Male novine

БРОЈ 239

..811

СУБОТА 19. АВГУСТА 1889

ГОДИНА II.

ИЗЛАЗИ С8АКИ ДАН

БРОЈ 10 .П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ и годину 30 дачара Па ио године 15 динара Иа 3 ме § ца . . <> динара

Ш РЕТ1Т Ј0ШШ1

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличин векац бр. 17., на горњем спрату

ДНЕВПИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. ползже се сато код пашта За Београд нема претплате — Лист се продаје на број

Претплата се пркма код свију пошта у Србијк

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда '20. пр. дкн. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИП0СЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит реда Ш1ПЕ гатш

Огласк јевт ко, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа ое држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ

Данас 10, сутра 20 к прекосутра 21 августа о, г, У ХОТЕЛ ИГШРИЈШ ВЕЛИКИ КОНЦЕРАТ при коме 'ће се приказати п. п. најјачи човек на свету В И Љ Е М ШIЛ Е ? са његовом дружином Невероватне вештине акробатеке и природно развијене енажне вештине. Виљем Мшгер имао је част нродудирати ее пред Његовим Ведичанетвом царем Фрањом Јосифом . Том приликом положена му је Вертхајмова каса од 600 кила на прси н но врху један велики наковањ ; на ком су нарочнто позвати ковачи гвожђе ковали. Ор диже коња с јахачем заједно. Допушта да му се на прси 100■ —200 ки^а камеи маљем раздроби. Диже слободиом руком сиажно развијеног човека од патоса на сто. Даље диже пуно буре ннћа, од нет акова у вис. Управитељка г-ђа Анка Милер нриказиваће се као ванредиа бале-ткиња у игрању на ужету. Петогодшнњи Карл Милер игра се са 50 Фуиата тегом. Тако исто приказиваће се осмогодишњи Едвард Милер као каучук дечко. Даје 100 динара свакоме оиоме, који би га у току од 10 минута правилно оборио. Ко би хтео да се с њиме рве, треба дан пре да се пријави у хотел ..Имиеријалу." Почетак у 8 часова у вече. цена места : I место 1 динар, II место 00 пара дин. Сваког дана нов програм С поштовањем 549,1—3 в и гџ е м М к д е р уаравитељ

Трговика људскии глесот (ПОСВЕКЕПО БЕОГРЛДСКИМ ОЦЕВИМА)

V.

Подељеиа су мишљења о блудиичким кућама. Негде их сматрају као громовође, који штите од неморала приватие грађаиске домове. Други тврде да закон ска дозвола да постоје, шири само разврат и квареж. И данас има досга великих вароши у Јевропи где су блудничке куће закопом забрањене. Има н ирестоница таквпх. Такав је, на нрилику, Беч. Постала је замемита једна изрека цара Фрање Јосич>а, изговорена приликом кад су Бечлије одлазиле да га моле да се законом одобре блудннчке куће. Кажу да им је тада цар подругљиво рекао: „ А што ће вам блудннчке куће? Разапните над Бечом једно ве лико нлатно, па ћете онда иод једним кровом имати једну ве лику блудничку кућу."

Сиромах, он тада није ни слутио, како ће његов рођени јединац страшиим примером потвр ■ дити истииитост ове изреке! I Беч нам је, дакле, доказ да забрањивање блудничких домова не узднже морал ннти зауставља разврат. Нека постоје, дакле, блудничке куће, кад их већ, ио несрећи мора бити. И некаполиција трпи блудничкс куће, кад већ, ио закону, постоје. Али, нека им иолиција не иде сама на руку; нека их пе повлашћује иреко закона ; нека им не помаже у злу и иека их не заклања и онда, кад прекораче свој делокруг, па чине и оно, што но закону не смеју чинити. А зар и то бива? Бива. Доиустићемо да то можда није крива цела полиција. Могуће је да су то злоупотребе појединаца, али, по несрећи, оне су тако честе да сејављају готово као оиште правило. На-

