Male novine

то пребаци, јер нам она не да прилике да дођемо до тачних и иоузданих обавештења о вестима и питањима дневиим, но их морамо набирчити по вароши. Ако су, дакде, те наше вести нетачне, ни мало није до нас кривица већ до владе која нашим новинарима ни о каквим а камо ли важнијим питањима, не даје ни Формације, и нрема тој њеној кривици сви енитети, које је у службеној изјави наменила нама, припадаЈУ њој. * Кнез Долгодуки, који је био у Бугарској, приспео™је овде и, како веле, посетили су га г. намесник Ристић, г. генерал Богићевић и гроФ Бреј. <о <6>ИЗ СРПСНОГ СВЕТА. — Босна м Херцегавина. Нико не познаје обе ове земље тако добро као босански „Бег" који је па иитање извесне тамошње личности одговорио: Што сте нам дали, само „војиике и чивуге" Истина слушамо сваке године у делсгацијама хвале заједничког министра Финансије г. Калаја како ове земље знатно напредују и како су административне власти добро уређене. Кад би у овим земљама доиста овакво иовољно стање постојало, онда не би било оних немира прегодине дана у „Бања-Луци" у "Глашници" итд. Онда је због насилног избора једног кмета, који је под нритиском и оружјем изабран дошло до крвавих сукоба и тада је народ рекао: „У вас је снага, а у нас голе шаке али и из нас као нз вас крв тече, немојте нам нретити" Ове изговорене речи најбоље илуструју садаље стање у „Босни и Херцеговини" Јавно мњење и сваки други поштен човек треба колико може улоашти сву снагу, да се у овим земљама уведе прави ред и за конитост, како је у интересу народа и аустријске монархије, те да проливена крв наших синова донели и нлодна резултата, Да наноменемо извештај енглеског вонзула у Сарајеву г. Фермана, који г л а с и : Трговачки саобраћај у овим земља још је неразвијен и доста слаб, но ниак могу напоменути да за дпе носледње године окре^уло «е на боље, али тај бољитак није ни приближан како би требао да буде. Податци у погледу на трговину и њен саобраћај, не могу се црпети из статистичких нодатака, јер такових нема, но онако од ока. Трговци и снекуланти туже се на трговииу; али они су понајвише томе криви, јер сви еснани што се амо доносе махом су лошег квалитета, и што је најгоре, они га продају са врло великим ировизионом 20—50 0 /° процената, ма да преносни трошкови и трошарин^ доста скуна. И с тога, сви или који мају иотребу за мало већу потрошњу, не купује еспапе код домаћих трговаца, него поРУ Ч УЈУ еспапе из Беча и Трста итд. Тако вели енглески конзул. А ми много кише знамо о Босни и Херцеговини, јер смо собом гледали много раније домаћу индустрију, која је сад спала тако ниско, да је готово и нема. У Сарајеву је било доста знатних радионица бакарног носуђа и уно<1а, у Фочи је била радионица јатагана и ножева;, у горњој крајини Врбаса разног нлатна итд. а данас свега тога нема. Ова домаћа индустрија, била је веома позната на целом балканском полуострву и унашано је доста новца. А сада II шго су чивути поплавили обе ове земље домаћа је индустрија усвему угушена. За сад је Оарајево месго трговине и тамо се цене проиаводима он-

ј ределац, али на жалост и ова грана трговине махом је у рукама чивута. Садање незадовол>с/гво Босанског и Херцеговачког народа највише је с тога што су дације сувише велике, него што их прнвреда може подмирити. Све ово што имо гавели, добро би могдо послужити га Калнокију. кад је у потоку Босне и Херцеговине, те би зар имао разлога рационално понрављати стање које у тим земљама. „ Оеи^се Е( ЈквћкИ"

