Male novine

дан.у долазио. Силом, иомешаном с обећањима, претњама и ноказивањем новаца, — он је достигао цел. Сутра дан лепа шваља била је неутешна. Она је истина имала свога љубазника. али она је имала њега једног. Он јој је био као муж и савест јој је била мнрна. Али шта се ово сад учини од ње? Била је готова да се убије. Од многога нлача и неироспаване ноћи она је била као у грозници. У југру дошла је нозната госнођа да је теши. Непознатог господина беше нестало, али јој нозната госпођа од његове стране донесе 10 жутих дуката. (Ови су се дукати доцније показали као тантузи, као што је и прича о убијеном човеку била измишљена да застраши ову девојку.) Лепа швал>а одбацивала је дукате и наваљивала је да је пусте да нде. Била је веома жедна. Госнођа јој донесе чашу лимунаде. Шваља је исни на душак. После тога осети као неки умор, седе на канабе и како је ту села, тако је и заспала, И тако је иреспавача цео тај дан. Пробудила се тек у вече. Осећала се одморена и умирена. Нема сумње да је у лимунадп морала попити негато од чега се успавала. БЕОГРДДСНЕ ВЕСШ

Дринска комисија. „Одјек" јавља Српски делегати у мешовитој комисији за регулисаше Дрине, присиели су у Београд да ноднесу извештај о дојакашљем раду. Комисија за кратко време вратиће се да посао наставе.

АндрејаА. Славуј, сопственик нрве шабачке штамнариј е, седмогодишњи власник и уредник листа „Шабачког Гласника"; нословођа, члан управе и члан оснивач. коло јахача ,.Кн»аз Михаило," преминуо је 17 о. мес у 11 часова у вече. ј Лист 1ге излазити и даље. I * I Кок>и. Прекјуче је опет дошло и одмах, — нарочитим возом иснра- ј ћено 25 вагона коња за Бугарску Бугари се спремају. Алал им вера!

Српски дувански Фабрикати добили су на париској изложби прву награду. Ј Г- Продана слика. „Одјек" јавља: Новији рад нашег сликара Уроша Предића „Сироче на мајчином гробу" (билајеизложена иу Београду) кунио је с париске изложбе неки богат Лмериканац за 10.000 динара. Предићеве две мање слике купио је бив. краљ Милан. * Личне вести. Од неколико дана у нашој средини бави се наш познати млади приповедач Симо Матавуљ. Добро иам дошао ! * Преседници биричких одбора. Дознајемо да је већ извршен распоред преседника бирачких одбора, који као штоЈе познато, морају бити сви правници. Овај распоред бићејамачно обнародован за који дан. * Неистннити глчсави. Неистинити су сви гласови, које неко намерно протура о престанку нашега листа. * Поб гао из пзлицнје. Ономад је побегао из полициског притвора познати Баса Трунта. Био је осуђен на нетнајест дана затвора, који је издржао. А кад је чуо да га намеравају протерати у Г. Милановиц, вешто завара очи стражи, прескочи зид и умакне. IIИСМА У1 Ј ЕДНИШТВУ Госнодине уредниче, Маданисам никад ни једном уредништву иисао, инак ме је сада на ово навело следеће, и то вами г. уредниче. Зато сам слободан г. уреднче, да на вас управим неколико речи, надајући се, да ћу у вами наћи одзива о ономе, о чемувам .ево шппем : У вашом цењеном лиету од 8. о. м. бр. 228. а нод београдским вестима „Умесно и но закону" навели

