Male novine

велика статуја краљице Викторије, окружена алегоричким Фигурама, које ирестављају науку, рад ; трговину и индустрију. Сем тога свуда су иамештени орнаменти и украси из мрамора и разног дрвета. — Нађене старине. У Мексици су учињена веома важна археолошка открића. Нађени су путови, који су веома дивно саграђени, и развалине многих вароши. — Новинарока двадесетпетогодишњица. Бечки лист „Иеие Гге1е Ргезва" светковао је 20 ов. мес. двадесетпетогодишњицу своги излажења. — Штета од дима лондонсних Фабр ^ка. ПроФесор Роберт Шандлер испитивао је вредност дима из лондонскИх Фабрика. Тај научник пронашао је, да дим што сваки дан над Лондоном лебди, тежи 6000 цената, и да камени угљен, који се у том диму неунотребљен губи, вреди 46 милиона динара. Даље Роберт Шандлер рачуна, да сегубе 600 динара, који би се добили за израду овог изгубљеног угљена, и томе додаје 40 милиона динара квара што чини тај дим у пољопривредној области. Свега се дакле губи на 80 милиона. — Огроман чокот. У ХаугздорФу у доњој Аустрији, сахата од Беча има неки Иван Фрид деветогодишњи чокот, који ове годмне носи 2000 гроздова. Од тога једног чокота добнће власник од прилике шест до седам акова вина. Чокот стојиу авлији и прекрио је сва четири зида у авлији Многи пријатељи иољопривреде долазе чак из Француске да виде овај огромни чокот. Слузвбени гласник — Постављени Мнхајло X. Антоновић телвграФист штације тел граФСже у Трс -тениву за телеграФисту штацвја телеграФске у Ни шу, ио потреби службе. Стеван Ч. Поцо вић телаграфиста штације тедеграгске у Нишу, за телеграФисту штације у Трстенику, по молби и Михајло Марковић телеграФиста главне београдске штације ва телвграФисту штације телегра»ске у Ариљу по потреби службе. — Арса В. Јованозић државни правобранилац и управник државних добара, — на основу § а 70-ог иакона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне слу.жбе стављен је у ценвију. Пензија ће му се рачунати и издавати по годинама службе. — За државног правобраниоца и управиика државних добара, а са нлатом но бу-