ИЗ БЕЛА СВЕТА Руеки цар у Берлину I. т. м. Руски цар и велики кнез Ђорђе одвезли су се у отвореним колима у „Шарлотенбург" , где је сарањен Цар Вилхелм I и тамо су положили на сандук леп венац. После повратка из Шарлотенбурга држана је богомоља у канели руског посланства. где су били сви великодостојници. Међу тим дошао је и Цар Вилхелм у немачко посланство и у 12 сахати одвезли су се и оба Цара и вел. кнез Ђорђе у „ Александерску касарну" где је спремљен доручак. Прву здравицу напио је Цар Вилхелм руској војсци напоменув Цара Вилхелма I. као младића у битци „ Нчрсг/рауде" и његово јунаштво због кога је добио велики крст Св г Борђа. Дчље је напоменуо, како су руска и немачка војска раме уз раме бориле се код Ликоторије, напоменув Севастопољ и Нлевну. Цар руски одговорио је на немачком језику и напио јуначкој гренадирској регименти Александру. У 2 х / а сахата по подне вратила су се оба Цара у посланетво немачко, али одмах но одласку отишао је цар Вилхелм у Замак Фреденсборг а после кратког времена дошао је и руски цар да учини посету владајућој царици и царици Фридрихи, којом приликом онростио се од њих. После врло кратког 1>ремена, одвезао се руски цар на Лернерску станицу носећи на себи униФорму немачког пуковннка, а за тим дошао јс и цар Вилхелм у униФорми руског пуковника, и ту су се на најљубезнији начин онростили загрлив се два иута. Руски цар руковао се свима присутним великоспојницима, сео у куте и влак се одмах кренуо. Принц Албрехт и Леонолд руководили еу почасну војничку параду. У 4 сахати по подне 1. т. м. кренуо се влак где је био цар руски и киша је као из кабла надала. Место и време одаклс ће се кренути руски цар држали су у највећој тајности. Оба цара опростили су се на станици у „ Краљевској соби а за тим цар Вилхелм отишао је до жељ. кола и чим је руски цар ушао у вагон, влак се кренуо. Као што се чује, цео говор оба цара воћен је на Француском језику. — Црногорска кнвгиња. Милена у четвртак после подне родила је сина. То јецанаесто дете црногорских кнежевских супружника, који су ступилиу брак 28 октомбра 1860, Кнегиња Милена је кћи војводе Петра Вукотића, рођена је ! 0 априла 1847 има јој дакле 42 године и већ је 13 и но година удата. Од њених 8 кћери три најстарије већ су удате. и то књегињица Зорка за Петра Ђорђевића. Милица за руског великог кнеза Петра а Стана с војводом Ђорђем Лајхтенбершким. Од три сина нрестолонасљедник Данило рођен је 17 јула 1871.

ПРИВРЕДА Јесење сађење воћака. У многим расадницама уобичајено је, да се још у јесен изваде из земље разне воћке саднице, које се много, траже па се урове у земљу на подесном меету, те да их у свако доба имамо одмах у прииравиости за продају. Кад ове саднице преко зиме и у пролеће извадамо из рова примећава се, да су на корену шпхову израсле сиКане власасте жилице, и то у време, кад се због мразева и не мисли на саУ)ивање дрвета. Одавде сазнајемо да јесеше сађеље није ништа друго до пажљиво нзвршено уровљење садниц'4 на стално место, које ће ее извесниј« примжти и још претећи у напредовању оне, које се саде у пролеће. Ако узмемо у рачун још и то, да се у пр )леће радови сустигну и намноже; да је чеето суво време, те саднице морају заливати да би се примиле, да се загрнута земља око корена садавце не слегне довољно, а већ паступе код нас јаке летље суше, које још растреситу земљу екроз исуше, и дрво мемајући довољко потребне влаге не може да се примп но мора се осушити, — све т ј даје довољно разлога, да јесење сађење воћака н другдх дрвета ваља претпосгавити у иас уобичајеном а често неусиешнем пролетњем сађењу дрвећа. Јесвње сађење трвба цочети што раније одмах чим оаадне лист, »па продуживати га док не наступе црви мразевн. Разуме се већ само по себи, да рупе засаднице ваља да су раније искоиане и припремљене. Код јесењег сађења није нужно да се залинају саднице, сем ако је ванредао сувише сува земља. Да је јесење сађење дрвета у нашој земљ* на оцеднијим местима и у лакшим зе' **љама бољв и успешније, доказало се искуством у више крајева н у више разних I годпна. Јесење (-.ађчље боље је и кормсније не само за воћке него и за вииову лозу, за | ла руже и за свакојакоо украснз дрзеће и [ шибље. Него с руже ваља пре саЗ)ења скиј нути еве лишће,јер ако се то неучини осушаће се, пошто ма и најиање повреЈ)ени корс« са жилама није кадар да упијањем сска из земље накаади онолико влаге, ко лико Ои лишће испарењем исиустидо. Саио за висока брдска места, где је велика дадноћа преко зиме и за моч»рна места у равницама нинје никако јесење сађење, јер се дрво зими нећз укорснити, већ се на сваки начин мора с пролећ» садити. „Тежак

