Male novine

не могу нримити из узрока „што су књиге зпкључепе". „Но пошто сам волем да прпмам ваш лист, то вам шаљем 6 динара нретплате итд". Ми врло често добијамо овака писма којима нам се људи жаде, како ноједине пошге на рдзне начине одбијају људе и неће да им приме пратплату. Ми смо увек тим људима писали да се обрато пошти и да им она мора иримити претплату. Писали смо и иоштама молећи их, да нашем листу не чине никаквих сметња. Али то не помаже, г. г. поштара и данас терају своје. Кад видимо већ да све молбе не помажу и да г.г. поштари ипак аевају стару несму, ми смо се репшли да, све те неправилности нзнесемо на јавност, да ако се г. министар нар. нривреде смилује да нас опрости оваких опаких поштара. И ево ми данас отиочињемо ту серију с пожешким ноштаром. А све наше читатеље, који се претплаћују код пошта молимо да кажу свакоме г. поштару, који их одбија, да им он мора примити претплату, и да није истина да књиге могу б'<ти аакључене. Сваки такав случај нека нам доставе, а ми ћемо против таквих поштара предузети потребне мере код надлежног г. министра.

ТипограФска певачка дружина "Јакшијј" по члану 35-ом друштвених нравила, држаће у недељу 19 ов. мес. у 2 часа ао подне свој редовни скуп у друштвеном стану у гост г оници „ПарногКупагила". Дневни је ред: Чптање записника од прошлог скупа па до данас; Извештај Унраве о досадањем раду; Изиештај благајника о стању благајне; Извештај књижничара о стању књижнице, и предлози и интерпелације.

Накнадчо пашој белешци у 321 б^оју, под насловом „Долазак бив. Краља" имамо да кажемо, да је на оном допису у „Застави" потписан г Иван Иванић, а то је човек којп црпи своје инФормацпје непосредно из владиних кругова и поверенпк је данашње владе.

Народна Скупштина XXX редовни састан ак. Педеља 12 новембра Председавао г. Пашић. Отворен састанак у 9 3 Д часова пр« подне. Били су сви г. г. министри сем председника министарств*. Секретар Ружић чата XXIX протокол слстанка, Милијашевић молбе и жалбе, за тим иредд<>г Авакумовића, Кундивића и другова, да се смање плате миннсгрпма, саветницима и вишим чииовницима, и интерпелацију на министра унутр. нослива Машића вбог расписа о забрани продаје пресних опанака. — Мипистар унутр. дела, одговара на нптање г. Срећковића о изоору кмета нишког и неувођењу у дужннст, рече : да је интерпелант могао доћи к њему и 1'бавестити се о овој ствари, а за тим вели, да постоји жалба противу овог нзбора за то, што је г. СтоЈановпћ био под судом због нрљавах дела и убијства, па је начелство пражило акта оддотвчних судова, која није одмах добило, но тек на друго траж ње, а за тим ствар решно, те сад има државни Савег да допесе своје решење и онда ће ствар бити јвс^а. — Авакумовић рече да иеби о овој ствари говорио, но кад нема интерпаланта, пита: Је ли мпнистар у ствари овог избора и пре тогл пнтао поверљиво или шивром начелника окружпог, о кандидату кмстском г. Владимиру Стојановпћу. — Министар Та.мнановпћ вели, да небн требао да одговара на ово пптање, па рече, да он није никад и никога питао о изборима у опште нп поверљпвим путем ни шивром, јер сматра, да је то неморално. Председиик рече, да је на реду претрес извештаја одбора, да ли пензионери могу бити адвокатн. — Авакумовић квже, да са сад неће да говори н самој стварр предлога, јер још није раздат 11'ечатан извештај одбора, као што наређује пословник. За сад ће се ограличити само на извесна пигања о нословнику и Уставу. Предлог овај нпје прошао онепутове, као што п словник наређује. По пословнику чл. 66. дужн ст јбила, да се извештај одштамиа, н^ тек после 24 сахата изнесе на пре трес. Пословникје јасан, затомоли, да му се каже, како се може и сме обићи ПОСЛОВ1|ПК.

Мамо овог чл. 75. пословнпка наређује процед ру, како се поступа са иредлозима у опште, а у овом нредмету није нп састављеп одбор како треба, те да би свој посао свршио н гогов на прегрес скупштинп изшео. За то он сматра, да је овде повређен пословник, иарочито већ и с тога, шт) ов ј предлог није био пред дрнсавним Саветом, као шго чл. 67. гласи. Скуишгина ова као ванредна има по Уставу нарочитп задатак да сврши, а то је изнпђање начела }етава, пита дали је према овоме надлежна ова скупштина да решава овакове предл ге, као што је питање о нензионарима да ли могу бати и адвокати. Говорник молп министра прчвде, да му ова питања објасни. Председник скупштине вели, како од једне погрешне предноставке могу се пвродпти разни говори, али по уставу и песловнику има места овај пред .10г скунштина протумачити. — Министар правде рече, да није мислио говорити о овој стаари, аги кад је изазван од г. Авакумовића хоће да скупштини саопшти св је мишлење. Скупштина је на сваки начин надлежна да нротумачи нзвестан закон. За тим објашњава шта је предлог законски и какве Форме мора садржати, а пгта је опет тумачење закона. 11о уставу сматра, да ова скупштина може и ову сгвар протумачити, јер она се односп на известан ред људи, који по уставу могу батп бирани за ввше судове, на сљедствено треба расчистптп питање 0 кваливикацији адвоката — пензвонера. Р. Поповић рад је да побије наводз Авакумовићеве каже, како пословник није полажен и да ОоА скупштина има право протумачити ово питање. — Известилац М. Марковић побија тврђење Авакумовића, да одбор није састављен по пословнику садашњем, на нротив његов састав ирадусвему је еклалан пословнику. — Вика Радовановић цитирајући неке нараграФе из закона чиновничксг и адвокатског трудио се, да докаже умесност њоговог нредлога. — М. Поповић не слажући се са назорима Мин. Правде и Авакумовића, велидаје садашња скупштина надлежна решавати питања иредлагача. — Поп Ђурић желио би, да спос> бни м млађи чиновнипи но иду у

