Male novine

књпге" о савском мссту код обеју Мптровица. Али не знамо да г. Сава Грујнћ, министар преседник, иминистар иностраних дела, сматра то за „инФормацију" нашнх лвстова и да ди у оншге сматра да овај лист може послужпти као иаФормациоаи лист за нангу и страну штампу. Алн што знамо то 1е, да се уреднпку тога листа плчћа 600 дин. месечно, да му се, како се вели чак н лиот штамаа у држ штампарији џабе. Налазили г. Оава Грујић да у ово доба кад сауда хоћемо да штедимо треба издавати неком Брезницу 600 дпнара месечно, и уз то му штампати бесплатно лист ? Молилч бзсмо за мало одговора. П Народна Снупштна ХШ1 редовни састанак. Недеља 25 новембра 0 творен саетанак у '/ 4 до 10 пас. пре иодне. Нредседавао г. Пашић. Била су сва г. г. Министри сем г. г. Велимировића и Милосављевића и Грујића Секретар Р. Петровпћчита ХЕП. вротокол састанка и скупштина га прими с исправком В. Радовановића и А Миловановића; Ј. Пурић чита молбе и жалбе. Међу молбама била је једна да се развод брака брзо извршује. Преседник предложи да се избере један одбор за иреглед закона о уреЗ)е1ву војске. Скупштина реши да у сваку секцију уђу ио 2 посланика, дакле свега 14. сем Т. Бојичића и Д. Динића који су за 7 посланика, у свакој секцији но једап. После иредседник нредложи да се избере комисија од два носланика која ће извиђаги иостуике гл. Контроле. Приступи се тајном гласању. Гласало је 86 за П. Максимовића; 84 за Т). Поваковића, 1 за Ђају; 1 за Авакумовића; 18 није гдасало: 15 није дошло. Прелази се на дчевни ред. Известилац чита: Чл. 51 и 52. Чл 53. Катић предлаже измену у чл. 53. Известилац предлаже да се остави за сад какав је па после према чл. 70. да се Иоправи, чл. 54, 55,56 усвојени. Чл. 57 Срећковић, иредлаже.да и ако су општине разгруписане да места гласача остану оиде где су .жане била јер се тиме миого уш-

теђује, јер лаие су пас коштали изборе око 200.000 дин. а сад би нас коштао двогубо. Пои Богосав се слаже с Срећковићем. В. Арсенијевић и В. Младеновић нротивни предлогу Срећковића. Лешјанин нредлаже да чиновници пе гласају онде где плаћају иорез I већуоном кварту коме принад 1еже. ! Таушановић је противан томе нредлогу. Ђурић је против предлога Срећковића КундовиК изјављује жељу да се припази на размештање председника бирач. Одбора а не дн неки иду из заиадне Србије у источну и обратно. Скунштина га првма ио одбор. редакцијп. Чл. 58 □ 59 усв 'јени. Чл. 60. В. Млпденовић предл^же да п они који су свршчли учатељску школу и богословију могу бпто председннцп бпрачиих одб »ра. Извесгилац велп да се тако п разуме Скуиштина га нрими ио одб)сркој редвкцији. Чл. 61. усвојен с азмеж м М. Николпћа. Чл. 62. 63. 64. 65. 66. 67. усвојен. Чл. 68. Нестороваћ је за то да се изост ви чл. 68. ТаушановнК је против предлога Несторовића јер вели неред се ие може друкчије стишати до оружјем онде где влада прошгац и колац. Орс&новиЛ вели ла су у целој земљн бмли у реду изборп, стога је против говора г. Таушановића. ТаушановиИ бдагодари Срећковићу што је прпзаао да су избори бала У РЗДУМашиК је за предлог Нест >ровићев. Скупштпна га прпмп по одбор. ре дакцоји. Ч.г. 69. усвојен с допуном поп. А. Миловановића д:. у собу бирачку ве може пише улазити од 5. Чл. 70. * У чл. 70 известилац чпта мишљење владино п одборско. Рибарац вели как.о треба, да пма одвојене кутије и за квалиФакоалне посланпке п да треба гласачу у један мах дати и црвену п белу ку» глпцу па да у један мах гласа и за опште н квалиФиковане посланике. Д звољава агптацију али недозвољава бирачком одбору што и владпним и одборским предлом то није

Јспречено, с тога ;е он да се ово вз'брише. Даље је за то да се за председшзка бирачкпх одбора постављају незчвисни људи. Извеетилац вели да зависи од оно^а како се нашше кандидациона листа да ли ће битд азабрана општп или кв » дифик »В1нц посланици. С топ ах треба написати одвојеп. Објашњава помоћу чл 89 п 93 устааа радњу гласања п велн да гласвње једиом куглоц>м одгов>ра подпуно уставу. Р. ПоповиК велп да је предлог Клтоћев (гласање 1 куглацом) практичан. Одоб,»ава. последњи стаз у чл. 70 Ђ. АнЏлкови& сдаже се с говором пзвестиоца. Одобрава гласање једном куглпцом. Ђаја буквалним тумачењем устава доказује да је правплније овде држати се чд. 89 него 100 устава и слажв се с предлогом Катићевим. М. ЂуриК велп да се двема куглицама стнара разцеп између сељакги интелиге^цвје, зато је оп за једну куглицу. НесторовиЛ вели да је гдасање са једном куглицом лааше алп је уставг.ије оно што је у предлогу, дакле он ј>. за две куглицс, Др. Л. ЊгиИ је да се овај чдан врати у одбор. Пошто се јавило много говорника а доцканје, цредседиик прекиде састанак у 1 час. по подне а сутра заказа за 9 час.

