Male novine

бено, рађено са дотичним оделењем, а међутим учинио је потребно питање, зашто исплата заузетог земљпшта није извршена — Интераелант ЈанчиК аадовољи се са оваквим одговором. — ПодиредсеАник позва известиоца Раку Филиповића, да чита даље поменути закон, и тако он је примљен сав са малим изменама и једним новим чланом, који је предлоложио ужнчки носланик ноп Милан "Бурић, о коме ће мо ниже говорити. Дебата је вођена код чл. 115, који говори о дисциплинарским казнама посланика и то овим редом: — Пои Милан ЂуриК, противан је казни одлучењем посланика из скупштине 04 десег седница, јер, тпм се не казни поеланик него његови бирачи. — СрекковиК вели, да му је жао што се не слаже са поп Миланом, јер овом казном хоће да се научи посланик реду и поштовању лрема другом посланику. — ТајсиИ одобрава казне, јер тиме се учи посланик реду, тражи, да се речи десет седница, измене са речи десет дана. Министар Таушанови% доказује из прошлости, да је било случајевагде је један посланик другом исовао оца гејачког, било је претњи песницама итд. Даље вели, да код народа бујне нарави биће случајева код најобразованијег члана парламентског, па се у јарости заборави и начини иступ, он је за то да ова казна ос/гане. — Риста Пии,1>ви/1 брани такође предлог. — ј Васа, М (нојловиИ вели, да није иретерана казна, јер кад посланици прописују казне за друге л,уде онда треба и за себе; (Помињао је иеколико иута „држи": држи") и на послетку свео говор, да трсба ирпмити овај члан по предлогу. И тако скунштина је примила и овај члан по нре/логу. Поч Милан ЋуриИ, чита свој нредлог о оделу иосланика на свечане дане и дугим говором подсећају 1111 скупштину на нрошлост и традационалиу ношњу срнског народј кажс да је доллм^ и килмк украс руха српска, нада се у иатриотизам н увиђавност скуиштине, да ће овај његов предлог прихватити усвојити. — В. АрсенијевиИ тражи да пОнови носе народно рухо. — Лодиреселник стави пмтање и скупштина нрими нредлог поп Миланов да се упутн одбору ради стилизације закона. — Код чјх . 49 но нреддогу одбору министар ТаушановоИ рече, да није противан ношењу знака за носланика, ади да тај знак не буде никако сноља, него у виду карте која би се носила у џену, мишљења је да се ово у одбору стилизује каЈ.о треба. — ДушманиИ каже, како јеу овом закону изостало једио уставно наређење, по коме би Финансиски одбој) имао прегледати рачуне по буџету и подносити извештаје скупштине/тражи, да одбор унссе и овај нови члан у закон. — Министар ВујиИ пристајс на ј предлог. Пред. стави на гласање и скупштина усвоји и овај предлог. 8а тим је скушптппска седница затворена у 1^Ј часова ире иодне, а идући састанак заказан ■••утра у 9 часова ире нодне. Д01ДЋЕ БЕСТИ Но^а ратарска школа. ,.Ш. бдчки 1 ласвик" јављч: „Данас иостоји у цеЈ( ј т.шој Краљевиии цвгло једпа ј једпиа рктарсЈ.а иш>л», н о«а се н«- :

лази на леснсј оба-лн Голијскв Мораве. На левој обали Мораве од Голије до Дунава нема дакле за сад ни једна једина рагарска школа а гимназија имамо сразмерно много. „Прва ратарска школа са ову страну Мораве установиће се можда у гашој околиии, јер су како чујемо, господин Ј осиф Куртовић ктитор манаствра Петковице а тако и игуман реченог јјманастира госнодин Досатије иамерни да учине корак код надлежне власти да се у м настиру Петковиии такпа школа оснује. У први мах дао би манастир на ту црљ један свој конак, механску зграду ио плану, која је одмах до манастира, а тако и потребиу количииу земље за обрађивање. „У исто време сазнајемо да је и игуман манастира Чокешине чије се земље сучељавају са имањем манастира Петковпце такође вољан да од стр^пе свог повереног му манасгира пра.гиче у помоћ остварењу ове по Н'род врло корисне намере. „Уздамо се да ћемо у скоро Онти у стању да и веће подробности о тше сазнамо". •^>00 Позориште и његова Управа

