Male novine

иринца Кобурга, него је боравио у Вчрни. Стамбулов саопшти Кобургу, како је гроФ Игњатијев дошао у Сјвиштов и како ће до сутра свршити неку операцију. Кобург се побојао за свој престо и одмах иареди Стамбулову, пека се извести где је гроФ Игњатијев и нека се никако не пушта да у СоФију путује. Док је Стамбу-! Јшв таку денешу примио, телеграФпсао је он у Свиштов и питао: „Где је гроФ Игњатијев?" Одговорје приспео, како је гро® Игњатијев отпутовао. У депеши није било речено, куда је гроФ Игњатијев отпутовао, па је и опет питао : Куда је гроФ 1 Игњатијев отпутовао ? Из Свиштова телеграФисали су, како је гроФ Игњатпјев отпутовао уз воду и но свој прилицн у Видин. Одмах су телегра«Фисали у Видин, и иитали, да ли је тамо дошао гро® Игњатијев и шта ради? Другог дана стигао је „Гро® Игњатијев" у Видин и одмах је јав-! љено, кико је руски пароброд „ГроФ ј Игњатијев" у Видин приспео, где довезени еспап, понајвише руски петролеум истоварује, и да ће отпутовати за КалаФат и Радујевац. Тек кад је та депеша стигла у Софију, разјаснило се, да је то био пароброд, који се зове „Гро® Игњатијсв," а није дошао лично гро® Игњатијев, од кога се Кобург био толико уплашио, да ј ■ чак и неколико батаљона војске иод оружје иозвао." Ако ова етвар баш и не би била у истини, већ измишљена, она је бар лепо и вегпто измишљеиа. — Нав«ка Кчеза Б«змарка. Ј1итература која је до сад писала о гвозденом канцелару има између осталих једну заиимљиву анегдоту која гласи: једном, вели, Бизмарк морао сам сам себи узвикнути „Живио". То је било • вако: у јесен 1886 г. када се војска враћала у Берлин, био сам нешто слаб. Хтео сам изаћи у варош али ми жена не д де, но ја се украдем и пођем у варош. Био сам у одличном цивилном оделу и кад сам стигао до дворца иринца Карла, свет ме познаде, и хтеде ми правити овације. Био сам био метнуо на главу велики мој шешир, ади ме свет ипак познаде, у тој непри гаци решим се, да и ја заједно са гомидом света вичем: „Живио Бћзмарк" што сам и урадио. — ^етнајзсто годишљч д^чко ИС8ЧЗН на К01УПД9. Ових дача десио се овај грозан случај у Мадриду и он је још и данас велика тајна. Тога несретног дечка исекли су непознати злочипци| па параи парче и удови његовог тела палажени су по улицама, тако, да су разни удови палажени по разним улицама, овде глава, онде ноге и руке и т д Истрага ноказује само то, да је ово злочино дело пзвршено са предумишљајем, јер су удови готово пра вило исечени, тако да је то урадил I рука анатомеке вештине.. С тога је у Мадриту ужасап страх и свет мисли, да не буде онамо дошао позпати „трбосек" „ Ремек" из Лондона. — Стармна пронађ ^на у Пампеју. ГГре кратког времена, пронађен је у помиејским развалима један бунар, који је био у средини једне куће у плавим мозајику и шкољкама. Тај бунар има кров и површина представља море, на коме се дижу и спуштају валови морски, а све то украшава једпа статуа „Венус" која десном руком диже из мора малог „Амора". Мало даље од тмх статуа ухватио се „Амор" за некакву плискавицу, пред којом плива морска нимФа. Десно од њих види се леп Јкеисни. лик, а у средини друга жена клечи пред једпом кутијом и гледа приззр на мору. Ово је ремек дело класичног вајварства.

