Male novine

БРОЈ 307.

ЧЕТВРТАК 26 ОНТОБРА 1889.

Ј 0,5ИНА )!

ИЗЛДЗИ С8&КИ Д &Н

БРСЈ ЖО. П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕШБЕ

9Ш0ШШ

а годиву На ио годстне ..... На Ј меседа

- НО динара . 15 дииара 9 пинара

15 ?ЕТ1Т Ј01ГЕ5П

-тЛ дневни лтг ;п ова.нога Претплата унутр. ползже ое саадгг код пошта -ч®јж«евЗа Београд неппа претплат® — Лкет се продаје на број

ПиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ се ВлАОНИКГ „М алих Н овина" Топличин ввна!; 6р. Ј7., на горњем "спрату. 1рагиата ов .!р има код свкју пошта у Србнји ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда "0 пр. дин 1РИП0СЛДМ0 стаје 50 пр. д. од петит реда. шшг 2-лтш

Оглас јевт!»но, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаЋа пе држ. таксе 20 пр. д.

ветш огмси ио !ог >дви

ш т © № № т № т № т

Нод Дим. Ћиркови-ћа иИомп. тж САВИ Има у већо.ј количини на пгодају шарених сандука. Продају ее овим ценама: од багламе по 8 д. 20 пр, од 4 багламе по 5 д. од 5 бамама по 6 д, од памтоши по 8 динара ком. 776 4-5

фитшФ9штФттшштшшттштшт9

Ф т

I мцЈии УЈ М МО "

Са три пооотцанр. пп^о 1л 1 тј.т^--, „ г ј дају се одмах аод кирију, у дубровачкој улицн бр. 14. Исти је стан врло удобан и за канцеларију. За услове упитати 790 3—3 Мошу Мацлијаха

ј Тад.ераи, н ако га нико није био I по У ш има, сазвао све новинаре бУЦ београдске и отворено им казао ФјјЈ : шта могу а птта не могу писати, ;.?||! шта он мора забрашивати и го(!јј) 1 нити а шта не. Пре свега, г. министар је тада рекао да ће забрањивати и го (5® нити нисање о ономе, шго би !наносидо увреде личиости у Србији, кој ј смо сга дужни поштовања, и ту му иико, ама ап 31 солутно иико небиништа замерио. 31 Али мивистрове речи оста ! 1е т су иразно м^аћење глогиња. . Сваки т

пасус, свака реч, кој •, се иије допадала влади, подводила се под о миљене параграФе полици ке, те и, под радикалном владом . која је. увек тражила неограничену слободу штамне, ми смо били сведоци да пема дана кад се не зиционог листа, кад се не забрани какав опозициони лист.

о |ј® дедомдедемм Д>убомир Обрадоеић јавни правозасуунник за округ нигоки, одпочео је атвокатску праксу у Нишу. 78 9 3—3

Би ли мало и батина, а?

чланак , сваки

радикална влада, сваки сриски! излагање мрзосги и ирезрењу; грађанин с правом могао је о- ! Краља ; или као увлачење у дисчекивати да ће иод окриљем но- кусију Краљеве личности; или вога устава и упрвомм данашње \ ка0 увреда намесништва, онорорадикалне владе у пуној мери ча вање и излагање мрзоети и уживати све слободе, које су му презрељу вллде, в гасти итд. Је

АВАЛА" ЖИВИН РУДНИК Рок за иолагање треће уплате од5 шидинга, т, ј. 6. 377* динара у злату на акције живиног рудника „Авала" истиче ;-ог Новембра о г. Позивају се сви они, који су код Вародне Ванке уписали акције тога друштва, а још нису поЛОЖИЈИ трећу уплату, да1 — траже извр'пење и дуга ча ту уплату до речееог1 сти и дуга обааеза! да т Р аже ' |ако не више, а оно строгу придана ПОЛОЖе на каси оан- мену уставних одредаба о слободи штамне. Они су ово имали тим вшне ирава и очекивати и захтевати, шго је министар унутрашњих дела, наш слачајши алексиначки

ЧИНОЈ. Народна Ванка Бр. "072 24 Октобра 1889 год. у Београду 800, 2—3

Николе. Узмите овдашње оро" јев-? тада опозиционог а данад владипог „Одјека" сравните шта се и како се све онда писало а како и шта данас; сравниге колико је иута онда „Одјек" био узаићеи и колико нута ту жен, а колико пуга забрањенн и тужени данашњи опошциони листови, — па ћете онда имати верну слику слободоумља данашње радикалне владе. Ондашњи новииари аданагпња чланови владе нстављали су у најцрњој боји гонење и осуду ттамиане од страае напредњачке владе. И м« потпуно одобравамо сваку повику иа таква гоњења. Алн узмите и сраввите ово: Колико је за седам година напредњачке владавине забраљеао а колико тужено ерпских лнстова; и колико је само за ерЛ15КГА'Л""'ЛИоГоба тцаиао, аад |с на управи слободоумна радикална влада; узмите ту сразмеру за могућих седам годааа данашње владавиие, па драги читатељи, самн изведите резултат. Ако тај резултатза 1 процеват буде повољнији но што је под нанредњачком владавином ми пр«стајемо да нас назову клеветнкцима. А ако резултат буде <Јве што ми напишемо ижи у- неиовољнији, или ако буде исти, Кад је велика народна скун-1 радимо, а не одобрава се тиме рад | ми пристајемо да данашња влада штина изгласала данашњи устав; владин, или све што јавимо о! сама себи одреди име. и с њим све слободе, с којима| И еком Факту, који постоји а иије ј Гоњење гатампе узело је тосе одиста многи јевропски народи пријатан и повољан, нити иде у !лико маха, да озбиљно морамо не могу похвалити, и кад је на р а чуи данашњој влади, — све! стати цред питањем: шта да се управу државну дошла дапашња! се то тужи шга као увреда и!р а ди, и шта је боље? Миле Дамњановић и Анта из Синића предлагали су полипискн надзор за новинаре. Не треба им замерити. Њихово образовање толико је досецало, а нису ни тражиии нн обећавали никакве слободе. Д-шапши чланори владе толико су се разметали слобпдама да се мислило, е је сваки ћтом, сваки делић њихова организма ирожман слободама. А «адсусе дочеиали положаја са којих би и могли и требали да буду слободоумни, они су ударилн у најстрашнија гоњења. Данас је скупштиоа на окупу, којом данаглња влада, по свему изгледу, потпуно расаодаже. Па да јадна српсш ио«инари не би били оволико гоњени, ми предлажемо: Мн сам« били смо среће, да од другог долас ^арадикалневладе иретрпимо неких шест забрана, а о тужбама и да не говоримо. Има их ваљада на 30—40. И за шта нам се забрањују листови, затпта нас све тужи Којина полиција?

гарантоване ус/гавом. Ово очекивање би«) је најоправданије код јадчих новинара српских, који су имали права да од до.јучерашњпх опозиционара и новинара. — који су на сву меру тражили слободу штамп«,

дном р< чи, данашња виада тужи пас :<а све оно, ва шта је некад кад је била у опозицији, викала на сва уста и осуђинала као иајгору и најцрњу тиранију и реакцију, као среетво којим се кочи напредак државе и иптереса народа. Јес опа све то данас ради, па и много црње и много горе. Ми у том ногледу идемо чак тако далеко па смело тврдимо, да је данас слобода штампе куд и камо мања гарангов-ш 1 . иобезбеђена, ио што је би ?а под гвозденом руком постугпнога чича