чуваш од гнусних трговкиња љ у д с к и м месом ! * Да се вратимо још једиом на девојче Н. Из нолиције оно је одведено и склоњено код госпође таште онога господина, у чијој је кући девојче до тог счучаја било. Брижан, господин је одмах учинио корак те су предузеге мере да се девојче лекарски прегледа. Срећом оно је било неповређено. Господин одмах телеграФише матери тога девојчета и нозове је да јој преда ћерку. Јадна жена дојури без душе. Кад је ви дела каква се несрећа догодила, она је кукала, плакала молила да домаћини опет приме девојчицу натраг, али све је било уза лудно. Сирота жена морала је узети и повести са собом своју несрећну ћерку и одвести је кући. Би ла је у "положају да пос гане образована госнођа, а сад се вратила у село, где ће постати и остати нроста сељанка надничарка. ТТрал»а М. упропастила је, дакле, једну невину, неискусну девојчицу; она је понела ђаволу једну невину душу и оиет никог нема да казни ову грешницу ! Иолиција, којој би то била дужност, нема кад да се бави таким ситиицама, та она, за бога, имапуне шаке посла снеиокорним уредницима срнским. Али шта је требала праљи М петнајестогодишња ленушкаста девојчица И. ? ! НГта је ова матора вештица хтела с њом? ТПта у онште бива с таким неискусним девојчицама, које западну у шаке овим трговкињама

што воде тртовину људским месом? И коме то требају те иетнајесто-годишње шинарице, унраво та деца, која само с тога и налећу тако лако на лепак, што су још тако млада и неис кусна, да унраво и не појмешга се од њих хоће? Ко су ти трговци, што куну ју и продају ову робу ? Ко су муштерије, што гроше овај еспан ? Где су тргови, на којима се закључују ови пазари и врше ове трговачке онерације? Ужасна питања ! А какви ће тек бити одговори. Ми смо испричали један истинит случај који се недавно десио у Београду. Ту се ствар срећом свршила само нокушајем иревара је брзо откривена. Али у сто,тине других случајева не бива тако. У стотине других случајева ствар са сврши успехом. Жртве надају, петнајесто-годишња деца насилно се нретвара ју у блуднице. Она западају у разбојничке јазбине, што се зоI ву јавни домови. Ту постајуробље бездушних сводница и тр говачки артикл грубих, морално | отунелих трговаца, што кунују и н р еп р о д а ј у жив људски еспап ! Ми смо узели један скорашњи истинити случај, да нам по служи као нолазна тачка за опис неколиких сцена, нред којимасе^ крв леди а мозак камени ! Те сцене изнећемо редом у неколико идућих бројева. Карио Амурели БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Обрдг .амо пажњу наших читатеља на подлистак у данашњем броју. Услови, који су о 1 ављени краљици Наталији за долаиак у Србију, како

јавља гапкГаггег-2 е 1 (:Ш15", ови су: 1) краљица мати може долазити у Београд само два нут; 2) бављење њено у Београду сваки нут ие смо бити даље од три недеље; 3) но истеку утврђеног рока крал.ица се мора вратити у иностранство и не сме живети у другим српским варошима; 4) за време свога бављења не само у Београду но и ван граница, краљица мати мора се уздржати од сваког утицања на васнитање сина. Ово су услови угдављени у Врањи о дол ску краљичином. * Указ. Службене Новине доносе овај указ намеснкштва : По што ће Наш министар унутрашњих дела, г. Коста С. Таушановић, одсуствовати неко време од своје дужности, то на основу §-а 12-ог устројства централне државне управе наређујемо : да Нашег министра унутрашњих дела, за време његовог одсуства, застуна у дужносги председник Нашег министарског савета, Наш министар иностраних дел , г. ђенерал Сава Грујић. Председник Нашег министарског савета, Наш министар иностраних дела, и Наш министар унутрашњих дела, нека овај указ изврше. * УхваЋен разбзјчик. Из По:каревца нам јављају да су власти у Араду ухватиле тројицу разбојника, међу којима је и разбојник Дема. Они су у прошлу среду снроведени у Пожаревац, у ком су округу чинили највећа злочинства, прелазећи из Арада. Занимњвва је историја ових разбој ника. Два брата Н. и Дема, ношто су иочинили неколико разбојништва и доста упљачкали, пређу у Арад где прва двоица отворе хотел, ожене се богатим и угледним девојкама а Дему задрже као сдугу, к >га су чешће слали у „експедицију" у Србију, одакде се махом враћао с богатом пљачком. У хотелу поменутадва брата чешће се дешавала убиства, која су извршивали у друштву с Демом, али им власт није могла ући у траг. Ту скоро реше се да убију и опл.ачкају једнога газду, који се спремао да иде у свој виноград. Али да им винограџија не би сметао, они нареде те Дема убије винограџију. Кад се убиство пронашло, они да би отклонили од себе сумњу, укажу на јед-

