Male novine

г, г. Брсзвиц. „Домовина" у свом јучерав>ем броју доноси, како је уредник подуслужбене „Балкавске Коресподенције" неки г. Брезвиц, за кога вели г Аа је бечко министарство саољних иослова употребљавало за врло „нежне" аослове , н. ар. да се г Врезвиц иотруди те Да дозпа: шта се мисли ила ради у српском, руском или, по погреби у ма којем иноотраном иосланству у Бечу. И још и ово: долпкује лп части и памети једне српске владе да за свога повереника има човека, који се својим „нежним услугама" ау<триском министарству толико компромитовао, да се по бечким улидама отезао од глади?" Ни више ни мање, но изла ЗИ да је г. Брезвиц, уредник аолужбене Балкансне Коресаоденције" , аустриски шпијун.. Жалосно ако буде встина. Из српског пољопривредног друштва. Данас у 5 часоза по нодне биће заједничка седаица свију секција српског пољопривредног друштва. Дневни је ред: 1) Избор напредних начина радње у иољској пуивреди, за које да се распишу друштвене паграде, нрема чл. 2: тач. 4 друштв. правила. 2) 0 тематима к ји бп се имали расправљатв на новременом друштвеном збору, 3) Избор редовпих чланова. — Све седнвце пољонривредног друштва јавне су. Кандидација грађанина Милана М. ОбреновиЂа (Наставак) Госиодине уредниче ! Кад сте већ били тако добри да нам, и противно досадањем правцу вашег листа, у њему иространа места направите, гнда нам дозволите да се том добротом вашом још за мало користимо. На нрвом, дакле кораку нека нам је слободно ухватити се за реч, односно одговор, који је глава и вођа радикалне странке г. Никола Нашић дао пре неки дан горепоменутом скушптинару либералном — кад му је т. ј. овај нај озбиљније пре дложиО — да бирамо за нослапика вар. Београда грађанипа Милана М. Обреновића, као и разложио: за што треба да га сложно, да га непартиоГки, изаберемо.

„ Бојим сс да тиме не нагакодимо што угледу краља Милана, да га управо не понизимо и не увреди мо"— ово су, ако смо добро извештени — а добро смо извештени дословне речи Пашићеве, евакако, прави стварни мисао и значај њихов, јер и тон којим су изговорене изнуђава нашу искрену хвалу и признање. Дакле, г, Пашић нема у начелу ништа противу скупгатинарства гра ђанина М. М. Обреновића. Далеко управо, од тога да потреви маро дерски глас „Дневног Листа", или и само језуитски му одјек у нишкој „Слободи"— те да буде и он, као ова два жалосна органа радикалне странке, јунак после 22-ог Фебруара ; о. г. — далеко, велимо, од тако стидног и срамног понагаања — Ни кола Пашић нас уверава: да се он само „боји"да се оваким кораком не огрентимо о моиархијски углсд оца краљевог, о достојанство, управо, саме династије. Од своје стране, ми немамо срца ла сумњамо у искреност речи паћеника Николе Пашића — па не би га чини нам се имали ни онда, кад би данашњи вођ радикалне страшсе такву једну важну изјаву своју, изговорену у једном тако скупом тренутку — делом опроврго; али морамо да кажемо да, ако је то све што Николу Пашића у овом питању опредељава — ако га је горњи обзирједино и определио да предиосгави кан дидатуру једног Милована Маринковића, (човека коме, иначе, свака част и поштовање) кандидатури једног Милана М. Обреновића — онда доиста, јога Бог чува Србију, и још може бити нешто од нас Дај да се објаснимо, дакле. Стоји ли на пример ово ? је ли јасно за сваког, па и најпростијег, брата Србина то ? да би народна скуаштина, тај сриски парламенат, добила и у гласу и угледу у земљи, и У с Ј а ЈУ И У значају на страни, кад би се нашао један „ираљ", — и то још јодан „краљ" Милан, који је, као гато знамо, те скуптптине терао и одбијао — кад би он, ни мање нк више него, сео на њихову скромну клуну '? — изједначио се у иравима и дужностима са Катићима и Тајсићима њеним ? Питамо зар то не би био краљевски ноклон, зар то не би био царски данак оном великом суверену који се Народом зове? Зар то не би био онај узвигаени и давно жељени три,умФ српске демокрације?

златна круна и сјајна победа оног правог народнОГ духа српског у држави? — па још и она за коју се ви, радикалци, хвалите да сте ју крваво извојевали? „Ама све је то тако, и све би то лепо било — рећи ћете — али, само, то би се дало постићи тек о трошку крал>евск т углед а бивгаег госнодара, а ми бар, раЛикалци, нисмо томе ради" ! Хвала богу на новој намети! али, знате гата је? вам'1 говоримо, браћо радикалци, и право вас у очи гледамо: Немојте, ако бога знате, само ви немојте, жалити „краља" Милана ни његово веледостој анство ! Ако се ои сам не буде устручавао, ако он сам не сматра за попижење, да седне на скупштинску клупу (а имао је недељу дана да тако што из Париза јави) онда, веругге, да ваш алемиЛски образ нема ту рашта да црвени! „Али није само то — рећи ћете — има ту и других разлога које Пашић није тад навео. Па који су, ако је слободно нитати, то други разлозиј? Да није то бојазан од сриског издања треКег наполеонизма ? — онај страх (језуитске „С лободе 1 ' нишке)дамови Цинцинат не одигра улогу старога Цезара? да се „грађанин" Милан, каквит чудом, опет не нретвори у „краља 1 ' Милана ? Е, не бојте се ! И ми смо мало о томе, неколико ноћи, размишљали пре него смо Милана М. Обреновића, кандидовали; и нашли смо: да те и такве опасности аросто нема, или је има али једино у уображењу уплагаених радикала ! Ствар је врло проста, на и за најцрње слепило партијско очевидна. Краљ Милан нам је сам дао највећу гаранцију, иајбољу могућу залогу под небом, цротиву таквих случајности — у лицу свога. рођенога сина, Краља Ал<-ксандра 1-вог! Не Такву оиасност тегако је чак, и у ружном сну снити. На јави и у правој сутптини: Скуиштннарство Милана М Обреновића била би само не оцењена добит за нага уставни живот и парламентарни систем. Оно би у младоме Ерољу, нашем само нриродно будило п неговало осећаје поште и љубави ирема збору у коме његов отац седи и решава ! Оно би га само природно учило. и неосетно научило, да се, и са висине краљевског арестола, клања дому кроз који говори : Глав народа, гд>с сина божија !!! (наставиће се)

