Male novine

В. Краља, те да ће према томе и иоништити решење суда вар. Београда. Не можемо а да на завршетку не напоменемо иавикну иаших судова у одобравању хабрана чим је само иоменуто име владајјКег Краља, ни мало ие унуштајући се у разбор са ме ствари те да се види има ли одиста увреде. * Увређена нздувеност. У 323 бр. донели смо белешку. како у иовинарску ложу додани једиа индивидуа, дебела ; расиљоштена као корњача, без браде и бркова која је при го-вору министра Фптансије давала јаспих знакова св га одобравања Рекли смо најзад како се за ту индивидуу вели да је зову „људождером". За време скупштинске седнице у прошлу недел.у дошла је та иста индивидуа у новинарску ложу, показала извесгиоцу нашега листн неку карту којом му се дозвољава улазак у повинарску ложу као известиоцу загребачког „Србобрана". рече да је члан краљ. срн. народног „казалшита" и да се зове Пичола СимиА. Наш известилац примио је то престављаље с обичном колегијалиом учтивошћу, и на томе је и остало. Кад је после свршене скупштинске седнице наш нзвестилап, изашао с јотп друга два известиоца, поменути Пикола Сичић, „л.удождер" „члан краљ. срп. нар. „казалишта"" „дониеник „Србобрана" нтд. итд. дочекао га пред гостиоиицом „Ј1ондон," па очи целога света, којије изалтао из скупштине, узвикнуо : „овако се пере увређена, част" и нашега исвеетиоца ударио шаком но рамену и замахнуо руком да га и по други пут удари. Наш известилац да би очувао достојанство свога уредништва и да не би правио јавни скандал, дочекао је тај напад стојичком мирноћом, и рекао му је : „Покушај да и други пут ударшп, или онда пази шта ће од тебе бити, биће све сама — На ове речи људождер се тргао те није докршио своју људождерску операцију, но се Окреиуо и отншао некуда. Говори се, да је овај људождер извееним протекцијама ушао у наше народно нозориште као члан; да је из Загреба побегао због неких меница; да је доиисник загрсбач „Србобр." коме су о косовској нросла тгодваљивали спЈ1сет глупости и неистине те их иод истину протурио у „Собобрану" и најзад,, да је малко о мирисао и „диспозициона јасла". Ми се нећемо унуштати у расправљање питања, што је од свега тога у истнни, али не можемо да овај његов, ваљда у Загребу научени, безобразлук не осудимо каонедостојан и једнога уметника и једнога нгјшнара. Г. Симић, ако се одиста тако зове овај „л.удождер", треба ца**"з!;а да у Србији нма власти, која ру. п] авља све односе, и да пикоме тјс [ оакољепо давати сам себи водовољеи>а. Најзад треба номенути и то да овако понашање имају само мангупи и скитнице пз белог света. ксјима у овој лепој и нитомој Србији нема гостопримства и које као такве аротерују из Србијс. Хоће ли учинити што против овога „уметника Ј управанар. позОрпшта ; хоће ли против овога „новинара" нодићи свој глас наша штампа и хоће ли влада спр. свог нријатеља показати канву енергију, идемо да видимо. Међу тим јављамо, да јс наш известилац протпв овога људождера подигао тужбу за јавну увреду, но ако не добије задовољења, онда ће се он сам разрачунати на начин који му се утини најзтоднији. *

Постављење поштара. Ннсмо могли веровати, да се ни мало не обраћа пажњв, ко се и са каавим квадиФикацгсјама поставља за поштаре, док се нисмо собом уверздп. да је пре кратког времена пОгт^вио мпнистар нар01не привреде извесна лицч за кондуктере и поштаре, врло пр блематичне прошлостн а нма их који су билп осуђиванп за разпа леЛа, ца и за крчђе државног новца, За сад споменусмо само оволш.