нога Србина, кога је власт из недостатка нустила али који је у иети мах знао праве убице и нроказао их власти, која их иухватила и, но свршеном ислеђењу, иредала их нашим властима. Имена та два брата иисмо могли сазнати; оставили су жену , дсцу и родбину у Араду унлашене, запрепашћене, ожалошћене и нреварене. Дема је велики зликовац, и ако се не буде чувао под врлојаком стражом, и строго и пажљиво, врло се лако може десити, да и сад као и толико нута пре тога, измакне с друговима из руку власти и нравде. * Телвграми. Од једно 7 — 8 годииа уредништва београдских листова, не могући да нлаћају нарочито телеграме, добијали су телеграме бечкога „ Кореспонденц — бироа" који добија наше министарство спољних послова. До пре двајестак дана ирактиковало се да се те депеше, чим их телеграФСка станица нрими, хектограФишу у потребач број комада и тедеграфски момак их одмах разноси. Али од неког доба та је практика укинута и уведена ова нова. , Кад телеграФека станица ирими какву деаешу, она је ношље мини! старству сиољних посдова, где се најнре нроконтролише шта има у њој, на тек онда хсктографнше у нотребан број комада и разноси их само један жандарм. Нама је све једно, с које стране било да нримамо те телеграме; намаје главно да их имамо и да их има мо на време а не кад их већ можемо читати у страним листовима. Од како је уведена ова нова ирактика, ми скоро редовно добијамо телеграмЈ за читав дан доцније, сем тога што се може десити да нам се од телеграма не да онај што се госноди у министаретву не доиада. Ово одоцњење телеграма са свим је нриродно, јер у министарству нема довољно нерсонала иа да се једно два лица могу употребити само на денеше да их одмах хектограФИшу и разашиљу, чим дођу но се с тим иридично задржи. А сем тога њих разноси само један жандарм, и мора их разнети свима носланствима и свима уредништвима, а ирема раштрканости иосланстава и уредништава, једноме човеку апсолутно ,је немогуће, да их на време разнесе.

ФИШЕРКТА БРДТФИШ

•>

КЈ ЛТУРНО ХИСТОРИЈСКА СЛИКА ОД КОНРАДА АДБЕРТИЈА. „Драга мајко ! Умирем с мојим РудолФОм. Ми се љубимо. Онрости ми и живи сиокојно. ТВОЈА НЕСРЕТНА МАРИЈА." Р. 8. БратФиш је вечерас дивно звиждукао** Ситнице, споредности могу да буду по не-

*) У овои саставу говор је о смрти царевиКа Рудолфа. Фијакериста БрагФиш био је кочијаш царевића. Писац се мражава веома оштро о покојном царевиКу, али иначе његове мисли оригинадне су и вредне читалачве нааш.е. Што се пак оштрине тиче, ми сматрамо кад је ова ствар могла иваћи у Немачкој, која је у савезу и пријатељству с Аустро-Угарском, може бев аамерке изаћи и код нае. У осталом, РудолФ и шегов живот век припадају историји и она може бити веома строга, па опет да се та строгост не сматра као лична увреда. Овај чланчић иаашао је у немачком дисту „ОеиеИзсћаЛ-. **) Ово је писмо које је наложница царевићева писала својој матери пред смрт. Р. 8. значи ро84 аспр1ит, шго вначи „послв писано" а обично се меће кад човек ваврши писмо и потпише, па се после присети те још што дода.

кад знамење за читаву једну земљу, за један, век, читаву културу. Трула греда, иреко к»је се влак руског цара код Борке ту скоро претурио, млоге иретрнао па и саму цареву породицу обранио трула греда, трула Русија.... М жда се оном редићу под Р. 8. баронесе иадожнице најмање иажње поклонило, ироучавајући драму у Мајерлингу, а овај је редић тако важан за нисца данашње моралности. „БратФиш је вечерае тако дивно звиждукао". То је све што једна кћи има да јави својој матери, прено што ће поћи наонај свет... Њојзи су ј° ш у ушима они прости, сентиментални звуци још простије и глупље песме. „Ооз тас1П ; тгеИ ћа11 с1осћ ап есћ1'8 К нк! Ап РЈакег ћт..." И она је иречистила рачуне са светом, с нородицом. Блажена и задовољна као што је, решава се она на смрт и ужас, који ће вешти кочијаш носле да одзвиждука, Пријатељ бечке аристокрације што заноси смеђооке контесе и баронесе, пријатељица метресе царског сина, омиљеникочиј аш царевићев, сведок и помоћник ведиких догађаја, који ће исиунити млоге црне листине светске повеснице... Прости Фијакериста који ништа друго не зна до „ђи !" и „о!" и да устима свира.... каква слика!

Ни Данте ни Јувенал лепше је не би замислит могли. И ко би ми могао нацртати живљим бојама ону слику „иоследње вечери" — тамо по ироетраним и пустим дворанама ХоФбурга, по којима се нрохађа млада ленојка и богато намештене одаје у зимњиковцу, с господском трпезом, за којом седи царевић, узданица милијона народа, бенаста осмејка, кад се маши за чашу коњака и опијума и кад опасује мдаду ленотицу висока стаса и уналих очију. Па онда оне нлемените иријатеље, готове сваки да иринале свеће на пут л.убавницима — и нцЈ.!ад све ове слике како траже очима милог кочијаша, да им одзвиждуће но неку пикантну, бечку несмицу! И сам сам једном слушао како свира тај чудни кочиј аш у некој дворани у улици Св. Богородице, и гледао цвет Беча, пријатеље и сараднике царевићеве, како се тоие од милине на ону вештину узвишеног генија.... Кажите ми још једну земљу иди мссто у свету, где би се догађале истс нрилике, које се збише у аустријској престоници. Фијакериста БратФиш, то вам је тип савршеног тупоумља, ниског уживања, душевне лености, нодивљада укуса и новршности и оног дивљачког иојимања живота и вештине. што је све друштвене слојеве ове вароши окужило, и из којег се рађају