Male novine

<»5]<ца иа вели како према томе гоиору г. Гибарца данашња већина скупштинска нема поверења у народу, но да је овде догала ујдурмама и иритиском. То је дрскост. Изборни закон нису градшга радикали па да се њима замера за иразнине гато их тај закон има. Могле су се на поједипим местима десити неправилности при изборима, али то не треба преносити на целу странку, од које он одбија таке прекоре, јер незаконитост ннје принцип иачело странке. Ми се 20 година боримо, тамнујемо, гинемо, патимо и страдамо за слободе, а ви ћутите, а кад сте на власти ви стс најцрња реакџија. (С галерије неко викну : „подло". Преседник опомиње галерију да не даје знаке одобравањаили неодобравања, иначе ће испразнити галерију). Вага устав који је донео многа зла, стао је круне краља Милана који је по њему владао док га није довео до оставке. Какав је либсралниустав и либерално схватање слободе било, помиње предлоге Мила Дамњановића и Анте из Снпића да се новинари, који не одобравају рад владин, стављају под полициски надзор. Туђе тековине пред први рат ви сте угушили. За време ваше владавине није се смело г о в о р и т и о најсветлијем п с р и о д у новије срискеисторије, од 1813—1814 Где сте била за време нанредњачке владавине, шта сте радили 1873, што нисте као родољуби иротесговали против поиижавања шарода? Кад смо ми довели нашом борбом до иромене устава, онда велите да сте и ви за промену'устава. Устав никако није ноклон Краља Милана, јер се краљ одазвао потреби иарода. Ноштујући светињу овога дома, не могу на све и како треба одговорити г. Гибарцу. Да напоменем само ово: ми смо узели мононод и железлицу, па што ви као патриоте не похвалисте то, но налазите које з .акве неоправдане замерке, и велите да и то није наше дело. Није истииа да су избори били неслободни и не законити Ви тврдите оно што не постоји, као год што после садагањег Устава тражите да се борите за слободе које су већ унсеене у устав. Вашом борбом хоћете да докажете, да народ није дозрео за слободу. Имајте на уму ово: Као год што смо се 20 година борили да добијемо слободу, исто ћемо се тако јуначки борити да ове добивене слободе сачувамо. Живела слобода. Гласаће за извегатај.

Говор г. Максимовића, изазвао је бурно одобравање код већине. Љуба ЈоксумовиИ одговара г. Гибарцу у некокико вицева, који су учинили добар утисак. Риста ПоаовиИ такође нобија Гибарца па вели како су под напредњацима оггшт. преседници били људи с робије, који су чинили дар мар. Због њих су настали нереди под Фузијом и власт им није могла стати на нут. Ондапгњи министар иолиције ду би задовољио народ и утигаао нереде. наредио те се ноставили тако звани регенти. Иије истина да су на кметовским столицама лопови и ФалзиФикатори. Нека г. Гибарац бар из свог округа наведе један пример. Ето у пожаревачкој општини преседник је либерал, и он је лежао 2 године затвора због прљавштиње, па па ако му је требало примера ето муга. Некавлада нареди комисиски нреглед ошитинских каса, па ће се наћи да ће код вас бити више л пгова но код нас. Г. Гибарац навео је један пример ФалзиФиката а што га је учинио један практикант, и код вас је било ФалсиФиката чак и код министра; пок, Гадивоје ФалспФиковао је изборна акта Топузовића из Шанца (Одобравање на центруму и десници). Хапсили сте Адама за крађу кукуруза па је после 2—3 дана умро. (Вичу отровали сте га. Либерали довикују: рецитс то јавно.) Зар ви говорите о неслободним изборима, који сте изборе вршили букагијама, у ванредном стању и одашиљањем војника на гр.тгацу, док је данашња влада пустила војнике с вежбања на бира; лишта. Гласаће и моли скупштину да гласа за одборски извештаЈ. Ј. АвакумовиИ држао јеговор, који је трајао скоро читав сахати, на| помиње како је изазван да говори и | да му се не замери ако рекне гате ј неприлично овом дому; да г. Максимовића говор није требало ни изно; сити овде. Нису се само радикали | борили за слободу. Ми смо још 1858 !повели коло устаВности. Начело које је онда износила либ. странка уј | скуиштини, нису сва заступљена ни | у садавшем уставу. У опште смер

