Male novine

БРОЈ 3'2.

УТОРАК 31 ОКТОБРА 1889.

ГОДИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Д.

ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ

л годину Вч ио голине . . , На Д меоеца . . .

•'0 динара 15 динара 9 динара

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Пратплата из унутр. псмаже се сагсш квд пошта

ПиСМА И РУКОПИСИ Л1АЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малпх Новина" Топличин венац 6р.|17., на горњвзд" спрату. ретплата се лрима код свију пошта у Србији

12 РЕТ1ТЈСОР.31 I

За београд нема претплате — Лмст се продаје ка брај

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој страни од петит. редв .0. пр. дин. а на четЕртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛЛНО стаје 50 пр. д. од петит реда. ШХВЕ 2Е1Ш5

Огласи јевткно, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ЈИОГЈДВИ

ПОТРЕВНА ЈЕ ЈЕДИА КАСА ма к(г система стара од № 2 па на више ко пма на продају пекасејави уредпиштву ово а листа еа најнижом ценом. Никода П. Рајић. Бр. 809. 2—2 ЖЖ° 22 динара метарски ®ат вукова дрва, дооро ухваћена код Делиграда на винарском стоваришту продаје Тоболчр

ф.

810 1-3

на Сави

ПЕЈТИНА ДАЛМАТИНСКОГ » сасвим чистог и Фииа, у кантама по 20 кила, добила је на продају комисиопска радња Хаџи Томииа на малој пијаци. 812 1—6

рискп потплрз чпк. Полиција, у лиц) засчуппика управника п старешнна кварт ва, тајв&ђе је била з ступљена. Осветљенп су били сви Фењерп, какона перону, таио и од станпце До пр ве улице, гато је нначе врло ведика реткост.^ј * Стављен под суд. Уредник пашега листа стављен је, по тужбп управе вар. Београда под суд за чланак „Да ли је полиција ила Романвја?" у 244 бр. нашега листв. * Тужен. Управа вар. Београда тужила је уреднпка нашега листа због белешке у 293 броју „Ппсмо Краља Александра Својој Мамери", нзла?ећгг да се у тој бешпи наносп увреда Њ. В. Краљу и да се Његова личност увлачи у дискусију.

ка порција. Па, разуме се, овп људи по дужностп својој хтедоше да виде од куда је тај дуван. „А,зп г. Бадер својим моћним „не довољавам" осујети пзвршеље ове стрижмрске дужностп. „Не Оа с' горег бало, да главна Упрнва овакве ствари мало поближе

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Накнадно јучерашњој нашој белешци о дочеку бив. краља Милана јављамо, дн су га на желез н ичкој стацпци дочекали, сем Њ. В. Краља, г. г. намесника и министара, још и господин и госЦођа Богићевићка ; г. др Никола Крстић ч ан државног савета и тутор Њ. ,В. Краља, г. г. Авакумовић, ЈГозавић ^иректор железничке управе са шеФовима одељеља. Кад је воз стао уз иерон, Њ. В. Крал. Александар пришао је возу и два пут се пољубио са Својим оцем, бив. краљ се за тим ноздравио најпре с намесницима, и то прво с г. Ристићем, па онда г. Протићем и најзад г Белимарковићем. После овога ноздравио се с гувернером Њ Вел. Краља г. Докићем, ирееедником министарства и осталим члан вима владе, и најпосле с вишим официјима који су се ту десили икоји су се поред улазом у краљев салон постројили у два реда, с једне и друге стране улаза, и по војнички га ноздравили. После овога .и Њ. Вел. Краљ Александар поздравио се с гг. ОФиц ^рима. Пошто се мало поразго-1 варао с присутнима на нерону бив. краљ с десне, а Њ В. краљ Александер с леве страве, ушли су Ју салов, где се бав. краљ поздравио с господином и госпођом Богвћевића. У салон су ушли и г. г. намеснпдв, липпстри, гувернер и тутор Њ. В. Краља г.г. Доккћ и Крстић. Ту су се мало позабавили и поразговарали, на после сели на колв, — уирввм колима Њ. В. краљ Александер с бив. краљем, — п одвезли се у двор На пољу пред сганвцом ^били су неколико лгандарма коњаника и неколгк) жандарма I ешака, и одатле па све до двора било вх је такође на пзвеспвм растојањима. Ту су били и комадант жандармерије пуковник г. Цинцар Марковпћ и један жандарме-

од

испита, пре но што г. Бадерсвим жељама задоста учинко. * Посвта Бив. краљ Мллаа посетно је јуче краљевског памесникч г, Јован а Рвсгвћа. Посета је грајала 3 д > 5 сахати после подне. Народна Снупштика XVII. редовни састанак. Понедељак 30 онтобра

чл. Р>7 рече: да је умеено и право да иосланици могу два пута говорити о једном нредлогу тралш да се то тачно иопуни или исправи у овом члану: ? — Пера Мчксимовип у лепом и дугом говору објашљава нраво говора' посланика у скупштини а нарочито удара гласом на гарантност мањине те да не буде искл,учена или скучена у г; вору, јер вели то је главно тежиште овога нитан.1 а право говора дали су му њег >ви бирачи. Он чита редакц.4Ју своју у овом члану и нредаје је иредссдчинггву. — М'1нојловчИ говори у прилог пројекта а против прсд гога МаксимОћића | — Т>а)а водпомаже нредлог Мак: симовића но чини неко ограничење 1 у трајању говора поел».ника те да се време не губ.1. Витор Младеновић, ' Туцаковић и пон Милан Т>урић нодпомажу такођер предлог Максимовпћев. читањеУдаТС ал —ј 1 -*—- х _ гује предлог Максимоиићев.

