Male novine

уираве, а у вези са овим и закон о општинским кошевима. Поштовани Послаиици! Имајући да решава тако важне задатке: да се уставне одредбе органсквм законима у живо приведу, и да се економномно стаље земље ун&преди. Србији је иотребан мир како увутра, тако и ван њкних гравица. Ми смо срећни, што вам можемо јавити, да су наша однотаји како са суседаим тако и са осталим државама са свим иснравни и пријатељоки ; Ми смо својој Огаџбинн не само очували оно нријатељство Сила које смо ватеои, но смо били у стању још и да га разввјемо и иопунимо новим драгоценим тековинама. Ми смо. не мање, задахнути жељом, да споразумно са осталим балканским државама, негујемо слогу и мир на балкавском полуострву, и да гајимо самосталви развитак балкан ских народа. М« ћемо, са својом вл ^доМ, стаино корачати овим путем, на коме су интереси сриски најбоље закриљени. Поштовапи Посланици! Желећи вам, у име Бога, срећан рад, оглашујемо, у име Његовога Величанства Краља Александра I, да су седнице овога ванредног сааива Народае Скупттине отворене. Живео Краљ Александер I! Живео Народ Сриски ! у Београду 8 Октобра 1889. Краљевски ЈГамесчици, Јав. Ристи* К. С. ПротиЈ; = — ■»»«1ч«|Ц ||ПЛ1Рг1 П Председиик Мииистарског Савета Министар Иностраних Дела, Ђенерал С. Грујић Министар Гра^евина П. Велимировић Министар Финансије Др. М. М. Вујић Министар Просвете и Црквених Послова Св. Милосављевић Министар Правде Гл. Гершић Министар Народне Привреде Ст. Р. Поповић Министар Унутрашњих Дела К. С. Таушанови^ Министар Војни Д- Ђурић. -оооЗбогом! — До виђења! Још нема пуна година дапа од кад „М. Новине" излазе под мојим власииштвом и уредништвом, и ја слободно могу с поносом рећи, да ни један српски лист до сада није за тако кратко време стекао тако велико поверење, тако леп глас, и тако свеопшту пажњу и пријем код наше читалачке публике, као што су то стекле „М. Новине". Поред увођења и тегобних и веома ризичних новачења у начи ну претплате и нродаје, па што се до данас није смело одважи-

ти ни једно српско уредништво, „Мале Новине" ипак су данас и најраширенији, и најомиљенији, и највише читан српски лист. За овај успех, драги читатељи, поред иаше трудбе, и поред нашег својског заузимања око листа, ми поглавито имамо да захвалимо вама, вашој благонаклоној пажњи, вашем поверењу с којим сте нрихватили наш лист и вашој љубави, којом сте још од самога почетка одликовапи „М. Новине." Благодаран на обилном одзиву, ја сматрам за пријатну дужност у првом реду да благо дарим штованим читатељима на одличној пажњи, којом су до сада удостојавали „М. Новипе" а за тим да. их обавеетим о приликама, у којима ће се од сад напазити наш лист. Притепгњен несретном болегаћу у јетри, од које давпо патим, ја сам принуђен отићи из Србије, да у Јевропи код чувени јих лекара — проФесора и хирурга потражим лека моме недугу. Знајући да ће глас о мом одласку у брчо проћи кроз целу земљу, ја сматрам за дужпост да сам објасним мој одлазак, како му нико не би давао противан, па чак и изврнут смисао, који би могао нахудити „Малим Новинама". Пре свега,дакле, утврђујем, да ја из Србије одлазим једино због болести, и да ћу се на страни бавити само толико, колико буде најнужније и најпрече ради мога лечења. тгаравно, Ја ве могу сад овде погађати колико ће трајати тај рок, али, свакако, он се не може продужавати више од 2 — 3 месеца. Међу тим, важпа је околност, да ја ни за ово време осуства нећу престајати да суделујем и радим на листу. И ако сам лист обезбедио новим млађим снагама, које ће га уреЦвати и стално радити на њеМ У? Ј а и сам редовно и потиуно правилно суделовати на листу, и за сваки број редовно слати чланке и друге радове, који ће листу давати живост, којом се и до сад одликовао. И ако ћу бити удаљен по простору од штованих читатеља „М. Новина", ја ћу мишљу и душом опет за то бити с њима, и као што сам се до сад' старао да у листу вазда нађу места интересни и заиимљиви састави, тако ћу се исто заузети сад, овако из туђине, да што више суделујем у лисгу, како штовани читатељи унраво не би ии приметили да сам се ја удалио од листа. На против сва је прилика, да ћу сад, из туђине, моћи и више и боље радити на ласту, јер ћу бити поштеђенод адмииистративних брига, многих посета и других нотрзања, која су ми о: Ј де гутале много времеаа.

