Male novine

мерици брзо сс утешио и оженио ■са неком богатом, младом Американком, с којом изроди двоје деце. По што је протекло двадесет година, Дубровчанин у Америци одлучи да види своју домовину и са својомиородицом стигне у Јевропу; бавио се у Паризу, Бечу, Трсту и најзад дође у Дубровиик. Ту иредањ изађе

Адолф Бракле из ФранкФурта на Мајни. Пушење, које је дозвољено у сезонским иозориштима, као да је сметало госту, јер он од једном прекиде певање, ступи ближе публици и рече једноме хајделбершком трговачком путнику, да му он неирестано дува на нозорницу дим од своје цигаре. Путник одговори, публика је била

погрешити, али јој морам препоручити онога. кога сам сматрао не само као пријатеља, већ као брата, мога изврсног Фредерига Напола." —■ Покојник је још за живота поделио 100.000 динара.

најпре мало узбуђена, за тим настаде лунање, звиждање и пиштање, те се морала завеса спустити. Иза сиу-1

Једна просЈакиња. Један узвик човек и жена нознали су се. Баралица свештеник нађен је на Крфу и нредат властима, а у сентембру [ штене завесе било је крупних сцена ће му судити суд. ! између госта и директора. Гост није — Привидко мртна. 10 ов м. десио ' хтео диље певати Завеса се диже и се у Најсу јодан редак догађчј. То- | нрестава мирно сврши. Бракл је мига дана у среду носле нодне око 2 ј слио да му се сад треба извннити сахата, из ШтибендорФа ишла је је- нред нубликом, за то изађе на нодна пратња у Шванелвиц. Ра /*ницу ј зорницу, али његов говор доби онет Ану Матнер, веК у годинама, која | тако узбудљив карнктер и публикаје ј е У ЈУ Т РУ умрла, требали су да опет ностала веома немирна тако, да сахрану у Шванелвицу. Сандук је .је унрава решила да снустн гвоздебио на једним колима с два коња. ну завесу. Бракл је стајао баш под Поред сандука ишли су шест носио- том завесом и у брзо би га новреца из ШтибендорФа, суседи покојни- дила; али га у иоеледњем моменту чини. Пошто је нратња ишла тако тргне једна певачица на позорницу. неко времс, чују носиоци неки шум Публика се пред нозориштем скупиу сандуку, као кад неко гребе. Пра- ј ла у густим грунама, говорећи о по-

тња заетане, дигну заклониц и нађу жену с отвореним очима где лежи у сандуку. С десне стране, на месту где рука додирује ногу, нађу иокров подеран а на телу и нешто мало к р в а в е р а н и ц е. Жена је кретала руком. 0 томе су се уверили носиоци и сродници. Заклоиац метну поред сандука и с отвореним сандуком врате се у ШтибендрФ. Пошто су скинули еандук с кола, метну васкрслу жену у кревет. После кратког времена, пошто се мало згре ала она почне нлакати; говорити није могла. У четвртак у Б 1 /^ сахати у јутру, иробуди се, иопила је шољу каве и рекла: „Како ми је било рђа-

во.

Даљс није могла ни прословити.

— Како се Руси мире. „Листок", што излази у Шаганрогу, прича овај •случај. Две слуге заваде се и побију. У тој борби један одгризе ономе другоме једно уво и баци га једноме нсу, који га прогута. Оида онај с одгризеним уветом нредложи измирење и кад су ее ради тога загрлили и хтели пол.уоити, одгризе он ономе другоме целу горњу усницу и прогута је. И сад су заиста добри иријатељи један другом. — Шкандал у позоришту. Из Нирнберга пишу 14 о. м. у „ФранкФуртер Цајтунг" ово : У суботу био је у једном овдашњем сезонеком позоришту читав шкандал. Тога дана гастирао је као „Микадо" тенориста