Пише Љубинко II. (наставак) Ово нитање истакли смо у згодномс часу. Данас је наокуиу Народ. Скуиштина. Представништво народно које тежи за прогресом у опште, и треба, и мора да се упозна са нрвим уметничком заводом у Србији. Њему се ми и обраћамо. Позориште је школа наро4н.. Његови чланови то су учитељи народни. Свет је и узвишен нозив, коме они служе. Па , баш за то, народно представништво треба да сазна све детаље који су од пресудног значаја за целокупну ствар. Ми смо за то и прегли да пишемо о позоришту и његовој унр авиII >зориште не треба да је расадник зала и несреће. Оно је израз нас самих; оно живи у нами, "и ми живимо у њему. Све мане наше оно жигош е и искорењује. То је његов задатак. Па како се онда слаже са назорима г. М. П. Шап чанина, кад иам је пре три године у „Рабагасу" приредио једну општу „тучу" једну „вартоломејску ноћ"? Шта јеон тиме хтео? Кад су духови и иначе били усколебани; кад је политичка борба узс ла јаке и озбиљне димензије, онда је он нашао за А<>'ро и к рисио , да се Рабагас прикаже на нашој народној нозорници? II ву жеравицу бацио је ои са олтара богиње, Тчлије и ватра је букнула. И „у крви ђеца запливаше." То је био ресултат злогласнога „Рабагаса" Једна тешка мрља остала је на г. М. П. Шапчанину. Њу нико не може опрати. Збиља! Шта се хтело са тим Рабагасом? * Ми знамо прилике, у којима је он за тренут света угледао. 1е, нрилике нису ни у колико биле за то, да се тај комад приказује. Кад се узме: да је управа била упозорена за времена на догађајекоји су за тим наступили, усљед упорства њеног, онда се ни мало не чудимо оним грозним призорима, оно, грозној драми,која се одигра у нар теру п галеријама тако природно, тако ужасно. И нод тога олтара био ] е поканан крвљу Кајин је убица. Пилат узаман нере своје крваве руке. Суд је већ — изречен. Ми незиамо: су чим нравда г. М. I! ''?;тча:пш тај свој поступак ?

Све говори противу њега: врема ари лике, страсти, ама све. Кадможе данас отворено да каже: како Нушићев „Народни посланик" није подесан за данашње прилике онда како је могао саРабагасом да створи поприште сукоба и отворене борбе. И то је један ие опростови грех на души г. М. Шапчанина. А шта ћемо да кажемо за онај догађај кад је г. Шапчанин нриливом прославе 30-то-годишњице беогр. певачког друштва са балкона позориштног онако оштро, онако смело жигосао једну странку? Јели то за осуду? Јесте.. И ми то жигошемој И ми то свечано нредајемо суду јавнога мњења. И то је један грех више на души г. М. П. Шапчанин. 'III. Да сумирамо наше белешке. Ево тачног ресултата. 1.) Позориште нема лржав е контроле. 2.) Позориште нем 1 интеле^ентног или бир си дом *Ким васиигањем свога благпјника. 3.) Позприште пема свога бил"тара 4) Помрнште нема своје прпиравничке школе (о којој ћемо доцније говорити) 5.) Иозориште нема иик кве своје ман»шул'1ције и 6.) Позориште нема своје ваљане — уараве. То је сума наших разлагања. Ту нема преговора. Колико су оправдани наши разлози ми ћемо изнети само један Факт о — уштеди, па ће се видети : да позориште без уштрба по цео свој апарат, може месечно да уштеди 600—70Г) динара а то износи годидишње 8.400 динара што није мала сума према оним новчаиим ненриликама у којима се позориште налази. (наставиће се) Обичаји у српској војсци (паставак) При бијењу не гледа где ће ударити. Војника на и нарсдника назива стрвином; највише псује Бога и Богомајку. Ова двоица пи најмање не помишљају да и војници оссћају бол и понижење Знају да се лепо наместе лепо обуку, па хајд на пиво. Ту троше паре онх очева чији синови вуку шамаре и бој од 1,сгог официра Онм то незнају они се тога не сећају јер кад би се сетили оољи би и човечнији били, и неби се према својој браћи тако немилостиво нонашали да човек ни замислити не мож е Њих би требало са свим „ишчислити из сгшска; ОФИцирн морају бити непрестано у додиру са војниницима, при том су напрасити и љути тако да не знају шта раде у љу тини, па за то не би добро било но војнике да се и дал>е трие у војсци Не само њих, него сваког онога ко неће народу да служи као што треба — треба га отиустити из службе јер родите.т>и који шаљу децу у војску лселе да претпостављени не туку њиову децу. Мислим да је било доста о телисној казни. И из ових примера види се како иате војници од зулма ни жих чинова и ОФицира. 3. АРАЊЕ (или отимање новаца и других ствари од редова). Чим сам ш> себе мвтауо нојет одело, одмах сам иримегцо, да иижи чнн В1 уарнЈ« имау ц жац н друге ствари од војинка, То бј»«а на разне инчпне. (Наставиће се)

