Male novine

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Значајно. Ономад, кад је стигло у Београд Њ. В. Краљица Наталија, министар иреседник г. Грујић и министар просвете г. Светозар Милосављевић били су цело иосле после подне у једном винограду, где су се забављали љуљајуки се наљуљашци. * Личне вести. Синоћ се вратио са свога пута у инострансво бивши митрополит г. Теодосије. * Остаје у иностранетву. Како „П. Лојду" телеграфишу из Београда, намесништво је дало увереље бив. краљу Милану, да је влада предузела све мере те да обезбеди потпуно извршење оних наредаба, које бив краљ Милан мисли да има ираво тражити да се иредузму због бављења краљице Наталија у Београду. Бив. краљ Милан ћеуслед тога до даљих прилика остати у иностранству. * Краљевски намесн «к г. Јован Ристић, како се говори, телеграФисао је Њеном Величанству Краљици Наталији у Турни, да ће бити звани чно дочекана, ако пристане да се у Београду бави само три недел 3 е за које би се времс виђала са својим сином Њ. В. Краљем Александром па носле опет да се врати у иностранство. На тај би се начин могла вићати два пута у години. Њено Величанство јс, како веле, ,одговорило, како оно није тражило да се дочека ни званично ни незванично, а то значи да Краљица није пристала на захтев г. Ристића. Краљевска академија. Јуче је Орпска Краљевска Академија држала сво ју потпуну седницу. Аудијенцијз. Њено Величанство Крал.ица Наталија благоволела је ј}че после подне примити у аудијенита 'Мп\аи.та. ггг:'' јуског посланика; Саву Грујића, мини':тра иредседника, и бивше министре г.г. Хрватовића, Франасовића и Милана Кујунџића. Скуп. Београдски трговци који су прекјуче на лађици „Александру" изашли у сусрет Њ. В. Кра.љици Наталији, држали си синоћ скуп, на коме су решилм да умоле Њено Величаиство да је смеју лично поздравити. Да.ље је решено да јој том приликом поднесу у знак поштоваља адресу одавости и дивну киту цвећа. ❖ јубнлеј. 24 ов. м. г, Панта Срећковић, проФесор В. Школе, славиће своју тридесетогодишњицу проФесорске службе. Занимљиво с биралишта. 15. о. м. на дан избора посланика, било је и занимљивих сцена. Тако је у једном овдашл.см кварту један одличан грађанин иришао најпре радикалној кутији и бацио куглице унутра. Г1а како је био збуњен, рије видео ноје нитао гдеје либерална кутија и том приликом раширио руке и отворио шаке те се видело да су шаке празне и за кога је гласао. Истина, ово се може узети као издавање за кога је гласао и то се по закону казни, али је очевидна ствар да је то учињено као први пут у забуни. * Изостао. Пада у очч да јуче Њ. В. Краљ Александар, по обичају, није изашао у Топчидер, шго иначе сваки дан чини. * Пред станом. Пред Кралшчиним станом ономад у вече стојала је гомила до нозне ноћи. Мрак је већ одавно био пао, а гомила се још никако није разилазила. Краљица се морала појављивати на нрозору равно осам

пута, вазда изазиваиа и иоздрављана бурним узвицима. Тек на молбу Крал.ичину да је уморна и да мора отночинути, свет се разишао доцкан у вече. Међу овом публиком били су многи одлични трговци и виши чиновници. * Страни дописнлци. Сем редовних дописника страних новина, који се овде стално баве, новодом доласка Краљичиног дошли су и други страни дописници, као „Пестер ЈХојдов" г. Шиклоши и дописиик „И. Ревћ Јоигна1-а" г. Фаркаш Имра. * Састанак. Протекао је цео јучерањи дан, а надлежни још не пусг тише Њ. В. Краљицу-Матер да с састане са Својим сином. По вароши се говори да тиме мисле да је нагнају да нотлише некакву погодбу, коју је краљ Милан издпктирао. -аЗЈ-О-•,•*** ЛЕОЕ ГРЕШНИЦЕ ('Истинити дошђај) 1 „Она га љубила — она га убила" (наставак) Рука се отказује да опише опо грозно етање у коме се од тог доба налазила бедна Љуба. Сузе су текле па и престале — окамеииЈШ се срде из кога извиру; погЈгед се