џету од 4456 80 динар а на годиву, постављен је Ђорђе А. Ненадовић јавни правоваступник. — За управника окружног дуванског магацина у Крагујевцу, а са платом и у рангу секретара треће класе министарства финансије Стеван Петровић рачуноиспитач друге клаее шумадиске обласне дивизијскв команде. — Г. ТеоФила Максимовића среског начелника у пензији, који је положио правозаступничкииснит министар правде поставио је ио молби а на оенову §-а 19-ог закона о правозаступницима, за јавног правозаступника за округ пожаревачки. С № Е С И Ц Е — Утицај пушења. Поредстарања о физичком васпитању младога покољења, у западној Јевропи озбиљно се занимају исиитивањем, како на младеж утичу разне рђаве навике. У ове иоследње и иајважније по својим негативним иоследицама долази рано пушење Један Француски лекар и статистичар, желећи да иснита утицај те штетне навике на здравље младога покољења, чиниоје читав низ иснитивања уседамн*јест виших Француских школа над ученицима, који нису достигли 20 годипа. Ово испитинање се нарочито односило на утицај пушења на усиехе у наукама. Као резултат својих исиитивања над скоро 1000 ученика он је добио ово : ако се узме за јединицу број средњих ученика који не пуше, онда ће с таким истим успехом оних штослабо нуше бити на 20°/ 0 више, а оних који јако нуше на 35°/° више. Такав резултат очигледно доказује, да пушење у раним годинама има знатан негативан утицај на умну епособност ученика. Још очигледније саопштава енглески Журиал Тће Змепсе из иепитивања над 38 дечака из свију слојева друштва, који су дуже нушили (од 2 месеца до 2 године). Од броја тих 38 дечака у 27-орице опажене су знатне конституционалне ненравилности и између осталога, задржаност у растењу, 32-ица били су неправилном радњом срца, исквареннм желудцем, кажњени великом наклоношћу алкохолизиу, 13-орица су имали ненравилно било аједанјебио са зачецима јехтике. После пола године, пошто су оставили пушење половина се избавила од свију болести, друга половина дошла је у нормално стање после нодун;ег нремена. Међународни конгрес против злоупотребе дувана, који је ту скоро заседавао у Паризу, између осталога донео је резолуцију о издавању закона. којим би се младићима испод 16 година забранили нушење. — Госпођа Пурт и њен император. Један сарадник листа ,,Б' 1пс1епреп(1ап<; гешо12" цшро је ио нове нодатке о Буланжеу у Гили-ла-Монтан Пјеру Плање, бившем господару ресторације шале, коју је прошле године узела г-ћа Пурт. Ево шта му је казао Плање: „Док се погађала са мном, госпођа Пурт показивала му је много сведоацба од политичких раденика и духовиих особа, између Осталих она је имала сведоцбу епископа дижонсксг и друго од Прела, директора рајмске семинарије. Пурт сама много је писала, по петнајеет и двадесет иисама дневно. Она се Фалила да је иозната с многим високим особама, често се хвалила да је блиска Буланжеу, да је била с њим у Тупису и да су је тамо сматрали као његову жену." „Јасам изучила тамошњи језик — додавала ;је она — и тим сам му била веома ! корисна " Једном случајно сам нашао на чардаку, где је ета/јала њена торба, писмо, адресовано бившем генералу, азавршавало се овако ; „Јест, ј мој Буланжеу, ти ћеш бити импера' тор, —ја то хоћу!" У тој истој торби били су разни завијуци, лондонске медаље, салФетицс означене трима звеадицама, и маса писама на бланкетима војиога министра. Сва она почињала су овако : „Мојадобра Жнљета, моја мила Жи .Ђета, мојаЖиљетицс." Једна су имала потпис: Жорж Буланже, а друга, Ернест Буланже, јасно је да су то била љубавиа писма. Пурн се с ирезрењем одзивала Лимузеновој и Ратацијевој, оне су биле тако глупе, да су дозволиле да им узму њина нисма, — говорила је она и додавала ; „И мени су били однели компромнтујуће хартије, али благодарећи Буланжеу, вратили су ми их после 24 сахати." -ваз-о-ггг^ ПРИП0СЛАН0*) Уредништву „Малих новина" Све оно, што је саонштено у Припосланоме", у 241 броју „М. Новина" сугата је неистина, сем што је истина, да је привремени телеграФи*) За ствари под овом рубриком уредништв не одговара.

ста, Катић, отеран у вече (око 7 и по часова), 13-ог ов. месеца, у полицију са два жандарма, и то не са тротоара, нред војном Академијом, него иснред капије моје куће. Основ нак за то терање у нолицију, није био у ономе што он наводи, него зато, што је Катић и нреко забране полицијске, да у моју кућу долази, то вече био у сел>ачком оделу, имао револвер за иојасом и играо улогу тиме једног самовољника. Међу тим, за ону дрскост, безобразлук и подлост, у „припосланоме" он се налази нред еудом где ће имати да докаже или еве оно што је казао у своме „нрипосланоме" или да иде у затвор, где ће издржати толико време, колико је закон кривични у § § 210 и 213 за овај случај нрописао. Молимо уредништво да ово саоншти у своме листу. С поштовањем С,т. Грујић проФ. в, академије.

ТЈРЗГОЗВ Београд 22. августа Цена главнијим производима. Шешгца дин 12 50 до 13'20 раж дин, 10.50 јечам данара 10 50 до дин. 11 овас. дин. 10—11, сирове шљиве диа. 5—8 суве шљиве дин. 8—11 "50 дебеле евиље дин. 80—82. Будимпешта. 22 августа Жатт аијаца. Шеница за септембар октобар, по ФОр. 8.48 Фор. 8.44 и Фор. 8.49, шеница за март април, Фор. 9.07 Фор. 9*03, Фор. 9*18 Фор, 9-15 кукуруз за мај—јуни ио ф. 5 55 до Фор. 5.,63 зоб за јесен по Фор. 6 28 до Фор. 6.29 Штајнбурх 22 августа. Сточна иијаца. Српске свиње тешке од 45У 2 кр. до 46^/^ кр. транзито, средње од 45 г / 2 К Р- Д° 46 1 / кр. транзито лаке 46—47 кр. транзито. ТЕЛЕГРАМИ 24. АВГУСТА. Веч, „Политичка Кореспонденција" јавља: цар је позвао немачког и талијанског војног аташеја и на маневре у Мађарекој.

