Male novine

ли се ово потврдило, знатно ће се олакшати калдрмисање београдских улица, пошто ће случајеве, кад ириватни имаонд мајдана камен зацене, општина из свога мајдана нодмиривати потребу и камеиа и шљунка, а и са мање даљине за превоз, који увек знатно носкупљује ценеУ сваком случају, дакле мајдан овај одржаваће равнотежу цена, по којима се камен у [вароши продаје и купује. * Нек се зна. Г Б. 0. Н-" нишу: На оригинални начин .разумевајућн свој полоЈкај, ноједипи београдски предузимачи за отконавање и калдрмисање улица понашају се врло често при лицитацијама тако, да ће унрава општинска најзад бити нриморана да једном за св гда утврди, да се извесним лицима више никако општински послови не уетупају, па ма како повољне услове постављали. Договори нре лицитација и различне Друге ујдурме да знатно повећају цене и тиме осигурају Претеране нроценте зараде, за такве нредузимаче без сумње су врло корисни покушаји, али општинска унрава нема потребе да вечито стоји на опрези и да ереством нарочитих мера својих доскаче вараличким нодвалама. Тако у последње време одигравала се читава траги-комедија са систематским покушајем неколцине нредузимача, да им општина грађење калдрме и отконавање земље у неким улица, што је прошле седнице решено, уступи но цену но коју су се они упели били те иослове отети. Њима је доскочено јер је носао нод повољшм ценом сасма другоме лицу уступљен, али је штста у томе, што се грађење калдрме за читав месец задржало и покрај свеколиког настојавња општинскога одбора и преседништва да се све калдрме ове године пре кишних дана сврше. Ово обавештење пружамо с тога, што је у једном дневном листу, баш услед речене неирилике оишт. управе било нротеста што се с грађењем калдрме оклева. У исто време дајемо и прилике оним „предузимачима", на које се иредња реч односи, да размисле ко ће најзад имати штете, да ли они или оиштина, којанарочито мање и обичне калдрме може у свако доба да гради и у сонственој режији. * Заступа. Дужност лекара општинеког у кварту терааиском врши ле-

кар кварта врачарског г. Др. Фрања | Рибникар, као заступник г. Др. И. Хирша који је на оеуству до 7 идућег месеца. * Стављен под суд. Бкжши уредник нашега листа г. Медецијан стављен | је под суд за ове инкриминисане нотице: Гласови, Збег у Земуну, и у нрисуству Министра. * Војна вежбања. Г. министар војни издао је ову наредбу: Код плшадије 1, Да се 25 тек мес.! искуне на вежбање код батаљона сталног кадра обвезници 29-те и 30те године старости, како они који су служили, тако и они који нису служилн у сталном кадру и да се вежбају до 9 септембра. 2, Да се старешине и обвезници II позива искупе по својим батаљонским срезовима и ту вежбају, под надзором одређеног ОФИцира по четама и то но реду, почев од 1. септембра па даље редом, зашта ће сљедовати нарочито наређење за искупљање. 3, Да се 23. септембра тек. год. у вече искуне, код батаљона сталног кадра, обвезници 27. 28 год. старости и то како двогодци и пето-месечари тако и они, који нису служили у сталном кадру, да се вежбају до 8. октобра. 4, Да се осмог октобра у вече искупе код батаљонн сталног кадра обвезници I позива 25 26 година старости и то: од двадесетнето - годишњака, пето месечара и они који нису слузкили и од 26. годишњака сви, који су служили било двогодци било петомесечни рок као и они, који нису служили у сталном кадру, и сви да се всџбају у сталном кадру, закључно до 23. октобра. Све напред побројане године обвезника I. нозива, имају се искупити и веџбати код VII. ботаљона сталног кадра у Београду. 5, Еомора за I. позив неће се позивати а за II. нозив само колико буде нужно, за доношење ранс војницима. 6, Старешине I и II. нозива као администрнтивно особље, чија је служба на коњу, а који су нозвани на вежбање код сталног кадра доћи ће на ово и без коња, шт > не важи за коњицу. Код коњице I, Да се све старешине и обвезници коњаници, који улазе у састав активне кошичке бригаде, искуне 28. августа у вече у