укочио, мозак утрнуо, цело се тело укрутило; разлика између сна и јаве изгубила се — она би но читаве дане седела на једном мес ту, укочена, хладна и бесмис лено б енула у једну тачку, или би се ничице бацила иа свој креветац и тако згучена непомично лежала ту ио Дадесет и четири часа, По три четири дана шпе ипшта. окзшШа сес; "псг маитЈ ж>де Стање је биЛо просто ужасно. • Што је бедну Љубу иајгоре убијал , то је њена страсна, страшиа, неутољнва љубав спрам Паје. Она се није бојала усамљености, што напуштена остаје у свету, није презала од сиротиње и иотуцања — све су то за њу биле и обичне и лаке ствари, за које је осећала да још има довољно снаге Што је од ње градило горку јочајницу то је: — она никако није могла сватити како ће оиа од сад живети без Пајине љу бави. Та је Јвубав њој била иотребна као парче хлеба, као удисај ваздуха — управо та јој је љубав била живот, и она никако није могла појмити како ће од сад живети без живота свога. У таком заносу живела је Љуба све до пред венчање. Па јино. Остајало је још три дана, и она ће видети како се купе његови кићени свати, чуће како трешти банда, како лупају звона, како иуцају прангије, а он, њен Паја, обучен, окићен, млад, сјајан, дичан, весело ће пројурити на колима и отићи иред олтар, да другој пружи руку и другој Да се закуне пред људима и нред богом. Та иомисао била је за Љубу страховита, ужасна, ужасна, ужасна ! У један мах учини јој се да је све то немогуће, да то просто

не може, не сме бити, да то неће допустити људи, да то не ће дати бог . . . . Та је ли могуће да се деси така страховита иеиравда, такав ужас а да свему томе нико нестане на нут! За тим јој дође мисао: „ Ако нико, то ће спречити бог. Кад Паја стане пред олтар, из неба ће морати пући гром да га ту убије, да га казни. На један пут дође јо.ј мисао I да то све треба она сама да учини; да се цела та ствар никога другог и не тиче, но само ње, с тога она сама и треба да је сврши, * Сутра дан, око 9 час. пре иодне, Љуба изађе из своје собе, обучена у црну хаљину и огрнута црном марамом. Тако изађе прво ла улицу. На авлијским вратима застаде. Изгледало је као да се нешто иредомишља. За тим брзо окрете иобочном, уском улицом, изађе па чаршију, брзо пређе сокак и уђе у телеграфску зграду. Ту, код степеница, онег мало застаде, па онда брзо и лако устпча уз ба амаке и упути се једним вратима. У ходнику није било никога. Љуба опет застаде пред вратима, и, ношто је неколико пута дубо 'Ш дахнула, она ухвати руком за кваку, иолако отвори врата и полако уђе у собу. У соби је био само .једап једини човек. Оп је погнут седео чза сто лом и куцао у телег раФсШГтастер.ТЈад Љуоа уђе, оваЈ се човек и не осврте да види ко је. Тек после неколико тренутака, ои се иолако окрете. То је био Паја. Пред њимје стајала Љуба. (свршићЕ се) ДОМАЋЕ ВЕСТИ „Нишка Слабода" доносл: 13 ов. м. дакле у оча самог избора, ухваћени су^ у каФани „Страхпњић Ва,н" V соба № 3, око 4—5 сати пч подие, Влајко Стојановић, порески вадзорник сајош два "ПП1Т. писара, где зову људе, и дају им бпрачке карте. Одатле су епроведенн у Паче^счво где су пађене бирачке карте туђе код њих и аслеђење одпочето. Ислеђењем нашло се страшних злоупбтреба од стране општ. власти, која сз била упела пв петних жила да продре са либералнма. Има их који немају пр-во гласања јер не плаћају 15 дин. годишње порезе, који нису старе данке илатилп, па чак којп нису пп овај послед. порез платулп и т. д. Све то са актима исслеђења, предато је главном одбору за нишка изборни округ на даљи рад. С биралишта. Целокупни резултат избора иознат је коначно. Вројни односи странака оваки су : 102 радикала и 15 либерала. Због нагомиланог материјала није у овај број могао ући целокупни преглед изабраних иосланика по изборним окрузима, за то ћемо га донети у идућем броју.

