Male novine

Ми се надамо да ћемо моћи нашим читаоцима у идућем броју разјаснити целу ствар. * Свдница у академији. У нонедељак 2 октобра, у 4 часа по подне, биће седница Краљевске Академије, где ће се читати расирава г. др-а Милана Јовановића, у којој је изложен преглед целокупне наше драмске литературе о Косову. Седница је јавна. * Вратио се. Г. др. М. Вујић, министар Финанције, вратио се нрексиноћ бечким брзим ±,озом носле више недељног одсуства у Београд. * Отпутовао. Сик руског носланика г. Персијанија, отнутовао је синоћ нишким возом, за исток. * Дигнута забрзна. Судвароши Београда поншптио је решење управе вар. Београдакојим је забрањен 275 бр. нашега листа, у коме је из новосадског „Браника" нрештампан чланак „Краљица Наталија и српски државници". У мотивима судским наводи се ; како се по Уставу лист забрањује за увреду Краља и Краљевског дома, за увреду страних владаоца и њихових домова и за позив грађана да устану на оружје. А у поменутом чланку, вели се у судским раслозима, износи се држање и понашање г. г. намесника и министара према Њ. В. Кралшци Наталији износећи као иекоректно поступање њихово што јој не дозвоЉавају да се састане с Њ. В. Краљем Александром, а иити има каквих писаних закона нити каквог „државног разлога" , по коме се Краљици може забранити састанак са Сином. Сем тога суд налази да се саДржином чланка утвр1;ује и оакат да само благодетан утицај материнске љубави утиче млого на васпитање односпо душу детињу и да се овако материнско васпитање не да и не може ничим замснити. Све ово у чланку пропраћено највећом збиљом и научношћу и на начин, како је то законима дозвољено, па за то и суд налази да у целом чланку и нема никаквих израза, којима се Њ. В. Крал, вређа, омаловажава и мрзости и презрењу излаже. Према томе овде и нема дела из § 91. под бив. крив. зак. те за то суд из номенутих разлога и на основу чл. 10 зак. о штампи ноништава решење управино о забрани номеиутог б р о ј а нашега листа. Преседник суд одвојио јемишљење налазећи да се иикриминисаним изразима наноси увреда Њ. В. Краљу и да се Он њима излаже мрзости и презрењу. * „Југословенска Кореспонденција" иише: Французи о српској изложби. „РеШ Још\па1 ", најраспрострањенији Француски — а можда и светски лист, који се свако јутро штампа у скоро милион примерака, доаоси у свом данашњем броју на првом месту повећу студију о сриском одељењу на изложби. Ту се вели како српска изложба врло лепо преставља тај народ, који је тако својствен и чист од сваке мешавине : „та изложба не наличи ии на аустриску ни"на турску, а баш услед тога што никако не подражава другима, што није банална и што су српски ироизводи нови, она очарава и иривлачи посетиоце". Писац хвали српску Фасаду, за коју вели да лепо нреставља тин најчистијег срнско-византиског стила. Даље вели писац, како је Србија до скора била земља чисто агриколиа а сад је, услед необичног брзог напредовања, постала и индустри-

јална и трговачка. За тим набраја главне производе српске земљорадње, а предазећи нч шумеке и рударске производе, вели: „Брдовити део Срби е је покривен дивнвм шумама; у српској секцији виде се производи шумарских индустрија и државних шума. Земља има руднике од велике будућности, а нарочито бакра, олова, сребра и живе. Најзад је недавно нађено код Ваљева литограФСког камена, ког је до сад било само у Немачкој". Даље говори о српским ћилимовима, за које вели, да су им боје врло Фине, а пошто је рекао да у Србији нема великих Фабрика за ћилиме, него да их сељаци сами производе, прави писац ову ошнту примедбу, да је услед малог броја Фабрика и радионица у Србији иоједини човек приморан да више рачуна на себе самог, те је услед тога и вештији и подузимљивиј и, него што су људи у земл,ама, у којима је цивилизација већа. Земљорадник гради самвећину агриколних справа и производи платно, које му је потребно. Као најоригиналнији део изложбе писац означује онај, у коме су изложене срнске ношње и изјављује, да је ту нашао радова који су сасвим чудновати. Чланак се завршује