о а идућом прпликом именов ; ћем > сп-» та лпца, па нека свет < цепи, какв л се рђави људп иостављају за поштаре, где се готово иекључиво рада са новцем, к лгко државчим а випп нрпватиих људп. И онда иоје ннкакво чудо, ако по неки новчани аманет штукне. * Похвал о. Чујемо, л& г. г. Др. Динић, Војин Ћирковић, Божа Кунатровпћ и Таса /Бпкпћ спремај у да поднесу врло »ажап предлог, у иптересу штедње, којим ће се 1—2 мплпјУна динара пзбрисатн пз буџета садашњег, ако га скупштина усвоји. * Дирекција железничка. Извешгени смо, да, пзвесни чиновнпцн жел,. дирекције имају поред олате и додатак, ие само они техиични и кондролна чиновноци, к ;ји путују по жељезничкој прузи п станицамд, него п онгј , појп се пикако не макну пз канцеларије. Радо би зналп по коме закону пмају ти чпмовници и на пме чега додатке ? МолимО, да нам се то са надлежног места објсснп и каже, шта Је овде у ствари. Народна Скупштина XXXI редовни оастанак. Уторан /3 новечбра П[,едседавао г. Нашић. Отвореп сасганак у 9 3 Д часова ире подне. Бпли су Миипстри: Велимировић Вујић, Мвлосављевпћ, Таушановић п Ђурпћ. Секретар Л. Л.азареваћ чпта XXX протокол састапка , Пурић м лбе, жадбе и пред^ог Раше Ннн1?ћа да се полпгиу женске гаколе у тимочкој покрајипи. Извеетпоц М. Марковпћ, чпта пзвештај одбора, да се пеазионарима забрани адвокатура. Председник упита п скупштииа једногласно уевоји пзвештај. Друго читање биће 20 ов месеца Извесгиоц Р. Петровић, чита извештај одбора и редиговање чланова закона општинског, ночев од 39. члана. — Милмја МиловановиК вели, да јеодвојио мпшљење тако, да општпнски суд свака »ри месеца подноси одбору рачуве прихода и расхода, па ако то нгбд учинпо, да се казвп повчано до 300 динара у корист општпнске касе. — Министар Тауш-шовић прииећује само то да полпцијска а не Финансијска власт изрпче казне. — Тајси& каже, како одб >р нпје усвојио одвојечу редакцију М. Мпловановића нарочито с тоги, што су казне оувише велпке. З 7 осталом скупштпна може да усвоји тто нађе за добро. — Јсван Мплијћ примио бп свс сав!0 пе овако велике казне. ■— В. Мл >декови& прима редакцију М. Миловановића јер §је приближна његовом рннпјем предлогу. — ПетровиК усваја М. Мпдовановића предлог, само ,је крагак рок од пет дана и козне су велике.

— М. МиловаповиК објашњ;,ва, па вели, ако су кнћиге тачно и уредно вођеае, да онда оишт. суд у року од пет дана може спремити рачуие, а казне су за то да опшг. рачуни буду већ је/.вом уреднп. — ТајсиИ обраћа пажњу, да су овд тро-месеч ш рачупп, не разуме овако велике кчзне, спомиње Управу (]>онд1ва, која за 9 година нпје скдопгла рачупе, а т;жо је и по штедионпцнма, па зар кмета казнпти 300 дпн. кад једва да толико ама свега имања. — М. М ловановиК прнсгаје да се, емање нл^те. — Т БојичиК противчн редакцији М. Милокаи*ш;ћа. — Р. НиниЛ усваја редакцију у свему, те ће зар једном општански рачуни бпти уредни. Скуиштина уевоји редакцију М. Миловановића. Код чл. 4! М. Миловаиовића чита своје одвојено мишлење по коме. да со општински ра чуни морају закљ учити до конца децембра свале годиие а најдаље до 5 јануара идуће године, за тим но прегледу одбора ставити грађанству 15 даиа на углед*'; иначе рачунонолагачи да се казпе новчано. — Јоца Јовановик каже, да је ово сувише кратак рок нарочито за варошке онгагине, тражи дужи рок и мање казне. Скупштина усвоји редакцпју по нредлогу Милије Миловановић. Код чл. 44 Вића Радовановић иротпван иредлогу. — Ст. СтанковиК жели, да нарничари иајпре изаберу два вештака да онп штету оцене па тек онда да суд суди о накнади. И овај члан примљен по пред.чогу одбора. За тим су примљени, чл- 50, 52, 64. 89, 90, 92, и 74 овога закона и свршен ирви претрес Скупштива одлучи, да друго читање буде 18 овога месеца, Настаје х / 4 часа одмора радн заклетве Мијаила Кр. Ђорђевића, који је због болести тек сад дошао у скупштину. После одбора предеедник нареди, да секције изаберу ио једног члана у одбору за закон о избору посланика изабр»ни су: К. Борисављевић, М.