— Да, да — али ја га не волем ни наЈмање. Господин Евенсон имао је по предграђима неколико кућа и вукао је приличан приход. Био је ванредно набусит и злевољан, затуцани радикалац; одлазио је на све јавне зборове и то само за то, да критикује сваки предлог без разлике. Госиодин Бизботл, на иротив, био је прави торијевац. Он је би > писар у шумарском одељењу и сматрао је евој положај за аристократски, знао је сва посланичка имена на помет и стан сваког отменог господина. Имао је два реда лепих зуба и ванредног кројача. Господин Евенсон је на све те особине гледао с нрезрењем и услед тога су се оба господина ненрестано пренирала. Госнодин Визботл не само да је радо звиждао, него је и певао, и мислио је да је особити певач. Два остала кирајџије беху господ. Томкинс и господ. О' Блери. Томкинс био је калФа у некој винарској радњи, велики зналац слика и имао је особито око за све што је лепо. О' Блери, то је неки Ирац што је скоро дошао у Енглеску и био још сасвим дивљп, а дошао је да буде апотекар, секретар, глумац, допиеник каквих новина, или ма шта друго, за шта се буде указала нрилика — он у опште није много бирао. Познавао се добро са двојицом незиатних посланика и израдио да нико у кући не илаћа поштарину. Као и сви Ирци, тако је ,

он мислио да ће, кад дође у Енглеску, стећи заслуга и постати особито срећан. Носио јешарене панталоне и завиривао свакој женскињи под шешир. — Ево господина Визботла, рече Типс. И заиста уђс г. Визботл звиждући „1Л рјасег", приђе прозору и продужи звиждање. — Дивна мелодија, рече Евенсон поругљиво, не дижући очију са новина. — Мило ми је што вам се допада, одговори г. Визботл, особито задовол>ан. — Мени се чини да бп била још лепша кад би јаче звиждали, нродужи Евенсон, сав напет. — Верујте, не би, одговори безазлеии Визботл. — Дозволићете ми једну примсдбу, Визботле, рече Евенсон, кипећи од љутине ; кад вам се други пут прохте да звиждите у пет сати у јутру, а ви бар нротните главу кроз прозор, молим вас. Ако то не учините, ја ћу научити да ударам у бубањ — тако ми — ! Г-ђа Типсовица уђе и нрекиде му говор : Она се извињавала што је тако доцкан дошла и узе да кува чај. Типс седе на дно стола и поче да једе пољску салату као Навукодоносор. Уђоше О' Блери и Томкинс. Господиц Томкипс приђе ирозору а одках за тим иозове Виз ботла :

— Молим вас дођите овамо, али брзо брже. Визболт приђе а сви иогледаше тамо. — Видите лн, рече Томкинс, намештајући Визботла да боље види, скрените мало овамо; тако! видите ли како дивно пада сунчана светлост на леву страну оног иорушеног димњака на броју 48-ом ? — Заиста! повика Визботл, дивећи се. — Још никад не видех да се какав предмет лепше одбија са ведрога неба! иовика Томкинс и сви сем Џона Евенсона, јер г. Томкине беше у тим стварима припознат и прославио се проналажењем лепота онде где их други не би никад пронашао. — Ја сам у Дублину гледао чешће један димњак који је још лепше изгледао, рече родол/убини О'Блери, јер нехтеде да допусти да Ирска ма у ком иогледу изостане иза других држава; али Томкинс не хтеде то никако да ве рује и каза, да ни један димњак у све трк краљевине не може изгледати лепше од овога н, броју 48-ом. У исти мах отвори Агнеса врата и уђе г-ђа Блосовица. (НАСТАВИЋЕ СЕ) • Ч2СО