пензи|у, него да раде своЈе п.јслов! у канцеларијама, он сматра да ова скупштина може ову ствар претрести и решити. — Авакумовић и по други пут сматра, да ово ннје просто тумачење него предлог законски, а три су облика, којима се хоће да постане закон. За тим побија наводе Министра Иравде, да ово питање улази у састав извршења усгава, жели, да скушптина нс иође погрешним правцем ма да је иртерес опозицији, кад вевина греши. Он завршује свој говор и вели, да у нитању пензионера адвоката има садања већина удела /а нагхреДњацима, јер су вотирали )00.000 динара на иречишћавање Судова, и отуда су пензионари адвжати. — Срећковић одбија од себе и својих другова пребшивање ^ Р. Поиовића, јер он који је тражио од" либерала закључавање уговора са Аустријом. — Министра Правде у иодужем лепом и речитом говору осјасниоје ову свестрано и законски тако, да је и предлагаче и опозицију задовол.ио, давајућу и једнима и другима нраво схваћања и мишљења о овом предмету. Најиосле изнео је мање одбора у оци ове ствари, изјавио је, да би он молио да се ова ствар ионово врати у одбор ради правилног схватања и радиговања закључка одборског, јер је много већи значај дао одбор ствари, него што сам предмет има важност по себи у погледу закона. Председник стави на гласање и скушптина врати ову ствар поново У одбор. Седница је сакључена у 1 еахат по подно.

БРОЈАНИЦЕ (НАМЕЊЕПЕ ЗА ДуГЕ ЗИМЊЕ НОЋи) 7. Трго&ци с косама. У страха су велике очи. 1Гаша устрија истина не боји се рата с Русијом ; она га не жели, она га не тражи, али ако баш дође, она га се ие боји, јер јој је, вели, савегник велика и моћна Немачка, за коју је чича Бизмарк већ рекао да се само Бога боји. За чудо је само што аустроугар/ ска штампа, код толикога небојањ? и толике куражи своје, ипак непјрстано назире некакве руске војниче шппјуне. Она их види у Србији. И-

ПРИПОВЕТКА од В. И. Немировића — Данченка (с руског) (СВРШТАК) V. Н а далеком ј у г у. Оно је учвршћено за вемљу, но шиље тужпам очима ове јужне ноћи свој аромат. Као да су се све њихове чашпце отвориле... Ето, месец је исиливао, сав се види кроз гране дрвећа Како је он сад леп над морем. Треба отпћп тамо, в стенама... Шта је то! ја постајем сасвпм сентиметална!.. Ах,': како је]ј лепа ова природа! Баш сад воћу, и јест лепо, кад нема човека, кад*је његов

живот сасвим замро овди, умро без одзива., без одјека... Сав се он саранио сад у загушљнвим собама! На море, ва море, брже! Тамо је лепше остварити умишљај, тамо ! Праштај моја свежа и раскошна башто. Под месецом, сва обливена његовим спнањем, ти изгледи као цела маса сребрних облака, који су озго отишли на морски брег и умирили се на њему. Округли врхови [твоји сасвим допуњују ову сличност. Алеје дижу ладовином. Гранчице се стресају, као у сну, ронећи на мене беле листиће своји њежних цветова. Једна се косвула мога лица. као да је хтела да ме помилује. Милуј голубице!.. Твоје ласкање не вређа, ти се не б« после овога окренула од мене ! Ето и мора! Немирно се бије међу стенама! Прескачући с једне на другу, дошла сам до првог гребела, што је се увуко у немирно царство слободних вала, и стао међ њих, замишљен, ћутљив... Ово је добро... Цљусак ми бије право у лице; пела пена као да оће да дође до самих мојнх ногу. Овде је добро, врло добро! Ова бела пена, као сребрна змија, нзвија се доле. Ветар

се устремио на мене свеж, бодар. Од његз,а а мах постаде некако лакше. И он мирише а море, на ту слоб |Дну стихију. Месец је већ соко испливао, као да је застао над морем. Сно се светлуца под његовим зрацима. Дугачка ребрна пруга види се па валпма од њега 1уда води она, у какву срећну земљу? Није А"7 та ј легендарни крај вила — Фантазија, г^ приви ђења п снови постају сгварност ? У не акво )Ј генди ова се месечева свеглост на мо^ зове1 к срећи. СамЈ нико не може да дође д<Ј* ,е « путем. ^ Не, овде је добро! Овде је мисаоо смр' некако туђа души ! Ја сам се наместил на^ ове стени и замислила се. Море као да м* јс вало. У ропоту вала, што се гоне, јасам дечије песме, што су одлетеле од мее пре де сетину година... Даскаво ме успаиваљ „Спав? мученице, као да ми оно говорише; сивај и 1< бучи се здрава и срећна.. Спавај !"'а љаху се к мени ови вали, као д сам ја сама бпла овде њихова цељ. У наоколо не беше никога, ни лађе пи чове«а, ни тицс Само из далека једва долажаше до мене тунп и свечанп вик оџе с турске џамије. Усамљлост потгуна. Ду10 сам гледала на месечев пут, на <јледу