ИЗ БАЛКАНИЈз — Бугарски кнез Кобург стигао је у Париз 3. т. м. и посетио је Принца Монтпензијера. — Шга се мисли о одл^ску кнзза Кобурга. Како се мисли о тајном одласку кнеза Фердинанда из Бугарске, говорирумунска „КаГнтеа" орган Димитрија Браћана, у рубрици „Најно±>ије вести" под насловом „Бегство кнеза Фердинанда". „ЊШипеа" нише: „Као што дознајемо из поузданог извора од једне особе, која је дошла из Бугарске, да је кнез Фердинанд побегао и да он, као што то хоће да увери један телеграм „Агенције Румунске" није отишао на пут из задовољства. Бегетво кнеза Фердинанда изазвано је жестоком свађом између њега и Стамбулова. Зајам, који је Бугарска намеравала да учини, био је овде такође умешан. Бегство пада у исто доба с царском посетом у Берлину и мОже се сматрати као прелулијум важних догађаја, који се снремају на балканском нолуострву". Занимљиво је да се о овом бегству кнеза Фердинанда још и сад говори после толиких уверавања , да је кнез Фердинанд отишао на 15-тодневно осуство и да ће се вратити натраг у Бугарску, што се види и из његове прокламацмје. А још је занимл»ивије, што такве вести репродукују и нолуслужбени органи наше владе, као што је „Балканека Коресионденција". ИЗ БЕЛА СВЕТА — Руски цар у Бе,)лину. 2 т. м. по доручку у „ Александровској касарни" нап <о је цар немачки руској војеци. Још није ни здравица изговорена а у нлјвећој свирци музике руски цар устаде и неколико пута стиште гуку немачком цару. Одгоговор цара руског на ову здравицу био је врло кратак ихладан, али овога пута на немачком језику. Не замерл се цару руском краткоћа одговорат здравицу зато, што он обично кратко и нерадо говори. Свуда на около касарне.биоје приступ публици затворен, тако што није било дозвољен имаоцима оближњих кућа, етајати пред канијама и примећава лм су људи — полиција по Јфоновима кућа оближих а и у касарни учињеиоје све ради предострожноетп па и сами локали војника нрегледани су од официра и затворили су кључевима. — Из Букурешта пишу „Балканској Кореспонденцији" : — Ми знамо, да је бечки телеграФски коресподенц биро, отворио свој Филијал овде, нод Фирмом „Агенција румунска". Уговор о томе закључен је са министарством РозетиКарпи које је било сагласно алијансији тајног савеза, и тек што је та агенција отворена министарство је дало оставку и за тим је еаставио министарство Катарџи. Одмах у почетку видило се, да ова „Агенција" служи више интересима бечке штампе, него интересима румунским. С дана у дан давани су чланци депешом Полит. Коресподенцији н другим службеним журпалима, који су противпо нравом стању истинеговорили и лако било нрозрети намеру њихову. С тога је министарство Катарџијево тај уговор раскинуло са телегра® агеницијом и сву ту радњу узело у своје руке и предало једном свом нарочитом чииовнику г. Ману. Онај иоступак владе свуда је добро примљен. Али за то ипак оштро се напада та „Агенција" од румунских листова, због извештаја, које шал»е у Беч, пошто су неистинити, Но држи се, да ће г. Ману умети и томе доскочити, те ће са његовим изве

штајима, које даје корееподенц Бироу у Бечу, право стање и инт ересе румуније у страном све ту представити. — Царска посвта. 0 посети руског цара у Берлину, јавна гласила у опште веома мало говоре. Восише цајтунг држе, да због ћутљивости руског цара, није могуће извести мишљење његово о дочеку и утисцима у Берлину. Из Лудвигслуста .јављају 3. овога месеца, да су руски пар, велики кнежеви Владимир и Ђорђе и Војвода Јохан Албрехт били у лови у шуми „гр с лаш" и отуда се вратили у 1 еахат по иодне. Цар руски и у овој нрилици изражавао се веома похвално о дочеку у Берлину. Држи се, да ће цар руски кренути се вечерас у 6 сахати преко Берлина и Данцпга за Русију. Херцог и херцогиња Единбург отишли су истог дана у 10 1 /а часова пре подне у „Кобург" д е ће се дуже време бавити. Лудвигслуст 3. т. м. По најновијим извештајима мисли се, да ће се руски цар дапае кренути иреко Данцига и Штетина у Русију, Лудвигслует 3. т. м. данае је однутовао одавде руски цар и велики кнез Ђорђе у 6У 4 часова у вече у правцу „Шверинга". — Д»шциг 3. т. м. У колико је сад познато стићи ће цар сутра на јахти „Дершави" Руска царица, па ће пошто и руски цар амо дође, заједно жељезницом одпуговати у Петроград. <4)-00