место кадровског коњичког пука и да се ту веџбају, закључно до 9. септембра. 2, Да се све старешине, обвезници дивизиске коњице искуие 23. сентембра у вече, такође у место кадровског пука (Београд) и дасв веџбају, до- 8. октобра. У ову коњицу спадају коњаници I. позива, а долазе на својим нрописним коњима са прибором. 3. Комора њихова не нозива се. Пионери. Позваће се на веџбања и све старешине и сви обвезници резервног инжињерског батаљона, но кад и код које команде, следоваће доцније наредба. Код болнич ра. Да се 20 тек. мес. у вече искупе у своје кадрове чете, об-везници болничари I. нозива свију класа осим последње две (23-ће и 24те) године старости заједно с оним чиновима и да се ту веџбају до 4. октомбра. — Ком&ра њихова не позива се. Код занагли]а. Да се 25. августа у вече искупе занатлите обвезници I нозива и веџбају до 9. сентембра у Београду. — Сви обвезници имају се тачно у одређено време гореозначеног дана искупити на одрсђено им место, а према онима који изостану, унотребиће се законске мере. Само они који су тако болесни да не могу на веџбања доћи, и кад то докаже лекарском сведоџбом моћиће се извинити. Исто тако извиниће се још и они, којима се смрт у кући деси, и то за време саране, но иједни и други имаће доцније издржати веџбање и то први пошто оздраве, а други ношто сврше сарану. Они који изостану, без извињавајућих узрока одслужиће код дотичне јединице сталног кадра дунли број дана и то о своме трошку, сходно 6-ом ставу чл 92. закона о усгројству војске, што важи и за обвезнике пешака II позива који од веџбањн изостану без оправданнх узрока, За време веџбања никоме се неће давати одсуства осим смртног случаја најближњег сродника. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. — Оштета Бечким листовима телеграФишу са Цетиња, да ће црногорек* влада тражити одПорте оштету за убиства, нљачкања и паљевине, што су их ночинили Арнаути Малисори црногорском становништву.

— Босна и Херцеговнна. „Србобрану" јављају из Сарајева да ће се тамо почетком идуће школске године отворити техничка школа, за косу већ именовани и проФесори и то Лука Караман за директора, инжињер Јован Кише за Јучитеља грађевинарства, шумарски пристав алниског рудокопског друштва Валентин Миклау за учитеља шумарско-техничке струке и асистент бечке нолитехнике Едуард Долежал за друге технолошке прсдмете. Сви ови наставници нису вични српском језику те по томе нзгледа да та техничка школа у Сарајеву није намењена омладини босанско-херцеговачкој већ синовима оних, који су из Аустро. Угарске у Босну и Херцеговину до_ шли ради трговине или чиновничко г положаја па се ево и за њихов нод младак постарало. А за синове по-" носне Босне и кршне Херцеговине ?

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Један роман. Из Дубровника пишу 15 ов. м: Следећа романтична аФера биће идућег месеца предмет решавања судеког. Од нрилике нре двадесет година један сиромашан сељак из околине наше вароши, који себе и своју жену и иоред најбоље воље није могао исхранити, начини план да се исели у Америку и тамо да потражи скоју срећу. Своју жену иовери хрватском свештенику тог.1 села и обећа да ће се по могућству старати за њено издржање. Срећа му се одиста насмеши и месечно је свештенику, као поверљивој особи, долазило новчано нисмо с 50 Форината за остављену жену, која није знала ни читати ни писати. Сељак у Америци мало по мало дође до великог имања и сваке године повећавао је новчане пошиљке, али варалица свештеник давао је си ротој жени месечно само 5 Форината а остатак је задржавао за себе, Тако је то трајало 15 година док свсштеник бојећи се да се ствар не сазна, не пишље сел.аку у Америци лажну сведоџбу о смрти његове жене а жени преда једно писмо из Америке, у коме се јавља о"» тобожњој смрти њена мужа. На неколико дана после тога њега нестане и настани се на Ерфу. Несрећна жена остала је са свич без игде ичега и животарила је од ноклона милосрдних људи, махом иутника с Лојдових лађа. Међу тим њен муж у А-

