Male novine

; и? мпош" БРОЈ 248 ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН БРОЈ Д.О. ПЈХ ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Ча годину 30 динара На по године 15 динара На 3 ме § ца 9 цинара РШТ Ј0ШШ1 Огласи јввт но, по потреби и оа сликама.

ПОНЕДЕЉАК 28 АВГУСТА (889.

ГОДИНА II.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГД Претплата из унутр. полаже св сато код пошта За Београд кема претплате — Лист се продаје на број

ПИСМА VI РУКОТТИСИ ШАЉУ СЕ ВдАСНИКУ „М алих Н овина" Топ/!ич »«н венаг, бр. 17., на горњам спрату.

Претплата се ирима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од пстит. родч '20. пр. дии. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИНОСЛЛНО стаје 50 пр. д. од петит реда

ШХКЕ

За свако оглашење плаћа ке држ. таксе 20 пр д.

ВЕЋИ ОГЛАОИ 110 ДОГОДВИ.

„IВ А Л Г ЖИВИН РУДНИК Рок за полагање друге уилате од 5 шилинга т.ј, Дин 6.3772 у злату на акције друштва за експлоатацију живиног рудника „Авала" истиче 1.септембра о. г. Позивају се сви они, који су код Народне Банке унисали акције тога друштва, а још нису ноложили другу уплату, да ту уллату до реченогдана положе на каси банчиној. Бр. 5555 25. Августа 1889. у Београду. Народна Банка. I 566 2—3

ооооооооооооооо 0° ЗА ЖЕНСКЕ ! ® Лонедељником, Средом и $ 0 Петком а 0 ради 0 9 НАРНО КУПАТИЛО 0 0 0 л у Дуитановој улици од 2 до 6 л X сати ио подне. 561, 2—0 I С0000000°000000

ОГРОМАН ИЗБОР ШУШШ ШЕШИРА Најновијег Фазона и квалитета има на стоваришту код М. МиловановиЂаа и Бо жића. 556 2—6

Онима којих се тиче.

Новинар сам и књиге су мој алат. Једино моје имање, то је моја књижница (библиотека). За време излажења „Радикала" моја је библиотека била отворена. Многи еу узимали књиге на чнтање и односили. Тако исто и ггре, а и после овога многи нријатељи и посетиоци узимади су на послугу моје књиге, било

с мојим знањем и питањем било и сами. Махом долазили су ђаци и л.уди од књиге. Рачунао сам да они умеју ценити шта је књига, иа с тога нисам ни зазирао да им донустим да се но вољи служе мојом библиотеком, тврдо уверен да ће сваки вратити позајмљену књигу, кад му више не буде требала или кад је ја затражим. Од то доба прошле су године. Пре неколико дана нрегледао сам књижницу и с ужасом нашао да ми нема више од половине књига. Од нонеких дела, као што су Дарвинова, имао сам по два примерка (раније и позније издање) на сад ни једнога немам. За многе баш знам да су узели и кад су узели књиге, па ти их ни до данас не враћају. Све ово неуиутно ноступање за сад још сматрам као прост српски нехат, и последњи пут молим сву господу, код којих се налазе моје књиге, да ми их неиаоставно враг« најдаље до 5 сеатембра. Ко се ни дотле не одзове и књиге ми не пошље, сматраћу да је покушавао изврнгати утају и превару, те ћу надлежно ттрема њему и ностуиити. Прво ћу му изнети име у листу, набројаћу кад је и које књиге узео, позваћу се на сведоке, који то знају, и који су дотичне књиге код њега виђали, а за тим ћу га тужити суду. Надам се да неће доиустити да тога дође. Оволико ради обавештаја свију оних, свију без изузетка, код којих се налази маиједнамоја књига. Ово се у равној мери тиче и оних, код којих се моје књиге налазе, а нису их директно од мене узели. Београд 25 августа 1889. Пера Тодоровић. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Жвлезничка дирекиција. Чујемо, да , при железничкој дирекцији има сад скоро два пута више чиновника него што их је било код друштва. Што је пак најглавније, узимају се л,уди са стране, па све са добрим илатама, као да нема наших синова, који би били кадри вршити нослове жел. администрације. Радо би чули број садашњих и пређашњих чиновника; те би се отуда лако видило, да ли ово иде у нрилог штедње или чега другог. * Дао оставку. г. ЈЗадер директор Фабрике дуваиа, дао је како чујемо оставку, на дирекство, због неких носугласница са извесном госнодом. ^Ог>-

ДОИАЋЕ ВЕСТИ. Бивши владика Корненије преминуо је. По „Старој Србији." 1 обагли робијати. Мирко Јелчић из Јаловника окр. Шабачког. робијаш побегао из града кладонског заједио са чуваром војником Радулом Маринковићем. Разбојикци. Ноћу између 22 и 23 ов. м. непознати наоружаниЈЈзликови напали су ну кућу Станка Илића из Ррадишта, мучили му и убили му жену и однели 50 д. ц. и нешто ствари. Пебегао робијвш. Мијајла Мијајловића из Лапова, осуђеник побегао је из Топчидера 23 ов м. где је био на раду. ИЗ БАЛКАНИЈЕ