Подлистак „Силазак с Престола" излазиће у листу рздовио, увек бар на две стране. А чим буде ово свршено, доћиће „Београдске Тајне". Обавештав-<јући о свему овоме гатоване читате.ље, ја их молим да „М. Новинама" и у будуће изволе ноклањати ону пажњу, којом су их и до сад одликовали, а нагаа ће брига и наше старање бити, да ту пажњу потпуио заслужимо брзим и тачним саопштењем свију важнијих новости и догађаја. Користим се овом ириликом, да, уз топлу благодарност за досадашњи однив, изјавим штованим читатељима „Малих Нови на" и мо.је искрено жаљење, што сам принуђен растати се с њима и да их счромно замолим, да приме моје срдачно Збогом! А ако буде божја воља, и Доскорог виђења о новој години! Београд Недеља 8 октобра1889. Пера Т одоровиЂ -«33> о БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Њ. В. Краљ извезао се јуче у 8 сахати у јутру у Тоичидер. * Фамилијарни распоред оФицирски, тако се зове у вароши последљиуказ министарства војног. Ми не знамо колико је истине у томе, али се у вароши о томенаводе прилично јакн докази, о којима ћемо говорити идући иут.

Споменик на Врачару ограђен је, како одиста заслужује. Али како нам јављају, нпкога нема да се брине да се ограда и сноменик одрже у добром стап.у, већ свет разноси ограду и квари спомеиик. Успомени јунака којима је подигнут споменик, дужни смо бар толико признања, да се са сењака постави један шилбок који не ба давао да ее руши и квари знак признања, који је, истина скромно, иодигло благодарно потомство. * Отпутов<о. Власник и главни уредник нашега листа г. Пера Тодоровић, отпутовао је јуче изјутра у Беч, ради лечења свога поремећеног здравља. Народна Онупштина [ редовни састаиак Недеља 8. онтобра (Свечано отварање) Председник г. ПашиК отварау 114, сати састанак и вели, како је скуаштина известила владу о избору преседништва, на шта је влада одговорила да је примила то к знању, и да у исти мах јавља да ће намесништво и влада доћи да отворе скунштину у 12 сати. Даје ио сата одмора и моли посланике да Ј се не разилазе те да дочекају намесништво. У 12 х | 4 долазе намесници, дочекани председницима, потпреседницима и секретарима. Динломатско тело сво заступљено. Присутни: митрополит, владике Јероним и Дучић, саветници, преседнпци касације, апелације и главне контроле и официрски кор. Намеснике је пратила Краљева гарда Доче-

као их и испратио седми батаљон с војном музиком. Скупштину је отворио читањем беседе први намесиик г. Ристић. С десне стране његове стајао је наменик г. Протић а с леве намесник г. Белимарковић, обојица у генералској уииФорми, а тако исто и министар преседник г. Грујић. Чатање беседе, коју доносимо на челу листа, скупштина је саслушала мирно, а на завршетку беседе при узвику „Живео Краљ" скупштина се одазвала са Живео. Намесннци су се одмах по отварању Скупштине вратили у двор. ИЗ БЕЛА СВЕТА Краљ Милан у Паризу. — Истога дана када је стигао краљ Милан у Париз, иосетио је по нодие сриски одељак на париској изложби. Краља је иратио сриски послаиик г. Грујић, а дочекао их је на уласку комесар српски г. М. Хаџи-Поповић, који је краља нровео кроз целу српску изложбу, Доцније им се је придружио и г. Жиберт, српски конзул. У недељу је иосетио краљ Милан преседника 'реиублике у елизејскоЈ палати, где је дочекан са свима почастима, које се одају страним владаоцима. На главиом уласку одала му је војничку почаст дворска стража; а војена музика одширала је српску химну. Преседник републике посетио је истог дана сасвим инкогнито сриску секцију, у којој се Је више од 1||4 часа бавпо разгледајући иодробно разне изложене нредмете, а затим је одма вратио посету краљу Милану у Хотелу БедФорд. Јучер је крал, Милан посетио г. Снилер-а, министра спол>них послова, који му је истог дана вратио посету у Хотелу БедФорд. Еугароин !Н1,аз ФврДИНаНД у Паризу. — Књаз Фердинанд кренуо се је нрекјуче у вече из Женеве и*стигао је јуче у Париз у пратњи двеју особа. Јуче по нодне посетио је књаз светску изложбу заједно са бившом шнањолском краљицом Изабелом. Он ће остати у Паризу неколико дана у потпуном инкогниту, а настанио се је у Хотелу Меурице, улица Риволи. Како јавља „Матен" књаз путује инкогнито ради своје личне сигурности; јер ове две године што их је провео на бугарском нрестолу навикле су га на велику предосторожносг, око њега вечито су се плеле замке и пнтриге. Као цељ ов >ме нуту означава исти лист Финанцијалне разлоге. „Да би се одржао на престолу, он је потрошио већи део свог имања, које ]е било велико. Он је чак дао знатне суме новца Бугарској на зајам, јер је убеђен да је новац свугде, а наиме на истоку, моћна полуга, и да би положај књаза, који је осиромашио био врло тежак. Он дакле намерава да помоћу својих рођака и пријатеља дође наново до блага, које он сматра за несшходно нужно за његово одржање на престолу. „У осталом дошао је у Париз пре књаза Фердинанда његов министар Финанције, г. Салабашев, који је требао да спреми земљиште за свог владаоца. „Књаз бугарски је дакле дошао овамо послом, а тај је посао од одлучна важности, јер ће од његовог успеха зависити владалачка будућност књаза Фердинанда. — Саетанак Бизмарка и Каднокија. Као што из Берлина, јављају „Преси" састаће се ова два дипломата