Службсни гласник Одобрачасе ошнтини калвској, у ерсау власотинатком, окр. нишгеом, даиоже одсвојих грађаиа иокуинти, по сразмери плаћаља неп^средног аор.131, арлрез од 3887-79 дпв уз обл подгођа ове 1888|9 рач. год. и тим Н1ВД0.« подмарити рчсзсоде но Оуџету свом састављеном за исгу р .чуаеку годину. Одобрава сч онштнпи горњанској, у. ср. поречком, округу крзјаиском да може од сзој-5х грађааа иокупита, по сразмери ма каља неноср ^дног пореза прирез прирез од 2043--0 дин.уз оба ноагђа ове 1888|9 рачунене године и тим ноицем пддмирити расходе по буџету сзом, сасвављеном з^ исту рач. годиву. — 0!;обрав се ошптана тврдојевачкој, у срелу 'Јамнавском, охругу ваљевском а » жжг од свију личноста села Докмирл, Кршне Главв, Чичула а Слчине које све скупа шсолску онпиуну докмирску састављ 1.ју, иокупити нрирезом, ио сразмери нлаћања неп Јсредн 1Г пораза, 5790 линара, и та.) иопац унотребпти на подизаше нове школе у Докмиру. Н > за олакшицу народа у илаћ ш,у, да се приоез овај покупи у 11-ом полгођу идуће 1890 Фодине. Одабрава се сзлиа општинача у срезу млавсеом, округу пож^ревачеом, да оне могу од порееких личности, воје све скуна исти срез млавски сачивањају, поаупиЈИ у текућој рачунској годоаи. пржрезом, а I по сразмери плаћања непосредног порезс, ј 22.007 58 динара, и тај новац упдтребити на ! грађеље четар нове ћупоије, квје се ииају подкћи на пУту просеченом од рашанца до Орљељва о трошку аарода исто -а среза, а по цристонку и одобрењу љегозих предстнвника. •053-

Скоро две и по године про вео је г. Тодоровић у београдској тврђави, као осуђенигс, у непосредвој б тизипи робије и робијаша, у непосредној близини овога мрачног дарства беде и злочина, царства које се најзгодније даје обележити имеиом „Па»?ао". Г. Тодоровић имао је прилике, да из иепосредпе близине про матра и ироучава овај „Пакао ' и Јвегове становнике. Какви се страховити 3'очини не депгавају у Србији Каквих ти страховитих хајдука и злочинаца нема код нас! И на иослетку куда одлази, где се стиче све то ? у београдски град! А у т >м београдском грлду ировео је г. Тодоровић две и по године. Имао је, дакле, прилисе да овај „Пакао" и његове становнике проучи на лицу места. Он је то и чинио. У делцу „ Пакао " биће испричано оно.шго је г. Тодоровић успео сазнати и ироучити за време свога тамноваља. Делце је веома интереспо. Увереии смо, да ће га публика у сласт прочитати. Али да би се оио могло појавити, апелује се на поверење и одзив штовапих читатеља. „ Палао " изаћи ће у току месеца Октобра и имаће свега ивт свешчица обичне осмине, но два табака у свесци. При распродаји, свака свешчица кошта^е 30 пара д »нарских укуцно цело дело једач и пз динар. Но ко се у напред иретплати. и одмах ношље новац, добиће цело дело за један динар. За излазак дела гарантује штампарија. Њој ваља слати и претплату, Београд 3. Октобар 1889. Издазалац „Пакла" Штамиарија „код Просвете." К У Р с

Дукат • . . . : ?9 5 Нападеон .... 9.59 Срц. лутр. 3% лозови 34.50

уа лретплатЈ

Тако ће се звати најновије дело г. Пере Тодоровића. Познато је да јоујесен 1883 год. г. Пера Тодоровић, као ч Јан радикалног главиог одбора, био ирво осуђен на смрт, а носле помилован на 20 година затвора.

ЗАСЕБНА КУЋА еа баштом на ћошку улице Симине и Доситијеве, иснод иозоришта преко иу та куће г. Пироћанца, издаје се одмах или од Митровдаиа под кирију. Иста је снабдевена са свима могућим удобностима, за веће породице А издаје се и посебице горњи или долњи спрат. За услове треба се обратити. Кости Стбфзиовића 6.2-6 Теразије бр. 61. хтшжххжх