сте како јс начелство шаоачко вратило г. министру унут. дела наредбу о затварању дућана у недељне и празничнс дане,јер се вели коси са законом." И тако, велите ви даље, начелство зна боље закон од министра свог: а тако и јесте — велите Ви. Ја не знам господине уредннче шта вас је нобудило да уз „умесно и но закону" придодате (т. ј. ваше уредништво) „а тако и јесте" и незнам да ли и ви одбацујете такву наредбу о затварању дућана у недељне и нразничне дане, налазећи ваљда о истом поступку да је штстно такво наре1;ење по наше трговцс и у опште све који држе извесне радње и тд. Ја истина г- уредниче ненознајем закон, нити пак да ли се и у колико поменута наредба коси са законом, а тако исто не могу веровати да сте Ви у речима: „а тако и јесте" хтели тиме да кога компромитујете наводећи как > извесио начелство разумева боље законе од свог претпостављеног, или је и у тим речима вашим лежала и лежи каква нристрасност нартијека, или сте тим речима хтели казати да се доиста дотична наредба коси са законом, и то сте буди речено ви мимогред додали. Ма како и у каквој „мисли" да је изнето од писца те нотице „умесно и но закону" ја иећу да нагађнм, да л је ниеао но свом убеђењу, или у каквој политичној и партијској мрзости или иначе; Ј'а ћу од тога далеко да се удалим, шта је. нисац управо мислио, иштајехтео и какво иостигнућ ■. По мом мишљењу држим да је нисац хтео, а и хоће можда, да се речспа наредба онозове, иа ко хоће пек затвара, ко неће ником нингга. Ако и ви г. уредниче тако ' мислите, мепи је јако жао, а пе само мени него сваком човску, и човекољубивом срцу и натриоти, и једном речју свакоме, ком је стало до нанретка својих млађих и који жели | користи у будућиости од свога нодјмлатка. | Сад г. уредниче рад сам да овде | иаведем неколико речи, и то колико ја разумем. Кад сам о овоме почео да вам иигаем, бар ћу навести неколико речи о нашој тргов, Омладини и нашој школи, па ћс те господ. увидети да затвчрање радња у опште у недел>не и нразиичне дана није некорисно и штетно, но на против корисио но сваког, а највише но Омладину било трговачке било за-

натлиЈСке, и т. д.

Кад су наши пошт. г. г. трговци учинили међусобни сноразум о затварању дућана у недел>не и нразничне дане, и то одма постало дело јер се од 10. Јула пр. г. почеле да затварају радње и то послс подне као што је међу њима уређено, и о истом дали и свг>је нотписе да ће се иридржавати овог учињеног кораку и за корист тргов. омладине сваки је еавестан трговац иристао, т. ј. да ће своју радњу у ном дане и време затварати наша управа „Беогр. тргов. Омладине" одма је ириступила нослу, и то давно жел.еном, да се оснује трговачка нпсола у недељне и нразничне дане, и о томе учинила је иозив свим својим редовним члановима да се унисују за школу. Одзив у трговачкој омладини на овај позив уиравин, био је у потнуном смислу задовољавајући, и мислим господ. да сте о овомс били и сами очевидци при свеч. отварању нпсоле в / 8 прош. год., ако не, оно сте бар били обавештени. Кад би вам господ. овде набрајао све иојединости; далеко биме одвело од мог иравца у ком сам вам ногледу узео да пишем, но само ћу вам то рећи да смо за ову год. дана доста доиринели себи користи носећавањем школе; наравно који се тачно придржавали и носећивали школу, а у будуће ако Бог да, биће још бољег успеха за иаш будући живот. Какве ће пак користи бити сада кад се затварају дућани и пре подие у поменуте дане? Ја мислим још иовољније, јер ћемо имати прилике да иосећујемо и нашу св. цркву, где смо досад ишли од Божића до Ускрса сваке године. Ви сте госп. уредниче требали да видите у прошлу недељу на Преображење 6. о. м. кад смо ми — Омладина трговачка из нашег друштв. стана са нашим управним члановима, нредседником нодпредседником ивеликим бројем редовних чланова отишли у цркву. Овакво дело госп. бике и вами по вољи, а и свакоме коме је стало да се иаша црква и вера већма учврсти у нашем млађем нараштају. А међу тим госп. ако и занатлијско удружен>е учини какав користан пут и циљ својим занатлијским радницима или да се створи и установи рецимо друштво занатлијске Омладине, и ово у будуће установи себи школу, у ком су правцу Срби преко Саве давно учинили, а ми тек мислимо да то учинимо — онда госн. жалосно би било кад би ви све ово багателисали, и 0

ПОДЛИОТАЖ

ФИЈАКЕРИСТД БРДТФИШ

*)

КУЛТУРНО ХИСТОРИЈСКА СЛИКА ОД КОНРАДА АЛБЕРТИЈА.

