Male novine

члан Савеза — избациће 20 метака (у 2 серије), ако то буде могуће према броју стрелаца и непредвиђеним сметњама; нарочити Одбор за одржавање реда при гађан.у мотриће, да број гађача и пушака у свима одељен.има буде приближно подједнак; Сваки стрелац означиће при упцсу у дотично одељење број изабране пушке, из које ће гађати. Но ако одбор нађе да се сувише стрелаца пријавило за једну исту пушку, он ће, да би се избегло неправилно гађање услед сувишног загреван.а пушке, учинити распоред, но коме ће приближно подједнак број стрелаца гађати из сваке дружинске иушке; За време једне серије (10 метака), стрелац који гађа из дружинске иушке, не може мењати нушку с већ распоређеним дружинским пушкама, нити може црелазити из једног одељењ у друго; Да би се одржао ред при гађању и да би само гађање ишдо брзо и без прекида, стрелци су дужни пазити на ред, како би на по: зив свог редног броја могли одмах приступити гађању, ако за то буде • било времена; Прекоредио гађањз није дозвољено стрелцима — члановима Савеза — ни у ком елучају; Сем чланова Савеза има право на учешће у гађању и св гки Орбин као гост; Гости — нечланови Савеза имају право учешћа у једној серији (10 метака) и то беснлатно, а гађаће једиовремено с члановима — на крајњим метама; За сваки пОгођени црни круг, добиће чланови и гости дотични знак, одличије, с 'иазначењем броја погођеног круга. Изгубљени знак може се добити иа благајници уз доплату 50 пара у корист Савесне Пиротске Стрељачке Дружине; Одликовани стрелци — чланови и гости — дужни су носити одличија за еве време светковине. Награде за чланове су ово : 1-ва награда Њ. В. бив. краља Милана као заштитника, за највећи број кругова; 2-га награда, државна, за други највећи број кругова ; 3-ћа награда друштва „Св. Саве" за трећи највећи број кругова; 4-та иаграда оиштине београдске, за четврти највећи број кругбва. Даље су награде Савеза Стрељачких Дружина, и то: 5-та за нети највећи број кругова, 6 -та за јнссти иајвећи број кругова, 7-ма за први најмањи број промаЈшуа с највећим бројем кругова, ><-ма з:г први најбољи ногодак-центар, 9-та за сед.ии највећи број кругова, 10-та за н])ви највећи број центара (од г. С. Минха из Параћина). 11 та за

други најмањи број нромашаја (по броју кругова), 12-та за осми највећи број кругова, 13-та за други највећи број центара ; 14-та за трећи нчјмањи број иромашаја (но бр. кругова), 15-та за девети највећи број кругова, 16 та за највећи број деветица, 17-та за четврти најмањи број промашаја (по бр. кругова), 18-та за десети највећи број кругова, 19-та за пајвећи број осмица, 20-та за пети најмањи број промашаја (по бр. кругова), 21-та за једанајести највећи број кругова, 22-га за највећи број седмица, 23-ћа за шести најмањи број иромашаја (по бр. кругова), 24-та за дванајести највећи број кругова, 2>та за највећи број шестица 2б-та за седми пајмањи број иромашаја (по бр. кругова), 27-ма за тринајести највећи број кругова, 28-ма за највећи број иетица, 29 та занајвећи број четворака, 30-та за највећи број тројака, 31 за иајвећи број двојака и 32 за нај већи број јединица. За нечланове госте, прва је награда државна за највећи број кругова, а остале су Савеза Стрељачких Дружина и то овим редом : за други највећи број кругова за најмањи број промашаја (но бр. кругова), за најбољи погодак — центар за трећи иајвећи број кругова, за други најмањи број промашаја, за четврти највећи број кругова, за трећи најмањи број прбмашаја (по бр. кругова)- за други најбол.и погодак — центар, и за пети иајвећи број кругова. Један стрелац не може добити више од једне награде. Награде : бив. краља, државне, друштва „Св. Саве" и општ. београдске може добити са. мо Србии. Оцвне резултата гађања извршиће | нарочити одбор, саставл>ен из преј седника Савеза, преседника Савезне | Пиротске Стрел.ачке дружине, секреј тара Савеза и по једног часника или I члана свију заступљених Савезних | дружина. | При оцени резултата узимаће се ; за чланове Савеза резултат обеју сејрија, а за госте резултат једне серије. I * Чујемз да је Глиша Ђорћевић, уцењивчч хансеника, умолимо свога брата г. Светозара Ђорђевића, проту Градишког, да трчи у Неготин и да се постара на сваки начип, да се, пошто ио то, измири с г. Павлем Петровићем, трговцем, коме је Глихна макао 600 динара, и коме би сад