ИЗ БЕАА СВЕТА Ввнчањв кнеза од Монакова Прошле недеље објављена је нрви пут у нааелничкнм надлештвима 7.и 8 парискога арондисемента женидба владајућег моначког кнеза, Алберта Хенрија Карла Грималдија са госпођом Маргаретом Алицом Хајне, удовицом војводе Ришелија, војоде Франкаса, и маркеза Јумихаца Венчање ће се пзвршити у дв^рцу Маршез Госш ђа Хеине је кћи Михела Хепиеа, који је рођен братпћ славному иесни ку Хег рвху Хајнеу. Отац Михелов биј&ше брат хамбуршкога банкира Саломона Хајнеа и отца несника Хајаеа. Счломза је оставио иза себе 30 милајуиа иметиа. Отац Махелов био се насганио у Бордод а њзгоза оба сина Михел и Арманд нођогае у Њу-Орлеанс у Америцп, где су стекш велик илетак, те се иза впше година вратали у Париз, где су учанили маого хуманптарнпх дела. Обитељ Хајне, како је нрло богата, стуонла је жеиидбенпм свезам у сродсгво са мн гам племићким лородацша. Едисјн вратио се ових дана у Њу-Јорк са са >га путовањг но Европи. 11о америчком обпчају посетио га је одмах једаи тамошњи новинарски репортер, ком је о својпм утисцимл о Европи ово ириповедао; У Евглеској није се мпого напредовало последтих г >диаа на пољу електрицитета, а особито заостаје Еиглес^а много за Америком што се тиче е <ектрачиа осчветлење. Томе су криви, вели ЕдасонЈнарочнти еаглеки закона, а и то, што је у Енглеск<)ј у тјм погледу завладала крива те)рија. Папротив, вели, у Берли «у, као и у осталој Немачкбј ваиредовало се, иа том њ>љу једнаким усиехом, као иу Њу-Јорку, шта више тврди Едисон, надкралила је можда Немачка у том з 1 мали степен и саму Амерпку, јер тамо сљеде право начело. У ВЈрлину можеш ићи читаве миље далеко, па нећеш впдети ништа друго, ван само електрпчну светло, којестје тамо врло обљубљзна и добро уређзна. Исто тако тчињ? се у Немачвој у новије добI много употребљавагп електрицитет ка ) п требиу сиагу к >д М1хпла. Е^исои се усудпо тврдити, да ће већ можда за пет Ј шдина електрпчна свЈетлост сасвпм рзгисиути употребу гласа. У Француској учнљен је на том нољу такођар велик папреда к, али инак не то»ико као у Немачкој. У Европи, нема још као у Америци стројева за мерење електричне светлост, ну 31 то имају ефтинпјијсустав за употребу угЉЈна. С тога ће бити кјд њих електрпчна светлост јеФтинија од гIса. И тако ће Париз и Берлиа већ до скора бнти сасвам раз< ве љени електричном светлошћу дочим ће Лопдон још дуго времена похушавити свакоЈаке суставе. — Поплава. Река Драва, која је већ од дуже вр мена изашла иј корита, јако је поплавпла околна зе мљишта у доњој Штајерској и сву да учнпла велике шгете. — Трагичан свршетак романа. Неки Маурер надзорник стоваришта у ФранкФурту, ожењеп, живео је већ подуже у л>убавним односима с не ком Ленцовом, девојком од 18 година, ћерком неке удевице. Мауреру је било 34 године и отац шесторо малене деце, био је чувенп Дон Жуан, који је имао среће код женскиња. Мала лепушкаста плавојка Ленцова уш.знала се с Маурером још у кући | свога оца., који је за живота био крчмар. Њих двоје одмах су стунили у нежан љубавни однос, који је неко време срећно трајао. Међу тим на један иут падне на намет Мауреру да иде у Америку и сгаие наговарати девојку да пође с њим. Али