п одлиота : ГОСПОЂА ТИПСОВИЦА скица из лондонског исивота НАПИСАО ЧАРЛСДИКЕНС ПРЕВЕО МИТА ЂОРИЋ

(НАСТАВАК) Девојке међутим употребише ту прилику да покажу како су начитане и ноетичне и узеше да цитирају најникантније Бајронове стихове. Господин Сеитимије Хикс примети, да су по љеговом мишљењу најлешпи стихови на свету, почетак седме песме у Дон Жуану у којој се описује опсада Исмаила. — Еад говорите о онсадп,. упаде г. Типс, давећи се лебом, кога је једва добио, онда ми допустите да ја нричам: Еад сам године 1806. био добровољац — командант нам беше сер Чарл Рамнерт — еле сер Чарл Рамперт викну ме једног дана, кад бесмо на учењу — учили смо се

тамо где јс сада лондонско свеучилиште — викну ме из „Фронта : „Тинсе, рече ми, Тинсе." — Џеме, реци твоме господару, прекиде га г-ђа Типсовица веома оштро, ако у опште неће да исече кокош, нска ми је пошл.е овамо. Добровољац се збуни, узе да сече кокош и мораде да остави своју причу несвршену. У колико се гости бол.е уиознавали, у толико је бивала забава живља. Сваки се осећао нријатније, а Типс је од велике пријатности заспао одмах по ручку. Г: Хикс и даме говораху о естетици, нозоришту и књижевности. Г. Еалтон понови оно исто што је већ говорено но два и три пута' само другим речима; г-ђа Типсовица одобравала је све што год је говорила г-ђа Маплесоновица; г. Симсои је седео са осмехом на лицу и ношто је сваког четвртог или иетог минута казао по једно „да" или „сасвим тако ■' морао је сваки веровати да он разуме оно о чему сс говори. После десерта састадоше се опет сви. Г. Маплесоновица и госп. Еалтон играли су карата а „младеж" се забављала музиком и разговарала. Г-ђце Маплесонове невале су најдирљивијс двопеве и пратиле се еаме гитарима на плавој траци. Г. Симсон обукао ружичаст прслук и вели да је занесен, а г. Хикс био је у седмом небу или у седмој песми Дон Жуана, што је за њега било једно исто. Г-ђу Типсо-

вицу су њене нове кирајџије са свим очараД е а г. Тинс провео је цело вече по свом обичају — т. ј. заспао је, нробудио се, па опет заспао и пробудио се баш кад је било време вечери.

Није нам намера да се нослужимо нрииоведачком слободом и да „пустимо да године протеку". Ми молимо наше читаоце да замисле да је иосле овог оиисаног ручка протекло само шест месеци, и да су за то време мушке и женске кирајџије невале, играле, ишле у нозориште и носетиле све знаменитости као што је то код кирајџија обичај. После речених шест месеци добије г. Септимије Хикс једног јутра у својој соби једно писамце од Еалтона којим га нозива да дође к њему у собу. Милостиви медецинар похита одмах доле, мислећи да јс г. Еалтону иозлило. Г. Калтон, сад више налик на звекир но икад седео је у наслоњачи. Г. Хикс се накашље, а г. Калтон шмркну. Најзад иочеће Хикс: — Ја сам добио од вас једно писамце рече он озбиљно и уздрхталим гласом. — Мислим, одговори Калтон. — Хм ! — Да, да !