Мостић, Ст. Рибарац, Г Г>. Милијашевић, Ј. Ђаја, Р- Митровић и Андра Николић. За тим је скуоштинсча седница закључен у 12 часова н]>е подне, а друга заказана сутра дан у 9 часова пре подне. С улице и скупштинске галерије. Адвокати — понзионари. У седницп скупштивској од недеље, може се рећи, да су два најбоља правнвка у скупштинн надметадп са у Формалном питању, да да се тумачење законско, ^оје је потекдо пз предлога пароднпх посланика, сматра као звконски предлог, премачему и"иосгупање са њиме мора нроћи кроз процедуру нословника аудухуУстава, па аек онда, да се изнесе скупштини на иретрес. То питање постави) је г, Јован Авакумовић мини тру иравде г. Гершићу. Г. Авакумовић см^тра, да п тумачен.е пзвесног зак на (вако, како су га и веснп пгсланици поднели гкупштпни, није ништадруго пего предлог, којим се пде ^а то, да се пензионарима забрани адвоцпрање, и да тиј предлог мора проћп сву ову ир цедуру, која је предвиђена у иословнпку скупштинск м, ипаче, ако се тако не уради, онда тО је гажење пословника Г. мпнисар правде у саоме првом

говору не радо је хтео нанћи да иа то питање одговори, нег > је разлагао, да ово тумачење долази у свезу са извршењем устава, шшињући из уст^в» пзвестаи члаи о пзбору и квалпФикац<ји судија. апел.ционих и касациончх, па а адв кате, ако су исиунила услове потребне. Сад да ли се п пензшнар 1 .! адв кати сматрају као квалпфиковани адвокати за горња месга, и ако се сматрају, опда то питање треба рашчпстити, те ће п оио друго важнпје питање, дала могу иензионари бти адвокатп на чисто изведено и протумачено. Г, Авакумоввћ, говорећи и по други пут о евој ствари, извео је своје раније питање ^ако јасно и очпто, да је иокјенуЈ понов) г. мпнпстра >фавде, да говори и да се постављгног питањ= мора дотаћи и своје мишљење о њему иоказатп. Г. мкнистар правде околкшећп да на г рње пнтањч одговори, најпре је изјавио, да извесна уредба, којом је било дато право печза<,нирима адвокатн не пгстоји, јер је потрвено за&оним о правозаступницима, с тсга је обратио пажњу на закон о правозаступ пцима и леп > извео, да они п > томе закону могу бити и адвокати. Но, као год што је то пзвео но закону о правозасгупиицима тако исто објлснио је и са закоаом о чиноиноцима грађ^нскога реда. да пеезионари не мдгу бити адвока? п, велв, да је затекао узус — практнку — па је и оч|постављао пелзиоа&ре за адвжате; признаје, да и он схваћа зчкон прав(!3аступнички *да иензионари М'Ту битп адвокати. Али п ако г. Министар Иравде признаје пр^во по знкону пензионарима па адвоцнрање, рекао је, да је то само мишљење и да скупштинп ништ а не смета протумачити закоп, па како га оиа протунача, обанезно 1е и вршити 1'а. У леном и дугом говору своме г Минисгар нзнео је {јоучљивих тео рискпх и црактпчи [,х појмова у ово ствари, ио нскако није казао, шта мисли п како схва1>а пр цедуру предлога по посЈОвнику п да лиЈе т , ј само тумачење или Формалап законски предлог. Али у накнаду зч то изјавио је, да одбор пред којим је та ствар бнла, није Формулисао свој птештај како треба п да је сам предмет сувише преценио и дао му мн <гу већу вредност него што у г.стини постоји. с тога је тражио, да се извештај п предлог посланика повово врати у одбор ради редиг. вања извештаја и оцене§ фаве ствари, а овај захтев и скунштина је усвојила. Сад чита< ци нека цене, па чијој је странн иравилнмја оцена саме Сгварп и је ли г Авакумовић убедио г, Министра Правде или овај њега? Краљ Грађанин (Вогоугодни иолитичкпразгчвори, у тридесет и три радње, четрдесет и четири бесаослице. ПосвеКеио грађанима, а могу их читати и краљев а — кад се аограђање). (Наставак) 7. Тед-грам. Помишл>ајући да краљ Миланова кандидатура може наћи бар колико толико одзива, ја 28 октомбар у суботу, у 10 часова пре подне, отнравим „М. Новинама" оваку депешу „Кандидатура Миланова једна забуна више у мутној ситунцији. Мржња и зебња у народу још сувише јаке. Нико не би веровао чистоти његових намера. Свак би пчтао : Шта ће он у скушнтпни Страх би изазвао нову борбу против њега.