Убијен пас. Уредпиштво је д бпл ду!$на т о18 м !|е с< ?>д в * један повисок, енглеске рас, пас. Преко дан је био затворен. а ноћу пуштен. Од љега се у Фабричау авлију ноћу непримећен нико није могао увући. Он је ноћњег стражара, тако рећи, замењивао у слЈчају кад ба оаај заспао, „Па впак га ту пре краткрог рремена по предлогу Јелел-а чнновника Фабрвчког а по пристанку г. Б*деровом убвше. — А да их човек упита зашто? онп би вам извесно одговорили сасвим десето. — Међутнм раденичко Фабрично особље прича о томе овако. Пас је тај смета > извесном господину чиновчику, који има обвчај да ноћу кроз главну капију помоћу сопственог вључа, који од те капије нри себи нма, у Фчбрику долазп, — а то удеси обично у оно време кад се дотични стражар од капије удалп 'да обиђз цео рејоп. Пас бп га овај увек прпмегио и његов долазак лајањем обзнанпо. Т > је своме господину било, рчзумн се, непријатн >, п зато је мора > сирома иас главом платпти. „Но сад паста^е једно другопитање: Какву цел имају ове ноћне посете ов ;га господона у Фабраку Да нпје да набави мало цигарета и дувана, пли да не долази случајно коме на „посело"?! ,Ако будемо мало дубље узроке ових ноћних иосета истраживади, чини нам се, да ће нам бити у брзо пбјашњено, зашто је ту недавно г. Бадер телеФоном гл°вној Упрзви забрањивао, да се стан његовог чиновника г. Јепел-а, који на друму топчадерском а преко од Фабрике станује, ве сме претресатп. (..> „Знате — ови дувански стражари врагови, Д( знадоше од некуд, да се код овога господпна по сву ноћ пирује, да га по гек^лико лепших раденица а и неки пријатељи посећују и да се ту троши већа к>личанај дувана во што је месечна чииовнич-]

Предсрдавао г. Пашић. Отворен еастанак у 9 1 / 4 часа пре На дпевном рсду друго закона о пословнику скупштинском. Бпли су министри: Гиујић, Велимировић, Милосављевић Таушановић, Вујић, Гершић и Ђурић. Секретар Ђорђевић чита протокол XVI. састанка, Милијашевић че ститке, молбе, жалбе, нредлога а Ђорђевић питање на мин. грађевина о мосту на Ибру и нитање на министра правде о г. Пери Ранчићу бив. нолициском а сада судском писару, што се тр.ш у служби, кад је починио разне злоупотребе. Упућене дотичном одбору. Одсуство о д о б р е н о Петру Ник лићу иосланику чачанском Извсстилац Андра Николић чита пројект закон I. — Ранко Пегр виИ чини иримедбу, да у пословнику није предвиђено да ли ће важити и за велику скупштину. Председник и известилац објаснигае, да ће важити и за велику скуп штину. За тим су иримљени редом чланови до 13, где Тајсић предлаже да пре седник скупштине прима и отпушта служител.с скупштииске. — Лешјанин нредлаже ?а служитеље скупштипоке дају сва мииистарства, те да се чини угатеда. — Таушановић мгшистар није противан иредлогу Тајсићевом, ала пита ко ће иостављати служнтеље док пије скупштина конститиусана. — Председиик стави на гласање и свунштина усвоји предлог Тајсићев.— — Извести тц Андра Николић. чита пројект даље и код чл. 23 хтеде учинити нримедбу иои Мијаило Николић, али га иредседник опомену да најпре стане на место свога седигата, одакле посланвци говоре гато је пон Мијаило иурадио, али његова иримедба није усвојена. — КундовиИ ношто је прочитан

После одмора известилац Николић прочита најпре чл 10 а за тим 57. које је одбор по предлогу у одбору редиговао и оба је скупштина нри мила. За тим чита да*>е нројект све до чл. 60 а тада председник закључи седницу и заказа с-утра дан тачно у 9 чесова пре подне. ШАРЕНА ПИСМА (Читаика на доколицн) II. писмо Млетци (Венеција) Понодел,ак 23 октобра 1889 (овршетак) — Какав те преки пут нашао ! Зар је нреки пут уза зид ; видиш ли где је овај упр'о рудом у дувар. Но ја још не бејах ни довришо ове речи, кад коњи нагло увигае у иоље и јурнугае напре^, а кола се с треском окретогае насупротну страну, али опет не ни уз друм, ни низ друм, но опет нравце у зид, само гато је ово сад био супротни зид. — Каква је ово комедија ! Стој ! ово треба видети шта је — повичем ја, али у тај мах наста новазабуна, деси се онет нешто чудотворно. Као да их је дочепала каква невидљива џиновска рука, наша кола на једанпут узеше играти и окретати се, као најбегањи Мађар, кад се завитла у свом чардашу. Ми се нађоемо у чуду. Али нанца кола као да су се мало бринула о нашем чуду ; она су имала своје рођено чудо. Као да им је мало било шго лете у ковитлац, она на једанпут почеше дизати у вис своја два точка, и то тако озбиљно и тако одсудно да се ми сви на једанпут стриасмо сви на једну страну, копрцајући се учтиво један преко другог.