С ули це и скулштинсне галерије. „Бомбе" у народнај скупшгини. Јуче су раздаване и продаване народним посланицима „Бомбе", које је напиеао „Моп Ат1" и у којима казује колико је Бонту дао коме на име тшдмићења да се угозор о грађењу железнице прими. Тако између осталих ситиијих сума наводе се и ове крупније у готовом 1,000.000 дин. у здату но карти задужења у Ишлу 140.000 дин. усребрупо карти за бр. 1 300-000 у злату (тумачи се да су ове суме за бив. краља Милана.) Даље да је издао М. Пироћанцу 800 000, г. М. Гарашанину, 800.000, г. Сг. Новаковићу 200.000 г. Ј Гудовићу 200.000 дииара у злату и сребру, редакцији „Впдела" 20,000 динара у сребру.

„Бомбе" су куповане управо на јагму, брзо прегледане цифре које су у њима и чули су се разни коментари. Говорило се: овај могао је примпти, а овај није; за овога је вероватно за овога тешко је вероватн итд. У ошптеЈјју скупштинским ходницима само је о томе и било говора. За г. Пироћавца скоро сви посланпци држали су да је могуће да ,]е примво, а за г. Гарашаннна није било ни једног посланпка који би посумњао да је могао примпти псто тако и за г. А. Т>. Ноповаћа п цок. Топузовића. Говорећп о г Гарашанту, један посланик је рекао: —■ Гарашанин је хајдук у политачкој борби може да оде бестрага у страну и да ночини миога зла , али је тодико поносан да неће на име питкупљавања примити нп милионе да му нонудиш. Одмах нокако носле тога дошао је п г. Урош Кнежевић, за кога у „Бомбама" стоји да је иримио 10.000 дин. Одмах га почеше дирати. и он се у први мах л^утио па писца , и носле је озбаљво говорио о томе куко ће аисца тужпти суду. г Двадесет и некодико годива поштепо се борпм за хлсб, ни од кога нцшта нримио иасам, па да се нађе једна хуљч да ми н таку прљавштину пребаци." Иосле је ударио у шаду и рече: . Мв, да мије да знам, који ди је то нримио па да идем да тражиждами да бар подовину". У ог.ште „Бомбама" се нвје поклонило онОлико вере, колико се могло очекавати. Томе је поглавито узрок, што стоји да је г. Гарашаиин нримио 300.000 дин. даље, веле, зарједан Топузоввћ, зар један Баџак да се поткупе с по 5000 дии. го је већ даж. Да се толпко не верује овам позицпјама, иајвише је учинило што у „Бомбама" стојидаје за 64 златна сата пздато 9'>0.000 дин. давле један сат 14.061 днн. Веле: „Наједног сахата у Србији нема, који ба вредео и половнну те суме. То је 1 пресна лаж". Неверовање је порасдо |још и тиме што се вели даје полацији и послужитељима издато 500.000 I динара. За редакцију „Видела" прпчало се ; овако : „Редакција није прамила ни једап дппар; вуђено јој је, алн је Одбпла. П,* ппак је ва њен рачун примљена сума од 20.000 динарр. Један тадашњн вдадпн послшик, а

ПОДЛИСТАК

СИДАЗАК С ПРЕОТОЛА Р01ИАН ИЗ ЖИВОТА ^БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — из иоговора (писац задржава сва права)

(64) Растислав је говорио даље куцкајући ирстом о мраморни сто, на који се наслонио, он је мврно, хладно, нолако, одбрајајући реч по реч, развијао своју омиљену „државну теорију", мртву и хладну као онај мрамор на који се насл&њ&о. Кнез је раамажен и " мовољан'деран, склон на сваковрсне разузда. л/ги, без и једне озбиљ-

\) Вади 312 бр. од 31 октоибра.

не мисли у глави, без појма о свом узвишеном положају и својим светим владалачким дужностима. То је веома жалосно; нико не би био срећнији, но он, Растпслав, дасгвар не стојитако, нико не би више желео да је млади кнез у свему човек и владар на свом месту. Али кад је већ зла судба тако хтела онда шта ће се, он је данас кнез и мора се трпети, па какав је да је. Али да кнез не би својим ветропирством штетио озбиљне државне пнтересе, за које „и пред људима, и нред Богом, и пред историјом" носи одговорчост он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тего5на задаћа да се У овако тешком времену нађе на челу дрлсавних поелова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне ивтересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза. А за то нема боља п поузданија, средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије. Оне ћс га ирогутати целога, заузеће му сво време, привућиће сву пажњу, све мисли и све оссћчје његове, а то је једини начин да на миру остави крунне државне нослове, Сем тога, такав начин кнежева живовања има ,још и друге св >је добре стране — наравно добре само по нужди јер г. Растислав м ије рад да црие користи т мах а и слабости

кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити. Дакле раскалашан и раскошан живот кнекев имаће још те добре стране, шго ће кнез вечито бити у новчаној оскудици и кризи. Ту ће онда од министарског доброг ? расноложења зависити издавање цивилне листе у наиред, а но потреби може бити поверлшво и какве позајмице из државне касе. Све то снажпће положај и ауторитет министра председника. Често ће бити довољно да само наговести кнезу његове грехе и нрезадужени и грешни кнез мора бити мек, иопусгљив и послушан. (Да је Растислав овде добро рачунао, видећемо доцније.) Једном речи: млади кнез има својих мана и слабости, треба га пустити нека се у те своје грехе тако заплете-и замрси као у стоструку мрежу, из које му више нема изласка, ни снаса. Министар иредседннк држа ће у својој руцц крајеве те мреже, по нотреби ће их нритезати или поиуштати, а уловљени кнежић коирцаће се у мрежи као свако друго сомче. То је био сав смисао Растислављевих разлагања. ј (Наставиће се)