ј говора му Је да покаже како се ли:берална странка још пре радикала , борила за слободе и устав. Што су радили појединци, не треба замерај ти целој странци. Примећује ради| калима да су попии путем неслобода којим су ишли и наиредњаци; избори су били незаконити и то ћу доказати Фактима; до 1880 владали

смо савесно и погатено а онда смо одступили због стране најезде а ви сте се онда здружили с нанредњацима и у први мах нгали рука под руку с њима ( вичу: као ви данас), па се иосле пристанком министра полиције ноделили у нанредњаке и радикале. Немате ирава да нам пребчцујете за 1883, јер смо вас увек нотпомагали, и онда вас јавно бранили, док су неки од вас давали у званичним новинама изјаве нротив ваших ирвака (либерали пљескаЈЈ). Оваква дебата не приличи овоме дому, али | ми је иримамо кад смо изазвани. Нахни људи су вас бранили на суду, ннр. Ж. Величковић, док су се ваши адвокати извињавали болешћу. Максимовић ако тада није даваоизјаве, он је јамачно ћутао. За гато онда није говорио. Ако за неслободу под либералима, може бити замерке либералима онда тај прекор мора пасти на ондашњег мииистра војног а садашњег живог ше®а радикалног, Саву Грујића, а не на мртве либерале. Овде је нитање како сте радили, дали како сте некад обећавали да ли но уставу и закону или не. Тврди да је ири садашњим изборима било незаконитости, иа као доказ наводи да су окружним судовима слати једии азбучни спискови а код ошптинских судова остајали са свим други, по којима се гласало; да иекоме бирачке карте нису издаване; да су издавате и онима који нису илатили порез; дч су гласали и они који немају нраво гласања, да је чињен притисак; да је нишки главни бирачки одбор онтужио 17 ирессдника опгатинских због таквих незаконитости; да су неки бирачки снискови иравл.ени и иосле 30 августа За то је против одборског извегатаја, а кад се пређе на поједине случајеве, он ће засебно говорити. Ранко иобија г. г. Гибарца и Авакумовића и тврди да су избори извргаени слободно и законито. Некправилности које су се десиле, потичу отуда гато је овај систем новина, и гато на преседници бирачких одбора, као образовани и иаметни људи често нису знали гата и како раде, но је сваки радио друкчнје. Но и те неправилности не утичу на целокупни резултат избора Опомиње либрале на љихопу слободу, напомињући им букагије које су ужички посланици донели на нигаку скуигатину каодоказ ондагањих слободних избора.

Ћаја вели да је пеунутно гато ј е г. Гибарац потргно таку ствар нред скупштином, алито је доследно њиховом агитационом методу. И он наводи доказе да су избори били слободни и законити, а либералне аргументе назива шупљим аргументима. Да је сада слабода, наномиње ка?:о су либерали држали зборове и на њима говорили шта хоће, писали су гата хоће, нико им није сметао, па су онет у скупштипи тако малобројно заступљени. Оваким поступањем, опозиција је учинила да отпадне и оно мало користи, што би скупштина могла имати од ње. Заведено је у изборном рсду свр тнто иде у корист опозиције, па јој опет то није помогло. Истеривање чиновника није јој учинило да тако пређе на изборима, јер влада да једва ако има У 3 својих чиновника, већ је то учинила организација радикалне странке, која је спречила да гнев народни не прегази оне, које јс ирегазио точак историје. Није истина да на кметовским столицама седе лопови и Фал ■ зиФ1жатори. Зар ако Рибарац ка то има два недоказана примера, узети то за целу странку ? Десиле су с неке неправилности, које треба казр, нити и поправлЈати, али то су спо редне ствари, које иису незаконитост избора. Гласаће за извегатај. Минисгар унутрашњих дела напомиње како је чувао зак нитост и свуда срого поступао према законитостима и неправилностима, где год је сазнао да су се десиле. За отнугатање чиновника рече, да није отпустио ни једнога који није имао рђавих дела. Он за окружне начелнике има 8 либерала, 9 радикала и '4 напредпЈака и све извешгаје добијао је од њих. Дакле више од половине началника нису радикали те да би они скривали незаконитости. Има и данас чивовника који чине злоупотребе, али се то не може приписати влади, јср иека на ово место дође и сам Соломон,"не може их уништити. 0 регентима је рекао, да оно општ. закону нолиција има право да збацује и намешта кметове, гато он није чинио читава два месеца по доласку. Тек кад се у народу ночело опажати комегаање, он је наредио да се са зову зборови, где год се изјави неповерење кмету и кога је збор или одбор одредио да врши дужност, тај је и вргаио. ТТТто г. Рибарац помиње ФалзиФикаторе: по вели да је ислеђење отпочето ни нрекинуто. А кад је тако