(СВРШЕТАК) Зар би се мајерлиишки јунак смео иазивати: „Ми, РудолФ, но божијој милости цар и краљ" — а да се бог не ражљути на ово богохуљење! Ми нисмо ренубликанца и не заносимо се за владу масе. Ми смо монархисте но убеђењу, које црнимо ироучавајући светску новесницу. Од свију државних облика монархија је нрјмање онасна, у њој ред, мир и нравда најбоље напредују. Република, теоријски иајбоља државна Форма, могућа је само у малим државама као н. пр. у Швајцарској, Колику коруицију она може да иоднесе, видимо у Француској и Америци. Право вели Диринг да се комунизам само у малим општинама извести ноже. Велики иароди, који теже да се уједине, мека се држе монархије Но круна је само во-

диља, сила нокретна, и ноетоји ради нас, а не ми ради ње. Њена сила наша је снага н долази од разума, а не од бога. Кра.т.евп нска су паследии, јер каквог би интереса имао неки владар за време бирани? Историја евију народа учи нас да се сваки владар за живота старао да оеигура круну своме наследнику, често на штету државним и народним интересима. Ни владалац не може веће ноштовање захтевати од онога што смо га дужни указивати и сваком другом човеку. И он је човек с дужностима као и други људи. Нека заслужи љубав својега народа! Сељак који добро земл>у ради, уважен је тако исто као и кра,т. који земљом добро управља и бол.и је од краља који рђаво влада. Кад једном и краљеви ово гледиште поштено признали буду и кад се отресу оиих трију речи „ио божијој милости", нестаћс и оног главног узрока с којег данас ирестоли већине свропских владаоца пропадају, а то је што се жене 11 УД а ЈУ свс У родбини својој и не мешају крв. Нс пита се ту је ли мозак здрав — еамо ако је плава крв, која им худи и телесно и душевно. „Хапсбург-Вителбах-Вителбах-Хапебург", тако то иде без нрестанка. И тада ее још чудите што су срасли шавови на лубањи несретног РудолФа ! Жена, од које ј 'е човек што ће да управља

људима, треба да је најздравија, најморалниј а и најмудрија у свој земљи. Невеста нрестолонаследника нека је од Фамилије у којој се не зна за душевне болести, хистерију, епилеиеију, лудило. Сељанка или нринцеза — глуно нитање, само ако је лена и душевно и телесно здрава! Нека нас више не обмањују маште да је гадна, мршава и глуиава принцеса, која, као што Бизмарк вели, пасму квари, беља од здраве једре и лепе сељанке, јер оно нешто Француског језика, клањања и дворских церемонија лако је научити. Као што видите, ми нисмо револуционари, нанротив ми хоћемо краљевство да нодмладимо и појачамо. Ми смо монархисте калибра Монтеекијева, а не Јулиуса Штала. Нека се дакле народи освесте и нека нриволе владаоце да збаце са себе одећу „по божијој милости". Тада би у краљевству каквог га ми замишљамо не могуће биле слике једног РудолФа, Марије Вечере, БратФиша. И ми ћемо још доживети нобеду начела последника Дарвинових, јер је оно на истини основано. И кад то буде, кад народи ирену из бунила средњевечног, кад владари поетану људи здраве памети, разума и поштења — онда ће се у истини прославити стогодишњица Француске револуције! Из — „СезеПбеНаГС".