јамачно и двапут толико дао, само да му се скине с врата. Ми не знако и не јамчимо да је овај глас истинит. Чули смо га и саопштавамо га А своје иознанике и пријатеље лепо молимо, да нас извеете да ли је г. прота збил,а отперјао у Неготин, или у Радујевац, или у ошнте у тај крај, па ако се то потврди онда већ знамо у чему је ствар и колико је сати.

Утркивање на коњима „Т^жак" доноси под потписом „Ј. П." овај чланак: Трка у Шапцу, која ће се опет ускоро држати, пружа нам прилику, да прозборимо неколико речи о тој установи. Све што речемо иде у њезину корист а нс н& штсту' „Коло јахача кнеза Михаила" у ЈНапцу врло је вредно и заузимљиво; оно је прво и покренуло мисао о приређивању трка на коњима, и оно се једино и бави тим послом. Колико је тај посао по себп користан, толико је и племенит и патриотичан. Корист је у главном двојака: с једне стране отвара ее нашим људима воља, да гаје добре коње за се и на продају, а с друге се у исто доба добри привредници одликују и награђују. У сваком погледу дакле мисао.јеи родна и похвална. Али нама се чини : да у програму и правилима тога друштва још нешто не достаје, што би било кориено. А може бити да то у правидима има, али се у ирактшпг не изводи. Коло јахача то ће најбоље знати, а с наше етране ми би вољни били да му на ту празнину обратимо пажњу. По нашем мишљењу утркивање на коњима, као што сад бива, је днострано јс, и више је налик на нараду, него на озбиљан рад. IIа' радне трке само потхрањују сујету и ивгл'д на добит, а не утиру пут разумпом газдовању иснремањујахача за арактичку борбу. А ово је много прече и управо у томе и лежи прави задатак те установе. Другојачије радити значи омашати свој цил>. На сваки начин, акО су друштвена правила узрок те нразнине, треба их изменити; ако пак нису, треба од мах дати другинра вац ствари. Утркивање на коњима, као до сад, не одговара свом задатку.

Трчање само равницом тако рећи као по гајтану у једном правцу, није оправдано. Трка се изводи и на други начин. Може се трчати и у разним иравцима и у разним путовима. Ти путови не смеју увек бити равни као по длану, нити опет прави као стрела ; они могу и морају бити свакојаки јер је баш то и потребно. Управо у томе и јесте вештина и победа доћи дО мете, савлађујући на путу разне месне тегобе, као узбрдице, низбрдице, рововс и друге евакојаке прелазе. Најзад, лако јејурити равним путем или пољем, али је мучније трчати или кас <ти уз брдо, низ брдо, прескакати ограде, газити реке, нроћи кроз шуму, преко мостова и т. Д. А да би се та вештина поотигла и у јахача и у коња ; на томе друштво треба,. ДА поради СВОЈолИ ћ" живо, јер у томе се огледају и умешност и брзина не само коња него и јахача. Јахач не сме да нроставља на коњу иему слику или кип. И по томе механичко утркивање, као што је било до сад, није за нас; то би било само раскош и нодражавање туђинима, а нама није до тога. За нас је оно што је добро и корисно, једном речи што је практично у том правцу и на овај начии треба од еад коло јахача да прирођује Своје трке. ако гкели да подигне у земљи бољи сој кон.а и да створи множину добрих јахача. Једно вредно и предузимљиво колојахача, као што је оно у Шанцу књаза Михаида, оно је у стању да преобрази свСј До" садашт &и рад ка општу корист и онога краја и целе домовине И остали практичан свет ван наб пост^ »га у том погледу овако, као што ми ево наГласисмо, а не онако, Јсао што је то друштво ради ло до сад. Нама ће мило бити. ако иас то дфуштво буде схватило. као што треба ; али још ћс нам милијебити. ако оно у свом подузећу удари путем, који води стварној понравци свију махЈЈа свога родољубивога рада. Нама је највише стало до тога, да се учинк задовољан успех на пол.у једне ваЈКне гране нашега сточарства, а у исто доба да се створе у нашим редовима врсиих јахача за одбрану отаџбине , пошто смо ми у ошпте слаби јахачи. Истину вал,а признати и поправити се.