Кћерима беаградских грађана Сесгре ! Из даљине гледао сам како сте засули цвећем лађу Мајке наше! Из даљине гледао сам како сте Јој њену дарежљиву десницу целивали. Ја сам тада само плакао, плакао сам што сам сузама својим изјавио своју вечиту благодарност, што сте Мајци нашој на сусрет са онаквпм осећајима изашли. Сестре, то сте ви учииили у име оних хиљада рањеника који су пролили крв своју за отаџбину и који нису могли да Јој лично изађу да Јој кажу да је са благодариим сећањем предусретају. Хвала вам по хиљаду нута и пожелите са мном заједно Мајци пашој боље и сретиије дане! Живела Мајка Наша Краљица Наталија. Беград 17 Септембра 1889. Један српски рањеник. ИЗ СРПСНОГ СВЕТА, — Средња техничиа школа у Сарајаву Данас Ј1е се отворити срадња техничка школа у Сартзјеву. Цел те школе је да се васпитају људи за све гране целокупне грађевине (грађевине зграда, друмова, ћуприја жељезница, инжињерије рударства, даље за номоћне силе шумарства и за органе техничког шумогојства — Ово оспособљење мора такво бити да се они ученици, који с добрим успехом ову средњу школу према ком одељењу свше и према ноказаном успеху, одмах као грађевни писари, грађевни надгледници, грађевински полири, први радници, рудари, лугари (шумари) а при особитом осиособљењу као шумарски чинов_аиш1 _ :т сродљи степен шумарске службе тј. шумарски управници (по данашњој шумарској организацији у Босна и Херцеговини) даље као рачунарски чиновиици инжињери грунтовнички чиновници и сличну службу упнтребити могу. Ово техничка школа дели се на следећа одељења. А. одељак за грађевину. Ове је одељење опредељено за грађевинске нагледнике, нолире; грађевинске вође, мернике и грунтовничке чиновничке Б. рударство. Ово јс одезење за будуће рударске надгледнике опредељено. В. одел>ак за шумарство. Одељак за шумарство је за будуће чиновнике средње шумарнке с л у ж б е опредељено. Свако горе поменуто одељење састоји се од тригодинеЛОдеЈБење зарударство ће се доцније отворити, када ће се за то и наставна основа издати. За сва одељења је установљено, да се ђаци на само теоретички у школи већ у истом и нрактички у извесно време као радници у свим гранама изобразе, да после као ваљани радници служити могу. У средњој техничкој школи прсдаваће се веронаука, немачки иземаљски јазик, алгебра; природословл.е, инжињерство и нацрти грађевинска механика, наука о нацртима и цртање нацрта, просторучно цртање, грађевинство, наука о грађевинском материјалу, о грађевинским нацртима и плановима, билинство, наука о телу, и поднеб.ву о забрани шума, о иодизању шума, корист шума и шумарска тохнологија о мерењу дрва, рачунарство и опште оољоделство. оИЗ БЕЛА СВЕТА — Силом ожењени. Два млада Француска новинара, који су пошли У Н >ујорк да тамо проведу неколико