Male novine
БРОЈ 269
ПОНЕДЕЉАК 18. СЕГШМБРА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
БР0Ј1О.П.Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Уа годину »0 динара На по године • 15 динара На 3 месеца 9 аинара 13 РЕТ1Т ЈОТЈКНДХ ј
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА -^В1Ж1В8»Претплата из унутр. полаже се само код пошта -<:ЖгВ=За Београд нема претплате — Лист се продаје на број
Оглас јевт но, по потреби и са сликама.
За свако оглашење плаћа се држ. таксе 29 пр. д.
Писма и рукописи шаљу се Власнику ' „Малих Новина" Топлинин венаI, 6р. 17., на горн>ем'спрату.
Претплата се лрима код свију пошта у Србији
ЦЕНЕ ОГЛАСИИА На првој страни од петит. ре^1 10. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИП0С/1АН0 стаје 50 нр. д. од петит реда
ШХПЕ 2Е1ТШ
ВЕ 'аи ОГЛАСИ ПО и ОГ јд НИ
х х
х х х 3 х т X т х е X X т х т х Џ х т х т : 8 8 X т х 8 « 8 8
ГРАДСНО КУПАТИЛО АМАМ Ради сваки дан, за мушко особље од 6 из јутра до 8 сати пре подне и од 6 по подне до 9 сати у вече. Петком недељам и сваког празника ц е о д а н За женско особља сваки дан од 8 пре подне до 6 сати по подне изузимајући горње дане
ЦЕНЕ НУПАЊА:
дин. пара 80 '60 ' 60 40
За мушко особље од персоне у кабине .... • ГТа I Ј;..јг . . . . , За женско особљв од персоне у кабини . . на Галерији З ј децу д 1 10 год. пл«ћа св у по/п цене ВАЖИ ОД 1-ог СЕПТЕМБРА ОВЕ ГОДИНЕ Поштовано Грађанство, Вудите уверени да ми није памера да хвалим градско купатило, пошто није тако декорисано као што има овде у Беог Р а ДУ нове илиџе, но је остало тго старом природном распореду. Али сваког могу уверити да сва друга нова купатила морају дати нризнаље да је градско купатило надмашило свг купатила усљед текуће савске воде, које у других нема, но се служе бунарском водом. Зато узимам слободу преиоручити пошт. грађанству, да ема чистијег купања без икакве сумње од градског амама. Јошт кад би се српска држава постарала, да направн неколико када за кунање, иоред ове кирије коју данас нри.ма од амама, јамчим њој, да би имала још 2400 динара више но сада. Јер кад би још оваку удобност снабдела, не би се звао амам, но лековита бања, јер је доказано, да је текућа а нарочито савска вода од рематизма одвише добра. Што сс тиче чистоте и солидне послуге на нодпуно задовољство јемчим. У исто време набавио сам вешта анератора за сечење жуљева, који бесплатно стоји посетиоцима на услузи.
568-10—10
С поштовањем Коста ДимитријевиЂ амамџија
X т X 9 X т х е х т х X т х т х т х т х ф X л X: • X X X т х т х т х т х т х т х
*
Нашој милој и нигда нецћежаљеној Д и в н и
даваћу у уторак 19 ов. м. еедмодневни парастос у 9 слхати нре подне у нркви св. Марка Молим сроднике и пријатол>е да присуствују овом тужном спомсну
Хзџ* Риста Наумовић
640.1—1
с породицом.
НА ПРОДАЈУ комада свиња дебели 1>у урузом израњепих тешки су пар нреко 200 килограма. Погодбе ради обратити се. Шабац 14 септембра 1889 Марку итеФановићу магазптији у Шапцу 634-2—3
адвокат у Ваљеву.