Народна Скупштина XII. редовни саотанак. Уторак 24 октобра

Председавао је г. Пашић; отворен састанак у 9 1 /* часа п Р е и °Д не * На дневном реду извештај одбора о исправкама и допунама у закону о пословнику скупштинском. Секретар Милијашевић чита протокол XI састанка , Јоксимовић молбе, жалбе и предлог Рибарца и осталих о уквдању сеоских дућана. - За тим Ђорђевић нрОчита иитање Томе Бојичића и другова на министра грађевина о путовима и ћунријама у окр. ваљевском, који вежу ужички и један део подринског округа. јер, су, веле, Т10 све искварени од више година, моле министра за наредбу да се што> пре кулуком оправе. — Министар грађевина обећава, да ће наредити шта треба и интерпеланти се задовоље. Одобрена су одсуства, Ђусићу, Р. Поновићу и Лази Бошковићу. — Секретар Ђорђевић прочита 2 указа, које је скупштина стојећи са слушала и то: 1. указ којим се ов* лашћује министар Финансије да поднесе скунштини пројект Јбуџета за 1890 годину и 2. Указ којим се исти министар овлашћујс поднети предлог закона о изравнању буџетске и рачунске године Оба предлога упутиће се одбору Финансијском, кад буде изабран. Председник позва известиоца Раку Филиновића и овај нрочита извештај одбора, коме су враћени на псправку и допуну извеени чланови закона о пословном реду скунгатинском и све је примљено по предлогу одбора. 0 вделу народних Јпосланика при отварању и затварању скупштине као и на друге свечане дане, донесен је нов члан, који гласи: да ће одело бити једнообарзно од домаћег производа, које ће стручна комисија одредити. За видљив знак, који ће носити посланици приликом кад буду имали представити се у ма коме случају овлашћено је председништво, да знак одреди и преко „Српских Новина" објави. — Министар грађе-ина «дговара на интерпелацију Генчићеву о гра1>евина школе „лубничке" у окр. цр. норечком, и рече: да је у томе окр-

подлиота: СИЛШК С ПРЕСТ0Л1 РОМАН ИЗ ЖИВОТА Б/МКАНСКИХ НАР0ДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ (.Писац задржава. сва арава)

(61.) Кад Рака рече да ађутант Светозар у мало није погинуо, Растислав додаде — Кам да је! И то је нека лунача! — Па гато, за бога, мећете такве људе око њега? Што му не дате за ађутанта каква натетна, ваљана човека, који би га могао гато добро научити — рече госпођа с пуно учегаћа— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав. Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго — Растислав махну руком и ућута!

— Чек да чујете гата је било даље рече Рака — још није свршено. Елем, кад мајмун окине пушку и пушка нукне, у соби настане прави пакао. Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ нушчани дим нацуни собу те помрачи и оно мало евећа гато још осташе неногашене. Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, Флагае, тањире, вазн и све пообаљује. Преплагаени гости поскачу од стола, и онако мало ћеФлеисани, не схватајући јасно гата се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поругае столове, носваљуЈу столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полетп по патосу. Кнез опет удари у мраку намомка којије држао у руци чинију с кохом и птато-ом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу. Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне па прозор, сруши завесу, разбије окно па се ту ,заглави међу ћерчива и стане га страховита дсрњава, тако да је сав конак одлегао. Послуга дотрчи са свећама и мож се мислити какву су слику виделе слуге код госнодара земље. Једва се разаберу и виде шта је. Међу тим укљештени мајмун једнако се страховито дерао, а нико му

није могао прићи, јер је гребао ноктима. Најпосле једном момку пође за руком те отвори крило прозорско, на што се мајмун истргне и утече на ноље у авлију. За све време док је Рака ово причао госпођа је, слушајући га пажљиво, непрестано понављала, кад јаче кад слабије: „ју, ју, ју ! —ју, 1у, ју, ју!" изјављујући тиме евоје саучешће Растислав, на против, саслушао је целу причу с очевидном равнодушношћу. Рака настави. — Најпосле ни то све још им није било доста. Кад су се мало повратили, кнез се нопне на столицу, с „висние пирамада", како је сам рекао, уз урнебесни смех и пљескање веселе дружинс, изговори „сјану беседу", у којој је развашарену Собу сравнио с „бојним пољем", просуто вино по патосу с „јуначком крвљу", а полупане Флаше и судове, с „мртвим и рањеним јунацима", роји у „дирљивим позама" леже на „пољу славе и части". Беседу је завршио позивом да сви одмах с места пођу у потеру за „иепријатељем који је већ измакао с бојног поља". А тај ненријатељ није био нико други но мајмун, за којим доиста одмах сви и потрче. НлСТАВИЂЕ СЕ