Преплашена добра тетка обасу иољупцима свога драгог братића, диже га, посади га у наслоњачу до себе, и узе га иснитивати шта је? Самртнички блед, с ирипијеним, поцрнелим уснама, лепи Која иснрича тетки своје јаде: Он воле лену Милу, он не мож е живети без ње, он ће пресвксиути, убиће се, али он не може поднети растаиак с њом, ни преживети њен одлазак у далеку Русију. Тетка мало одану, кад виде да није ништа етрашније. Она поодавно проматра понзшање ове деце, с тога је ово није много изненадило. Но она се ипак нрилично забрину гледајући свога јадног Коју, како је блед као мртвац, с помућеним, поднадулим очима. Она га узе тешити и саветовати. Мила не иде за вечност. Годину, две, па ће се опет вра- , тити. Ј осталом они су још деца ; имајошвре- ■ мена. Ако Мила њега воле, она неће ни за ког другог поћи, и кад буде време, њих се двоје ; могу узети. То им пико неће пречити. Али све те утехе слабо су утицале на Коју. Он је ненрестано понављао само : — Ја без ње не могу живети ; ја ћу умрети! 1о па то, рекао је ваљда двајестак пута. Пред ноћ Која доби јаку грозницу, али никако ш: хтеде лећи у кревет. Дозваше лекара. Он пађе да је бољка прилично озбиљна. Веома

Јак потрес живаца; крајна живчана раздраженост. Обучен, Која се бацио на диван. Нипошто се није хтео свући и лећи у кревет, ноћјепровео веома немирно. Падао је у занос и бунцање. Престрављени родитељи и тетка провели су целу ноћ, седећи поред њега. Пошто је целу ноћ провео у трзавици и буицан>у, млади болесник пред зору заспи мирним, дубоким сном и спокојно је преспавао до прсд подне. * Еило је близу подне. Кроз прозор се про. краде јасна сунчана~зрака и падс уираво налице младоме болеснику, коме се у сну образи зажагрили као ружа. Тетка, која није одмицала од њега, скочи да навуче завесу, но у тај мах лепи Која трже се, скочи, протрља очи рукама и рече: — „где сам ја ово?" Тетка му приђе и узе гамиловати и запиткивати га је ли гладан. Одговори само толико да би пио црну каву. Док је тетка отрчкла да се нобрине о кави, Која се умије, спреми књиге за школу. Тетка се врати, донесе каву и покухпа да се разговори с Којом. Но он је ћутао као заливен. Једне речи није спомињао о свему што се догодило. Загледа у сахат. Било је по подне. Већ од '2 дана он није шпао у школу. Сад узе Јсџ.иге ћутећки; на плтање теткино рече да ће у школу — и оде ^утећки.

Тога дана у вече родитељи ленога Које били су веома забринути. Беше "већ 8 часов у вече, а њега још нема. 5—6 пута слали су тетки и у комшилук код Миле да виде није тамо — аја, нигде га не беше. Тек око 9 часова Која дође теткиној кући, сав блед и мрачан као ноћ. Одмах замоли теткЈ да се с њом на само разговори. — Мила тетице моја, поче млади Која <■ очима пуним суза— мила тетице, ја морам у мрети; ја без Миле не могу живети, ми смо «: договорили да се заједно убијемо — Он бризв у плач и сави се тетки ово врата. Добра жена одговарала га, саветовала, мо лила, доказивала му г да је он унраво још дег и да му све то не личи — Но све у задуд, Ко ја је тврдио једно те једно — „Ја без ње н могу ; ми смо се решиди да заједно умремо, ?! ако ми ти, тетице, не даш да то учиним овдг, нас ћемо двоје утећи, па ћемо се убити на другом месту. (Свршиће се)