Male novine

стваи других личности. Уредништво| „Одјека" било је заступљено свима својиМ члавовима. а уредништво „Незавпсности" с два Своја члана док су остала уреднпштва добила само ио једно место „а земунско „Н. Времс" са свима одбијено. Галерија је толико била препуна ие новинарима да новинари нису имали места лити су могли бележити. Од страних новинара био је и г. Золемпу, директор „ФранкФуртер Цајтунга". У дннломмтској ложч били су г. Цлпко« и нижи чпновници из разних овл ашљих носланстава. ««8>ДОРДАЋЕ 8ЕСТИ Бврба на жнвот и смрт. — Либерал јав.ч.а У Малом Зворнику десио се

— У идућем броју донећемо опширан оригиналан допис о том грозном случају.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Буланжа је оставио своје досадање место борављења, Лондон, и отишао на острв Жерсеј. Како пишу париски републикански листови, услрд последљих неуспеха Буланжиста на изборима, пукла је она златна Сиона која је везивала Буланжеа с љеговим потајним савезнидима монархистима, а нарочито с орлеапистима Тако је сад уеахнуо до сад неисцр ни извор, из когаје извирала обилна нотпора за Буланжеов кнежевски живот и за цео буланжистички покрет. Због тога је Буланже био приморан да за свој живот

је врло грозан случај. Моро Ђорић (му | пз б е р е мирнији и ЈевтиниЈи острв

Жерсеј, коме као да је суђено при мати у св је крило политичке прогнанике. На љему је више година живео у прогонству неумрли Француски песник Виктор Хиго, који је на љему био на заточељу за време другог царства. — Ма да у овим вестима реиубликанских листова има доста

хамеданац) српски грађанин из Малог Зворника нозват је у српском и босанском Нодриљу као поштен, врсдан и имућан трговац. Омрћу љеговом ми смо много изгубили, јер је Нбро био један од опих ретких мухамеданаца, који је и срцем и душом био Србин и који је као такав код својих једвоверника а наше рођене ораће за миого злобе, ипак ће бити и српску мисао више чинио но што су | истине _ то у стању да учине многе друге у-1 дружене снаге укупно. Долазећи са| - Мост измвђу Француаке и ^нсвога посла из Великог Зворника у-! глеске. Енглески гоп аш1 81еес1 1пиутио је се Ибро колима са својим ' »ИМе држао јс прошле недеље у Насинчићем и слугом на своју њиву, 1 рчзу свој годишљи скуп, на коме се ко;а је од нрилике три до четири . расправљало питање о подизаљу мостотине метара удаљсна од српског • ста између Фраицуске и Еиглеске, малозворничког ђумрука. који су пројектовали Шнајдер и • | Херзент. Мост би ее имао сагради> Па једанпут излете из кукуруза два ! ти од једне тачке у близиии От разбојиика, Један од њих опали из Хег, где ја канал најужи, до Фолаушке на Ибру и убије га. Од овога кестона, а почиваће на стубовируцља уплаше се коњи и накрену! ма, који ће бити једаи од другог лола у јарак Ибрин слуга искочи из ј удаљсни 500 метара. Трошкови су

ЕхровМоп ИгпусгнеПе е! Ји^егпа^оИа! (1е Рапз" (општа и међуиародна изложба у Наризу). На задњој страни је овај Француски натпис: Мета т 1 од Ајфелове куле аутентично оверено ро Ште Ме1а1шг^дие. „ Медаља кошта ; 25 динара. Редакциони ФонограФ. ФонограФ, о коме се, одмах носао његових првих сензационих усиех:а, рекло да ће по свој прилици за краће или дуже време постати неопходно срество за рад у уреднигптвима, сад је опробан и у том погледу и дао је сјајие уснехе. У прошли четвртак прс подпе посетио је овај чудни инструмепат уредништио берлинског ,,ХаНопа1 /еИппд'" а\ж то у намери да се нотврди да ли је могуће да се какав чланак изговори ФОнограФу те да се писмо из ФонограФа непосредно сложи. Покушај је испао всома сјајно. Како уредиик, тако и слагач, који су при томе неиосредно

тељ слушао га је пажљиво. Но свји шсној причи ловац упита пријатеља: — Били ти то могао? Нријатељ одговори : — Да убијем сто зечева за дан, то ие бих могао, али да слажем тако као ти — могао бих и ја. ПРИВРЕДЖ Калемлење Лозе за украс (Атре1ор §Ј8 ћв Дегасеа Ове године неки од економа изнео је у овоме лиету и неким другим новинама мишљење и предлог, да би ваљало опробати калемлеље наше лозе на украсну нетолиету лозу. Чимм еам прочитао овај пр»длог, имасам одиах уверење, да но природнии законпма, на основу којих се може да изврши калемљење еродних биљака, ов каламљење не ће се моћи извршити, пошто украсна лова Ашре^орвш пе долази у једну Фамилију са домвћои лозом, а познато је, да св учествовали, били су новаци у ира- I калемљеље врши уепешно само између

ктичном руковању с ФонограФОМ. Уредник још никад није говорио у Фонограф а слагач никад није ни видео ФОнограФе. Речи, изговорене у ФОнограФ гласе: „Овај чланак је овако постао: Садржина љегова изговорена је у фопогра® а слагач је доцније ту садржину непосредно из ФонограФа тако рећи читао и био у стању речи, које су му тако диктиране, да сложи." Одмах после ових речи изговорених у ФОнограФ, пренет је Фоногра® у слагачницу и намештен поред једног слагачког сандука. Слагач намести у упш школске за слушање и могао је, не знајући нре тога о садржиии нотице, текст ио диктату да сложи, Једна папучаста направа на Фонографу давала је могућности да се непрестано обрће ваљак те Се тако

