Male novine
к. вкА*
БРОЈ 335.
ПЕТАК 24 НОВЕМБРА 1889
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН
БРОЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 8 годину УО динара На но године 15 динара Ва 3 меоеца 9 д»кг.ра
12 рет1т Ј0ШШ1
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата шз укутр. пслаже се сато код пошта
За Бебград неиа претплате — Дист ее продаје на број
П исма и рукописи шаљу св В ласнику „М ајшх Н овииа" Топлкчин вемац 6р. 17., на горњем спрату. Претплата ее прима код свију пошта у СрбкЈк ЦЕКЕ ОГЛАСККА На првој етрани од петит. реда 20. пр. дкн, а ка четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит редк шше штте
Сглас јвзт»но. по потреби и са сликама.
За свако оглашање пда&а се држ. тз.ксе 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛА .СИ 110 ПОГОДВИ
& ±&±±±±±&-Јс±*±±±±&±.±%:&& У т Р г о в м н м М. МиловановиЋа и Божи-ћа Књаз Михаила улгша Може се добити свакад у великом избору мушких шеши- у
41 М I
* & н* № к> &
Целокугшог лекарства доктор, очни лекар и оператор.
Д Винавер
јуј ра, циликдера, кошуља мушких и женских, краватни, крагнова "4*4 манжет " а ' К0Фе ра ручни, албума, рамова, зимских обућа муш-
& №
иремешта се у Шабац као 0.1динаријус у Шабачкој болници. "«98 1 — 3 И ове године не тогу славити крсно име св. Алимија, Бошковијј
900,1—3
иотиуновник
жј ких и женских и дечијих, чизмица, нрслука вунени, шлоФИЈанки * унтрцига, чараиа, ћебади и остале галантериске робе. » 890 2-5 X-
ЖЕНСКЕ ОД 2 ДО « САТИ Шнедеонином Средом ш Петком РАДК
Парно Нупатило
808 7 _ 20 7 ДУШШВОЈ УЛИЦИ ■ишшшм иими
СИЛЛЗАК С ПРЕС10И РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАКСКИХ НАРОДА СВЕСКА II готова је и може се добити у књижарници г. А. Пурића, и код евију књижара у Србији По \ грош свесиа. Ко се претилати на прво коло, 25 свезака, и пошље 5 дин у напред, а;обија корице за истој Ј ;ело израђене од финог шгдеског пдатна беспла"Н0. Претплату треба сдати њижари А Пурића у ерграду.
1 / ШШ. (р;.. •т 1то 50 НАРА ДИНАР. ЛИТАР БЕЛА И ЦРНА ВИНА врло добра само у ново проширеној каФана кол „ДВА ТИГРА" * на Теразијама Укусан, чист и јјвсиз к»гг '851 5—5 ТРИ СОРТЕ Наменог Угља за ложење Фуруна продаје НЕТАР Ј ПЕТРОВИТг 872 2—2
3
БОГ МОЈЕ СЛАБОСТИ НЕ могу нримати посете о мојој слави Св. Алимнија. Паја БашкалфиА
ПараФински шкриљац У „Дневш:м Листу", и то у неколико бројева, штамна се ово дана иеобичио крушшм словима једна врло г^цретна реклама о парафинском шкриљцу, која врло јако мирише на продукте тако названих иидустријских шеваљера. Први акт ове, како би је Французи назвали, „индустријске драме" која је не само по садржиии једна лакрдија но која ће се, надамо се, и по резултату претворити у комедију, одигран је онако како обично ночињу Јтако чисти нослови: нрви акт: проповедање великога богаства ; Србије у параФинском шкриљцу. Други акт: како је велика штета што то лежи бескорисн). Трећи акт биће, како то треба дати ка квом моћном друштву, четврти како то друштво не можеусиевати ако му се не да искључиво право нрераде (монопол) за извесан број година. А пети чгш? Е, нети чин било би лако одиграти пред већ спремљеном и одушевљеном публиком и јавним мњењем, кад би могло некако на брзу руку да се ескамогира. Али проклете Формалности ! Кад би то могао да одигра сам онај, који нам о иако крупно и онако крупним словима пише, била би брзо посла готова. Ево муке што се случајно у нрвоме елучају не могу да употребе правила ин дуетријске вештине, која захтева брзо делање у носледњем акту. После I њ м икт п његов уснех зивисе од владе и скупштине. Да ли ће ,,Д. Л." крунна слова и неспретно резеновлње у стању бити да и њих убеди, не верујемо, .јер поред свега др жимо да опи неће нагазити на тако опасну и настрану екоиомску политпку I ао што је давање ппдустријских мононола изару-
д ^рске предмете. Јер ако то буде оида (Ји се ова драма изврнула за Србију у трагедију у скорој будућности. Ми се дакле поуздано н I дамо да ће она госиода, која су овде дошла а и она, која су из некаквих интереса уз њих иристала, отићи с празним шакама и однети уверење да ми нисмо ни толико покварени, ни толико будале да у економску основицу своје рођене земље ударимо секиром коју су сами они сковали и донели и коју иам ! тако иепреетаио иуде преко ,.Д. Листа". Ова иогрешка била је већ једном учињена и, хвала богу, оиа је осгала без последица. Али је мого тоуда стало до-к је та,ј монопол упиштен. Остав и љајући на страну чиновнике министре, који су се старали да такву .једну беду скину Србији с врата, ми не можемо а до не нризнамо да је ондашњи м| ноиолџија својом радњом или боље нерадњом у многоме ојлакшао патриотску радњу миI нисгра и његових чиновника око ; уништењн ове оиасне повлаотице. ! Али ми се иадамо да он неће бити толико наиван да од нас ' захтева да му ми за то из признања сада, кад је ионова дошао у време радикалио да,мо , иа још и скуиштином дамо искључиво нраво (т. ј. монопол) нрерађивања једног рударског нродукта и тиме прво ногазимо рудчрски законик, који је једиии надлежан за ове производе, и који је одлучно противан моноио исању; друго да чи нимо иа ве шку штегу земаљских екоиомских интереса ограничења, која ни у средњем веку нису иостојала за рударство; треће да толик 1 ; округе, који иарафинс ■ и ш риљац имају, осудимо иа једиог једииог нредузимача који нити може нити хоће све да узме у експлоатацију. Ми се ттећемо уиуштати у побијан.е павода и суманутих разлога, изнесених круиним словима у „Дневном Лпсгу", јер се тврдо надамо да влада, а још мање счупштина неће дати своју руку да се српски економски папредак угуши. Али ако видимо да је онај ш «ри -вари у „Диевном Листу" уснео да скрене и владу опасним путем, који се