вешћемо неке примере из проI шлих годииа. V. Он и Оиа. Он је био јединац у оца. А она? — 0 њојсенијезна ло одакле је и чија је. Можда ; ни она сама није знала ко су ј Јој били родитељи. Одрасла је ј у сл|жби. С њим се познала на једном куваричком балу. Завојлели су се Он је био сиромах, ! али од својих 8 ду ката месечие илате одвојио је 5 њој и извео је у засебан стан. — Нећу да служиш. Ја ћу се мучити како бил >, ал ти не ћеш вући туђе канте. Седи овде. Ради по мало колико можеш, па ћемо, кипетн. Ои је био у војничкој служби, а опа је но мало шила туђе и таке. су веома скромно, али врло лепо жнвели. Љубав им је спе иакнађавала. ЈТо она је сваким даиом бивала све лепша. Тек је напуиила 18 година. На од мору, заклоњена од тешка рада, она се знатно нролепшала од кад је изашла у засебан стаи, Тек ј сад развила се њена лепота у пупом сјају свом. Онјебиопресрећан. Обожавао је. Сваки слободан тренутак свој проводио је код ње. Али њена лепота није остала тајна. Има једна врста жена, што воде најстрожији рачун о лепим женскима, на још кад је та женска овако усамљена, као ова. Једног дана закуца неко на ; врата ове лепе сиротице. То је !била непозната госпођа, повисока, лепо одевена, приличиоугој динама. Она уђе, седе, преста | ви се: Газдарица, има своју кућу, има ћерку на удају, чула је за ову жеиску да лепо ради п примила би је себи у кућу да јој шије бело рубље, зарада је добра. Сиротна лепотица примила се, зашто не? Уговориле су и дан кад ће доћи да радп. И доиста. тога, дана дође један дечко и одведе лену шваљу. Код куће је дочека оиа нозната госпођаПре иодне лепа шваља доиста је шила. Ту је с њом радила и једна ћерка газдаричина. Но кад би иосле нодне, у собу дође један мушки, средовечан човек,

лепо обучен. Газдаричина ћерк а некуд изађе. Ненозиати господин узе се удварати леиој шваљи. Бно је врло ирек. После неколико лепих речи, он одмах хтеде приступити грљењу, ио лепа шваља одгурну га од себе. Он то прими за шалу и опет насрте. Она га опет одгурну. Разви се читава борба међу њима. Шваља једва уграби врата, те умаче из собе. Каменила се од чуда шта је снађе. Узе плакати. Пред њу истрча позната госпођа. Узе је ућуткивати и тешити: Та то није ништа, шалио се човек. Што је узела забадава слинити. Одведе је у другу собу. Ту јој поче живо до казивати, како опај господин нема никакву рђаву намеру. А то је богат човек. Могао би је усрећити. * Читатељн већ виде шта је ово. Лепа шваља запала је у шаке опасне подводнице. Бешта у тим нословима, оиа је умела уташкати лену шваљу да се умири и да остаие и да.ље код ње. Тако је шваља седела и радила до мрака. Кад би у вече, шваља стаде наваљивати да иде кући. Но госиођа је задржаваше док дође дечак да је испрати, да не иде сама. Тако је заваркавањем задржаше, док се са свим није смркло. За тим госпођа утрча у собу и сва задувана исприча шваљи, како су сад мало час, горе на врх улице, убили некаквог човека. Она се, вели, уплашила и наредила момку да закључа канију. Кад је гаваља наваљивала да јој даду кога да је исирати, госпођа рече да нема кога а и да има, сад не би могла изаћи, јер је момак с кључем од капије некуд отишао. Шваља се срдила, кндала, иаваљивала, али све узалуд! Сама није смела ићи, а и да је пошла, капију би нашла затворену. Госпођа је узме сагетати да ноћи ту. Па тако је најпосле и морало бити. Преко ноћ дошао је шваљи у собу онај истп господин, што је