нашању иевачеву, коме је било познато да се у том иозоришту пуши. Полиција и ватрогасци најзад су растерали светину. С М Е С И Ц Е — Кајролијевт завештањ*. Чувени талијански натриота и државник Кајроли оставио је овако завештање: „Како еам у другом, својом руком нисаном завештању одредио, оставл.ам сву своју нокретну и непокретну имовииу мојој љубљеној супрузи Јелени Сизо, сунчаном зраку мога живота, који ми је својим радом разведрила. Сем тога додајем још ово: 2000 лира за дечији азил „Ас1е1ак1е Са1гоП" у Гроиелу; остављам 2000 лира да се нодели деци сиротишта у ПавиЈи, из иоштовања нрема моме л.убљеном месту рођења и у спомен моје обожаване мајке, која се увек бринула за ове заводе. Даље оетављам 5000 лира дечијем сиротишту у Белиграте. Желим да сд одмах после моје смрти нодели 1000 лира сиромасима у Гропелу. Остављам 1000 лира ломбардско.м ветеранском друштву, кога сам био нредседник. Молим моју милу Јелену нека мојим пријатељима по свом избору подели предмете у моју успомену. Знам да у свом избору неће

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Прозорени- Ноћас су поитворени: Не дељко Нешковић калФ! обуКарски, Илија Кос шчиК тестераш и Саира Симић надвичар абог пајанчења. Кажњени Нревгдаиа полицијвкии кажњенл су:" Катарина Новак овд. због скитн.е и Јела ЛарковиК пиљарица овд због псовке. Нађ нз. У овд. вароша нађена је извесн* суил новаца у банкаиа. Сопственик нека се у року од месец двнајави главној полицаји. ПРИВРЕДА 0 чишћењу воћака. „Да кољи чисту и светлу длаку добију, најбоље је средство, да их онии овсеи преко ле})» иетрљамо, што у јаслама после зобљења заостане", — т. ј. да ии довољно и добре ране дајеиб. То ми рече један сељак, који — мимогред буда речено — није баш радо своје коње чистио. Кад се млада говеда стражшим ногама ида ушију чешу, није никакав знак да су их притисле тешке бриге о њиховој будућности, него — да су вашљива. А зашто имају вашију? јер су прљави и свршљиви имају дугачку длаку, у ошпте су телесно сасви« занеиарене. За тај случај наравно, и неиа друо средство но да се оним сеном што у јаслама остане лобро иетрљају иначе се за тај случај употребл.ава уварак од лувана. Исто је тако и с воћкама. Изгладчела осиромашена и ванемарена воКка, има са разнии незгодама да се бори за свој опстанак. Кора стврдне оболе, обрасте маховином и другим наметницима. У кратко речено јадно живи и иде брзим кораком своме нжу, своме крају. Ко своје воКке од малена још негујв ко их сваке јесени кречои и крвл.у премазује тај неКе имати нужде да их од старе коре и маховине чиети, све Ке то и саио отпасти И мазање саиим кречом чини своје добре услуге. Ко своје воКке кроз читав низ година није чистио па га напослеткуједнои вј К и саиа еавест на то вагони, да своје воКке очисти тај треба при чи иКењу да простре поњаве око воКака како Ке све одовго на поњаве паети, да све то лепо да покупи и да сагоре, јер иснод оне одпале старе коре има сијакет насекома и љихових јаја. Кад се

воћва на овај начвн депо очисти онда је треба лепо окречити. Свима онима који се на неродносг својих воКака жале топло препоручујемо да евоје воКке пре но што се на време и сорту потуже од сувишних грана и огранака очисте, да воКке добију довољно ваадуха в еветлости па онда да добро и остале гране лепо и брижљиво очисте и окрече и да их кроз неколико година пођубравају. Ако и ово не помогне онда још остаје довољно времена да се воКке нодмладе то јест да се стара круна сасече и нанове прекалеми, што свакојако неКе у сваком случају бити потребно. Старијој, неродној воКки треба само неколико главних грана оставити а остале све скратити павеКи на то дч се воКки ујешо и леп облик да. При еасецању грана треба па то пазити да се оне најпре од оздо урежу, па онда одозго сасеку да тежином својом при падаљу не би сљушгиле, пресеке треба сад ошгрим ножем лепо сасеКи поравнити и катраном или калем-воеком премазати. Ја поново опомињем да најпре треба воКку очистити н нађубрити па онда кресати. Кад тако неког старог леду његови унуци обаспу миловањем и глађењем па му све по вољи чине шта њему годи он Ке врло радо испунити онда малене жеље својих унучади. Исто је тако и са старим воКкама и овде Кемо пре постиКи цел с лепим речима него грдњом код воћа су лепе речи добра нега а грдн>а је неразлож и а и непаметна сеча ,,у гд<ву."