— „Корес. Балк' 1 доноси слсдсћи допис: „Журиа де Деба" има свога дописника у Бечу који има тачне извештаје о Србији. Овом дониснику морају веровати доиисници бечки као и београдски, толика је аутентичност тог нзвора. Последњи телеграм овог листајављада јеу Србији наступила оншта забуна и да министар Тауша новић усл.ед зав дс са регентима, отишо је из Београда, за Хал, да је г. Ристић оболео и да сваког дана мења идеје. — Ово је очевидни доказ, да ове новости шире људи, који врло мало знају право стање у Србији. Али кад би доиисник „ЈЈе 1 )е1)а1б" био у Београду а не у Бечу он неби трпео овакве нетачиости у свом листу. У истини ствари еасвим другојаче стоје у Србији. Политика Србије у овом тренутку сва је окупирана око избора за настунајућу законодавну скунштину и усљед тога завладала је резерва у нолитичким круговима као што се свуд дешава у тим нриликама. — 0 расцену међ Таушановићем и Регенством неможе бити ни говора јер овај Фактично непостоји, а доказ нам је зато и то, што г. Таушановић није отишао у иностранство ради политичке цел.и, но просто отишао је у Хал да се лечи. — А што се тиче г. Ристића, он приљежно и даље от правља своју високу дужност, која мујеповсрена и особе које га похађају могу се уверит,и да је он са свим здрав. Стога ми сажаљевамо овакву ошинку оваког уваженог листа, као што је „1)е1)а18" што је донела овако ногрсшне инФормације о Србији; јер заиста овакве вести су и смешне и апсурдне. — Политика Немачке и државица балканских. „Ког<1" лист што излази у Брислу иише о овом сижеу следеће: У носледње време пронели су се гласови да два суверна Аустрија и Немачка увидели су нужност, да причврсте везу солидарности Аустро-Немачке, која је сад много већа но нре иутовања цара Фрање Јо-

еиФа. Оваквим наводима значило би да Аустрија и Немачка од сада конституишу, потпуну јединицу дипломатску и војничку спремну »анапад као и одбрану. Савив Гоокчгн настуниће оног часа кад једна од ових сила буде принуђена, латити се мере превантивне, у елучају евентуалног насртаја од неке друге силе. — Али оваква солидарност очевидно је противна принцинима, које је исповедао до сада Бисмарки да ово можемо узети иросто као „с1е81 (1ега1ига аустријски" које да се обисгини и изврши, много је сумњиво као и извршење нрограма оријенталног трипл алианџије. Али државиици аустријски а нарочито Мађари, мало су с овим умирени, јер Бизмарк овим не гарантује, евештуални случајо на Б а л к а н у. Оно што је тегако о б ј а с н и т и, то је како је се могло нрсбацивати, влади немачкој намсра, да нанусти; своје нри вилеговано место, које заузима Берлин, у триплој алијанцији, нре визите цара Фрање ЈосиФа двору бердинском. Политика г. Бизмарка да ли је престала бити нолитика одрешених руку? Може ли се претпоставити, да моћним упливима, да вољом једног суверена, канцелар немачки да ј .е нопустио и иоклонио се и да је за двадесет и четирн сахата, нроменио оријентацију политике немачке? Знаци признања и уважења, којим је цар Виљем обасинао увек Бисмарка, сјајни уснеси који Је досад пожњео канцелар над странкама у земљи, искључују сваку могућноет неког ноиуштања у нолитици. Само Фанатички наводи анти-руси из Беча и Пеште могу тако лунати и тврдити, да је г. Бизмарк, деФинитивно нримио ову модиФинацију ирограм иримитивног савеза аустро-немачког. — Овим се виде само добитци за Аустрију а за Немачку скоро никакви. Полит. Коресн. доноси следећи допис из Цариграда: мере које је кабин београдски, цредузо за реорганизацију војск екао ијесење маневренрестављене су у штамни бечкој, како је то све у цељи скорог судара инанада. — Узалуд је влада српска и бугарска, уверавали, да непостоји раздор између Београда и СоФије и да односи међу овим двема државицама за сада су добре; листови аустријски и доиисници енглески у Бечу, ношто по то, и силом хоће да су односи ових државица, неможе бити гори и да Срби, ансолутно намеравају напасти на своје суседе. — Листови из С офијс претварају се да су истог мнења. У С офији међутим знају врлО добро да Србија, у овом тренутку, не мисли водити рат с Бугарима. У истини је само то, да се влада кнежевска боји, да Србија, која пази добро на рад Бугара — не буде приморала да у евентуалчом случају, са о-