ДРУШТВО СВ. С&ВЕ

Унрава Друштва Св. Саве добила је од г. Арсе Пајевића, књижара из Нов. Сада, писмо ове садржине : „Данашњом лађом шаљемједан велики сандук разних књига као мој дар „Друштву Св. Саве" за које и подвоз до Београда плаћам. Књиге су ове и оволико : 100 комада: Српске Нар Здравице 100 „ Завјет Иванској Град. 100 „ Поријекло Зимонића 100 „ Усномене из Горње Кр. 50 „ 0 коњу 100 „ . Сеоба И. Црнојевића 100 „ , . . Пахомије Србин 200 „ . За слободу, св- I. и II. 100 „ . Служба Кнез Лазару, 20 „ . . . . Света Гора. 20 „ . Животопис Богородице 50 „ . 0 Црног. од Љ. П. Н. 600 „ . Мала Лазарица св. I. II 300 „ . 0 диФтер. вратобол»и, 100 „ . . , . Дечија Лира 100 „ Женидба у нар. песмама 2 „ . Народни лечник 1—8 с 25 „ М. споменица 500 г. в. нр. 50 „ . Неколико нар. песама, 10 „ . Апостолии Евангелир 10 „ . . Велика Катавасија 16 „ , . Читаика за IV раз. Шаљући најсвесрдније овај дар Друштву Св. Саве, желим да са

стотину других страна оваке и веће дарове добија, како би својој плсмрнитој цељи што боље одговорити могло" На овом племенитом и патриотском дару г. Пајевића управа му Друштво Св. Саве, изјављује своју велику благодарност, ДСС. Број 1269 30 септембра 1889 године Београд. Тајник: Ср. ј. Стојкови-ћ Преседник : друштва Светог Саве Светомир Николајевић

Изапиа је из штампе нова књига лондонски РАЗБОЈНИЦИ РОМАН ЧУВЕНОГА ЕНГЛЕСКОГА ПИСЦА Чарлса Дикенса Превео Мита Ђорић. Нема ваљада ни једиога чнтаоца у цедоме свету, кога нису заансересонада грозна убиства, што их почина у Лондону Џек. т р 6 о с е к Познаго је да је линдонска полиц |ја Т1КО организована, д» стоји на врхинцу савршенстза; Н«је чудо днкле, што се сваком свес(10м чита ого намеће питање: кжо ;е мцууће да тако савршена ла .донска подицпја ие може дојуђе у траг једном Џеку кои већ див пдние, на гнусан начин убија и онакаженк тодако женскиње То пит<ње иостаће сваком иасно кч.д прочита. Лондонске разбојнике. У њимадоровати енгдески иасац сдака својим ненамашним пером организацпу ггоиовских и разбојничкихчз та у Лондону. сдика њихов живот и рад на свима по љима престуиа и здочпна; уводи читаоца у најскривеје јазбине доповске и вештином, како само он уме, опи сује сва деда њихова. да нијмањих сигница. Исиходошка страна свију дпца тако је обрађена, сваки карактер је тако уметнички насднкан, да вам сечини као да не чнтате роман већ гдедате пред собом живе људе. Уз то је цело дедо скроз проткано морадом, ма да има у њему и пикантних сцена а зачињено финим хумором, да се с правом може назвати: забавна и поучина књиге за све друштвене сдојеве. Дедо ово има трн свеске. Друга свеска биће готова К )нцем овог месеца а трећ* најдаље до 15 Октобра ове год Свакг свеска стаје један динар а може се добати у свима књижарама и код преводиоца V Бе>граду Обиднћев венац број 22.

ДНЕВНИК ХАЛЕНДАР Среда Правоолавпи 4 Јеротије С.Шгиљ д. Католички • 16 Голуе Сунце ивлази у 5 с. 47 Сунце аалави у 5 с, 24 Пос. четврт. 5 Дан је е почетка 12 1 /« сати а ноћ Ц 1 * али до краја овог мееецд дан овраћа а а аа толико и нок одужа.

1 I