610,5—5
ДОЧЕК КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ. Беовдад .је јуче доживео дан,какав "х&кивжује: Јуче ј ■ Беотрад дочекао Крал.ниу Наталију, како нико још у п.ему није дочекан I оноликом љубављу, оноликим поштовањем, каквимаје дочекана Краљица Наталија, није дочекан ни један владар. Још од раног јутра на вароши се онажа неки свечан изглед; удице су биле нуне иразнични обученог света; многе куће окићене заставама. Већ око I 1 /, сахат после нодне на савско пристаниште почеле су се прикупљати огромне гомиле света обојега пола. Из Земуна и Нанчева стизала је лађа за лађом. За непун сахат дошло је пет лађа дупке нуних света, жел.на да види омиљену Краљину Наталију. Било је гостију чак из Н. Сада. За мало, на .је нростор од гостионице „Крагујевца" до обале био нренун света. И ако су од стране наробродског друпггва стављане сметње те се ни једна засебна лађа није могла добити да се иде у дочек омиљеној гошћи српскога народа, ипак се један део Београђана сетио н нашао излаза у томе што су најмили једну лађицу српског иаробродског друштва. Две су лађе биле на расиоложен.у : „Александар" и „Милан", али ову последњу због имена нису хтели узети, већ узму ону прву и њоме четрдесет грађана, махом младих трговаца, к]>ену сеу сусрет високој гошћи уз певање сриске химне и узвике: Живела ! Н > овој лађици изашао је до Вишњице и извештач нашег листа, да боље може пратити целу ствар. ГГред Вишњицом указа се лађа с тробојкама, и то је био довољан знак да се на њој вози Она, којој је овај део грађана пошао у сусрет. Кад су се лађс приближиле једна другој и кад се јасно могло опазити лице Краљице Наталије, осу се као из једног" грла дуг, непрекидан узвик „Живела".
Краљица јс одмах опазила да су то Њени драги Београђани, који су изашли Њој у сусрет, тс одмах нређе ирема њима и отпоздрави их неколиким иоклонима, на шта се с „Александра" опет неколико пута зачу громовито „Живела" , носле чега је певана сриска химна. Уз пут до Београда непрестано сс узвикивало: „Живела", „Живела Кралшца Наталија", ..Жнвела српска, мајка" и иевала српска химпа, а Краљица се увек заблагодарила поклонима Брод на коме је Њ. В. Крал.ица иловила зове се „Казан". У пратњи Њеног Величанства била је госпођица Богићевићева и пуковник г Симоновић „Казан" и „Александар" ишли су уиоредо једно поред другога, и то „Казан" с десне стране. Кад су се лађе већ нриближиле Београду, капетан „Казана" обукао сеупарадну уииФорму с мачсм о бедрима. ПГто се лађе више приблнживале Београду, Краљица јс бивала сво узбуђенија, и кад ес већ дошло до Кајабурме, ^Краљица ,је уетмла и стојећи носматрала Београд све док лађа није стала. На Јалији већ ночеле су се показивати гомилице света, које су т Краљицу, поздрављале и Краљица их отпоздравл.ала махнењем мараме. Код царинске карауле на јалији нуцуло се и из пушака. Чим се дошло под град, „Александар" јс прешао с десне стране да би Краљици оставио слоб дан поглед на град, на Калиме-гдан и нристаншите. Кад се лађе помолише иза градске окуке на утоку Саве, указа се оку иеисказано величанствен нрозор. Калимегдаиско шеталиште, обронци савског бреп (Фићир бајира) па оида горе до гостионце „Национала" и долс цела савска улица чак до иза савског одељка, све ,је било начичкано безбројним неирегледним гомиламч света, које су се таласале као непрегледно море. Кровови и нрозори, сва узвишена места била су заузета. Чим сеЈчрал.ичина лађа указала иза града, из хил.адс и хил.аде грла захорило се „живела", „живела", а кад се лађа приближила самој иристаји — ови узвици слили су сс у безмерну, нснрскидну грмљаву, којој не беше краја. Пристаја, која је управо спрам ђумрука, била је дивно^окићена цве ђем и венцима. Напред на самом штеку стајало је 10—15 девојчица обучеиих махом у бело одело. Дал.е на мосту но коме се. излази са штека стајало је цело женско друштво, од најотменијих госнођа београдских. Од господе билн су присугни: ГБ. Преосв. владика Никанор, бивши министри г. г. Стева Д. Поиовић, М. Кујунџић, Тмжа Павловић, Ђенерал Хрватовнћ, бив. посланик у Софији г. Р. Данић, г. Матија Бан и прота Јаков Иавловић. На иристаништу видсо се још и један војни капетан у пуној иарадној униФорми, али ко је и