ПРИПОВЕТКА од В. И. Неммровића — Данченка (с руског)

I. Исторнја накаае, — Тебе нико не воле, тебе су еви одбацили! говорим ја гдадноме псу, и глупе сузе тецијаху из очију и болно осећање растијаше у дугаи. „Тебе нико неволе"! На кога је се то односило: на мене или пса! Ја држим — на обоје. 0 ви који ме због мојих огатрих речи називасте злом, сувопарном. егоистком, не знађ сте, како сам била дубоко несрећна, кад би ме видели у несамим ноћима, кад се ја, смртно рахвена бојах, сакривена покривалом, да не би нио чуо моја ридања; кад би вам допао руку мо-

јим сузама оквагаен узглавник, кад би ме срсли на банколу бавећи се мигаљу да ли да скочим доле или не, — ви би се®сажалили на бедну наказу и не би је називали зломА где ће и бити доброте, те доброте о чијем су одсуству говорили они. Зар ја не виђах на улици онс одвратне погледе или зар не дрктах од подсмегаљивих примедаба, које као да се ие односигае на мене но које ја одлично разумевах, Зар је то било за мене тајна, за гато моје другарице пису биле љубоморне према никоме ради мене. Једном сам и прислушкивала, случајно... беше то у Павловску. Сеђах једномсама на клупи. сакривена иза гаипрага. Другарица моја, тек што се беше удала, која свагда говораше да ме воле, торокагае са својим красником (о како сам ја ненавидила ту идеалну русо-кудраву главу, с везиким голубијим очима! С каквим би задовољством чупала длаку по длаку његових брчића, његове вунасте браде). — Слушај, та ваљада — ниси љубоморна према свима? питаше је он. — Како те није срамота? — Да, љубоморна сам! Љубоморна сам на ваздух, којим дишем, на земљу, по којој ходам на све, на све. — Лепо, а на Олгу Максимову?

И обоЈе се закикоташе. Па најзад смех овај могао се је сматрати као добродушан. — На њу? Но зар је могуће бити љубо моран на такву наказу? Она нв еамо што је ружна но је чудовиште. Но опет за то она је добра. 0, с каквом би насладом свемогућа Елисавета енглеска нослала њих обоје на онај свет; с каквом би страсном жељом гледала са прозора Товера. како се све лепужкасте главе грчеввто котрљају и скакућу по калдрми. А после једне минуте, носле минуте свиреие ненависти и неукратиме злобе „наказа и чудовиште" горко плакаше у свом засењеном кутићу. Горко илакаше, док Ј "е сунце тако јасно сијало док се птице тако дирајући надпеваваху у честама, док цвеће, растворив сгоје чашице као да говорагае: „Шта ти Ј "е? Зар је нас мало за твоје срећу. Погледај како смо лепе и добре!" И ја,Јне знајући на шта да искалим своју злобу, газила сам те злаивне венчиће, кидала сам те главице ружа, које ми се тако ласкаво осмеиваху. — Ето вам, ето! понављах ја,- и чињагае ми се да у место цвећа чупам и трзам немилосрдне људе.