кола и иапндне на једног разбојника Који га је ранио у бутину. Разбојлик нагне бегати, а Ибрин слуга на.Тне за љим. !>ад је разбојиик нриме да 1. е га ИЂрпн слуга стићи, а л се окрене и онали још једном на овог куражног момка и рани га у другу ногу у бутину. У тим пристигне момак и удари сечеиицом од секире разбојпика иосред главе тако силио да му ју је на две поле раз двојио, а затим и сам малакше и падпе пОкрај убијеног разбојника. Док се ова борба збивала, синчић Ибрин отрчи у село за помоћ; али је ова доцие дошла. Онај разбојник, што је остао у животу пзбегне. За убијеног разбојника констатовало се ,да је главом чувениИлија Каљевић, који је још нре године оглашен за хајдука и чију је главу уценила ~таст у 600 динара. Ибрин слуга остао је у животу.

нрорачуиати на 680 милиоиа динара а грађење исће трајати дуже од

би.љака истог рода, а врлоре ивмеђу биљака исте ■»амилје Не стога, што је оваГ предлог прт>хвато и један од наших стариијих екоаома 1, па сам тврдио да ће се ово моћ иавршит а нама млађам економииа препорућно Нада ово кала?;љеп>е оиробамо, јасам се бно решио, да овај п.о*ушај учииим, аимао сам и згоду ва то. Пролетос 11 Маја иакалемим 6 комада украсне лозе, која је сађеаа крај злда Нгачалства Кра.шнског. Три комада калемим, енглееким спајањељ а три комада са Деспижоловим макавама. За калеме узео сам домаћи бели пармак. Калеме ззм добро веЗао белом пантликом,, а по врх везе смотао лаДним воћареким лепком. За тим сам аих оградио да би их очувао од повреде и дцшђем од ргпув покрио да имају лада '0?ад г Мана об паз ло сам чх и н Јсмчтра« их Већ 18 &1ја 4 од ових б шлвмл а <тд ра.ју из епојих пупо љака но не лиотаре.

диктат могао прекпнути код речи које хоћеш Ако два пута притиснеш већ се само раввише нупољака по р1зии'пе напучу, онда ваљак још једном по- из пупољака по 3—4 листића са јвдашч _ , г п нови ОНО 1НТ0 је већ изговорио, а ; врло кржљавим лаетарићем (рудомаатном.) 0 година. Мост ће се искључиво ; кад ее диже пога; онда Ф0Н0 / раФ се ,

градити за употребу железница а ј даље креће и наставл,а даље диктипо плану )и се поставиле двогубе р ање д акле били су дати сви услови шине. На мосту ће се направити ■ за које ба се рукостражаре; а могу се подићи и све- ј пис , ЛЈТа . т ј. даТ а је могућност да тленс куле. ! се код сваке поједине речи нробави —- Медаље МЈФелове кулв. Париски К0Ј1ИК0 Х0 ] 1СШ . Погрешка у говору „Фигаро нише „Међу толиким спо- тачно се попавлЈа и у диктату и тек мен знацима није још издат такав, се у коректури може поправити, који ои својом уметничком вредиошћу

и јсвтином ценом стекао популаран успех. Најзад можемо забележити занимљиву новост, која се на први поглсд показује да је уметничка., а уз то је и јевтина. То је тешка медал.а, скована од отпадака гвожђа, којим је АјФел градио евоју кулу. На предњој страни види се панорама Марсова поља с АјФеловом кулом и палатама и павил.онима с обе стране, а поврх свегадва гениЈ 'а, кој'и држе | заставу с натгшсом: „1789—1889.

III А Л А /1еп одговор. Познато је да ловци нису особити љубитељи истине, кад се тиче да покажу како су они вешти у лову. Тако је један ловац на дуго и на широко причао, како је он јегног дана убио сто зечева. Његов прија-

Од ова чстири примљеиа калема три су били каламљени Десиижоловим макавама једав в глеским сиајањем" За два даиа изгледио је д« ће се каде мразвити, иј. т. да ће лаетара поћи наред. али од тог* неби цишта. У меето нлпретка видио еам да је 8ает>ј, и ја ондл одвежем једак калем (од оних калемљених, маказама), мислећи да ће бол.е напредовати но ни ово није помогдо овом калему и свн су једнаки изгледали до 26 Маја Овог дана приметим, да је онај калем, који сам одвеа вао, почео венути, сутра дан приметим дн је почео венути и други калем а намо кон три дана свене и трећи, сва три калемл>ена. (свршићЕ се)

:<о<

>% ! | | г м| 1У$Г -Ј Свраћамо пажњу нагаих штоваеих читатеља из унутрашњости да крајем овога месеца истиче прегплата свима онима. који су се пре платили код поште на три четврт т, и да је сад време да обнове претплату и за четврту ч етврт (октобар новембар и децембар) да им се лист не би обуствљао. ^ је ~ * Ко не положи претплту до I. октомбра, пошта Ђе му одмах тога дана број овуставити 1. октобра састаје се народна скупштина, ова скупштина биће взома втна, јер ће донета многе значајне законе који треба да утврде у законодавству слободе ујамчене уставом, Уверени смо да ће српски грађани с нарочитом пажњом пратити рад ове скупштиие, с тога смовсе пострали да скупштинске извештаје доносимо најраније и најопширније Уз то је наш лист једини који излази сваки дан па ће према свему томе штовани читатељи у њему наћи најраније и најпотпуније скупштинске извештаје.