овим речима: „Српска је изложба занимљива с двогубог гледишта: она нам показује један народ, који живи самосталним животом, а у својим обичајима и идејама мало узима од својих суседа; а у је^но она показује агриколни, обртнички и умни развој необичне моћи и чудне бујности". * Њ. 8. Нраљица Наталија, као што смо већ јавили, изволела је 23. т. м. у подне иримити неколико госпођа које су Јој у име грађанка српске престонице иоднеле на дар слику Њ. В Краља Александра I. у сребрном оквиру као успомену ступања Сина Јој на Краљевскн престо. Са сликом предата је и честитка израђена на, нргамеиту на којој има више од 300 својеручних потииса госпођа свију сталежа. На кратки поздрав најстарије госнође изволело је Њеио Величанетво тронуто тако нежњом пажњом и љубави од прилике ово одговорити; „Ја сам у животу имала само 1е дну срећу, а ту сам налазила у Моме сину, па и од њега су ме тако немилосрдно одвојили. „Ја дођох да Га опет нађем и да поред Њега живим. Знам да то неће бити б';з мука и тешкоћа, али тврдо верујем у Божију правду која стоји над људским неправдама, па за то и не сумњам да ћу у вашој милој средини онет срећне дане проживети. Хвала вам госиође! Од свег срца хвала". * Понуда. Јавили емо у прошлом броју, да је г. Белимарковић. намесник, био у посету у прошли понедељак, код Њ. В. Краљице. Том приликом г. намесник нудио је Њ. Величанству да потпише нознату погодбу, на „одмах с места" да иде у двор и да јој се укажу све Краљевске почасти. Крал,ица је и овом приликом одбила понуду, објаснивши да за љубав никаквих почасти не може се одрећи Свога права Јда живи у близини Свога Сина. Овом приликом можемо с поузданошћу рећи, да су погодбе, које на месништво нуди, доиста онакве као што је раније јављено у нашем листу, а на име : да Краљица може два пут преко године долазити у Београд, да се може бавити по 2—3 недеље, да би за то време одседала у двору, али би се морала подвргиути дворском церемонијалу у примању посета, т. ј кон-

'тролисало би се ко јој долази и т. д. Са свим је појмљиво што Њено Величанство ради ових празних Формалности није могло пристати на услов, који је истинска и голема жртва за једну матер да проводи век одвојено од Свог детета. * 0 узапћењу 272 бр. „М. Новина". Јавили смо у јучерашњем броју, какве је примедбе учинила Касација на решење суда вар. Београда, који је одобрио решење унраве вар. Београда о узапћењу 272 бр. нашега листа. Суд вар. Београда је јуче на основу поменутих Касационих примедаба поново узео ствар у претрес и поново нашао, да се у инкриминисаном чланку, — а нарочито у изразима, који су у последњем одељку у другом ступцу — наноси увреда Њ. В. Краљу, да се Краљ излаже мрзости и презрењу и увлачи у дискусију, те за то поново одобрава решење управе вар. Београда, којим се поменути број нашега листа забрањује. И овом приликом решавала су иста г. г. судије, које и први нут; и -вом нриликом судија г. А Боди одвојио је мишљење да се у инкримисаним изразима Краљ не вређа, нити изл«ке мрзости и презрењу нити увлачи у дискусију те је за то да се лист ослободи запта, док су нредседник г. Мојсиловић и судија г, Радовановић мишљења да забрани треба одобрити. И 3 БАЛКАНИЈЕ Српско-црногорски сазез и Сливница. Бугарски лист „Струма" мало на се закачи о Србију и Србе. Ми счо, одмах још кад се појавио тај лист, и приказали га нашим читатељима заједно с неким његовим „моравским Бугарима" и к >зали му да ће му леише и боље бити да седи с »• фом но да се маша и за „кисело Трбжђе". Али „Струма" никако да мирује, но непрестано јој Србија трун у оку. Тако и вадећи из нашега листа „Тајмеову" вест о срнскоцрногорском еавезу наномиње како смо ми рекли да се радујемо томе савезу и да ћемо у иогледу бугарских страховања, која су у „Тајмсовом" телеграму изнета поводом тога савеза, лако с Бугарима, па додаје да ће оно лако бити као на Слввници. Смисао оних наших речи био је: нека се само постигне савез, а лако ћемо се е Бугарима споразумети за њихово етраховање због тог савеза. Али „Струма" нијето разумелавећ је узела то као неку претњу Бугарима да ћемо ми с њима лако изаћи на крај, на нам онда прети да ћемо ми с њом проћи као на Сливници. Е, кад „Струма" хоће да нрети, ево да јој одговоримо да се ма њених претња не бојимо, и да она Сливницом нпкога неће уверити како је Бугарска поразила Србију. „Струма" ће јамачно знати да војни успеса зависе од веома многих случајности и ситница, п да су им такве случајности и помогле да „ победе" на Сливници. Али Бугари, ако су наметни, не би требали много да се размећу том сливничком победом, јер врло добро знају да је ни Сливници изведен само један мали део нанге војие снаге, док су они извели све што су могли и што се имало извести; јер треба да знају да је једна случајна погрешка нагнала и тај један мали део наш на оступање и Бугарима дала нрилике да иостану „победиоци";јер треба да знају да би се тек имали да боче са српском војском и да мир није закључен јамачно би резултат ратовања био друкчији. Према томе ми се немамо

шта нлашити „Сливнице" а ни мало се не бојимо бугарских надувених претња њоме. Бугари треба да буду уверени. да ће Србија уметиимоћи да употреби сву снагу своју на одбрану својих интереса и да ће у тој одбрани Бугарима приредити нешто горе но што је наша Сливница, а то је да их одиста војнички потуче. „Струма" треба добро да зна, да у Бугарској живе хиљадама Срба, које она својим товинизмом хоће да побугари; она треба добро да зна да већ због тога између те две суседне државе постоји суревњивост и такмичење, и да не говоримо о Македонији, и да онда онаком надувеношћу и претњама не ремети добре односе, који су тако потребни и Србији и Бугарској ради својих унутрап1Њ '!х и спољних задатака; нека буде увсрена да ми никЈме нећемо иретити, да желимо добре и повољне суседске односе с Бугарском, али желећи сае то ми се ни мало не бојимо бугарских претња ни Сливницом ни ничнм другим. С Бугарском желимо мир и пријател>ство, али за то ни мало нисмо вољни да трпимо њене претње и изазивања, која су тим више карактеристична што их износи лист који стоји близу бугарске владе. Саветовали бисмо бугарским шовинистима да се вшпе не размећу и не нрете Сливницом, јер им она може изаћи на нос. <"> -48»" ПИСМО УРЕДНИШТВУ Госаодине уредниче, Молим вас, да ми донустите да се овим посмом јавно дотакнем једнога зла у вишој женској школи. Виша женска школа, као једини државни девојачжи завод, заслуживала би јачу пажњу од стране надлежнога министра чак и онда, кад се у њој не би снремале оне, које доцнијпоетају учитељице основних школа. Међу тим, сме се тврдити, да се виша женска школа све -то већма запушта и управо, место да настава у њоЈ иде наиреднијим путем, она бива из године у годину еве то лошија. Није нам намера, да се овде упуштам < у разглагања о томе, како би ваљало једном и стварно нреустројити ову девојачку школу, да би могла давати и спремне учитељице и потпуннје васпитање оннм девојкама, које школу свршавају ради свога образовања. Али с обзиром на то, што је оиште признато, да из ње до сада нису излазиле, ни стручно (иедагошки) снремне учитељице, ни иначе свестрано образоване женскиње, онда нам није ни потребно говорити, да би нреустројство школе требало извест. Данас, пак, указујемо само прстом на једну од штетних појава, која се у овој школи одомаћава. Ма да поједине наставнице не могу претендовати на сувише високу спрему, оне се ипак крећу врло слободно и држе штетног правца. Тако нарочито једна наставница, нити нредаје ио штампаним учебницима, нити предавања своја „диктира", него у високоучсности својој и да би пред децом изгледала што важнија, тражи од деце да ватају ирибелешке из њеног говора. Питамо ми, је ли могуће деци другог разреда, да сама ватају заокругљене б лешке, кад још не знају ни шта су реченице? Није чудо онда, што се ученице из нижих једва протурају у више разреде, и то не са каквом спремом, већ потпуно поремећене и збуњене, да не може бити горе. Кад се на университетима сматра за велику олакгиицу слушалаца зрелих људи, ако им стоје на располо-