К У Р с

Дукат . . . . : 5 63 Наполеон .... 9.46 Срц. лутр. 3% лозови 34.-оо<^ Београд 19. августа Цена главчијим производима. Шеницадии 12 50 до 13-20 раж дин, 9.50 јечаи дчнара 10'50 до дин. 11 овас. дин. 10—11, сирове шљиве дин. 5—8 суве шљиве дин. 8—11*50 дебеле свиње дин. 80—82. Будимпешта. 19 августа Жигна. аијаца. Шеница за септембар октобар, по Фор. 8.48 Фор. 8.44 и Фор. 8.49, шеница за март април, Фор. 9.07 Фор. 9 - 03, Фор. 9*18 Фор, 9'15 кукуруз за мај— јуни по ф. 5 55 до Фор. 5.,63 зоб за јесен по Фор. 6 28 до Фор. 6.29

После овог разговора осетила су оба госнодина да ће морати нешто важније доћи на ред и учинише оно што би и други на њиховом месту учинио — иогледаше ее веома одлучно. У осталом говор ј'с 6 ио ночет и „звекир" се реши да га одважно иродужи. Он је говорио увек са неком гордошћу. — Хиксе, узе он, ја сам вас звао због извссних брачних принрема што се у овој кући чине. — Брачних ирипрема ! повика Хикс упродашћен. — Као што вам рекох. Ја сам вас нозвао да вас уверим како се чврсто надам и верујем у вас. — Јесте ли наумили да ме издате ? унита Хикс веома унлашен, заборављајући да цитира Дон Жуана. — Ја вас да издам ? Мислите ли ви мене да издате? — Ни у ком елучају Нико на свету неће од мене дозиати да сте ви били ту умешани, одговори узрујани Хикс сав зајапурен а коса му се накостреши као да је био на кондуктору електричне машинс. •— Свет ће морати дознати а нре а носле — али пре но што прође година дана нс би

требао да дозна, а дотле — рече г. Калтон охоло, дотле, ми ћемо имати можда и деце, знате ли ? — Ми ! — ја мислим да ту ви нећете имати никаква удела. — До беса! а да ко ће ? Хикс беше до крајности збуњен. Није знао ни где му је глава а још мање шта да одговори на ово. Калтон сс топио у блаженству мислећи на будућност и није ни оназио шта се догађа с Хиксом. У нретераном заноеу баци се у наслоњачу, метну десну руку на леву страну прслука и викну узбуђено : „О, Матилдо!" — Која Матилда! унита Хикс ужаснут. — Матилда Маилесонова! уздахну Калтон. — Ја ћу се венчати с њом сутра, дрекну Хикс бесно. — Ви лажете — ја ћу ее венчати с њом. — Би с н.ом ? — Ја с њом ! — Би ћете узети Матилду Маплесонову? — Да Матилду Маплесонову. — Ви да јзмстс г-ђцу Маплесонову? — Госпођицу? Пе, госнођу Маплесоиову. — Благи боже! рече Хикс и сроаа се на столицу. Би узимате мајку а ја кћср ! — Нечувено! нримети Калтон а у неколико и незгодно. Чујте ме: Моја Матилда крије то од својих кћери —■ тек ношто се венчамо јавнће им се — због тога неће да тражи кума међу

својим рођацима и хшзнаницама; и ја сам тв кође рад да моји ништа не дознају с стога сам вас звао да вас ум лим да се ви нримите кумства. — Верујте мн да би се драге воље иримио, рече Хивс са сажаљењем ; али ви видите да ћу ја сутра нрестављати младожењу. Једна улога често изазива другу, али две наједаннут не могу се играти- Што не би узели Симсона — ето, он ће се се извеено примити. — Нисам рад ла њега узмем, рече Калтон; он је грозан магарац. Госи. Сентимије Хикс диже главу и иогледа у таван а за тим снусти главу и ногледа у иод, и најзад смисли: Узмите Тинеа за кума рече он, а затимузеда цитира веома згодне стихове за Типса и младенце : „Ох, ко је она седа старина, гневна, љута Што оком бесно сева из оног мрачног кут а Оно јс отац младин — не отац, боље звер У олтар гневно гледа и куне своју кћер!" (НАСТАВИЋЕ СЕ)

<ао*>