Male novine

му даје прилике да иеиравилно и криво оцени и г. министра унутр. дела, и целу владу, и г. Глишу. Ово је тим ире потребно, што се из свију до адањих изјава г. Глишииих и ове вести у „Домовиии" очито види, да он баца неку кривицу на г. министра нолииијеза извесне догађаје, као што је ствар с власником нашег листа и догађајима од 14 и 15 маја. Ствар, дакле, на среду, пред јавно мњеље, на „ком опанци, ком обојци". * Једва једном. Наше пвсање и замерке о уређивању полуслужбене „СоггевроАапсе Ва1сат([ис" најзад је имадо свога успеха. Овај полуслужбе пи лист престаће излазити од 1 децембра о. г. и тако наш драги г. Брезниц неће моћи впше да вуче „за ништа" плату од 600 дипара месечпо, и да му се уз то још и лпст штампа џабе. Хиала богу, те једном и г. министар увиде да од једнога Брезнипа, који је свакоме нудпо једновремене услуге, нема никакве вајде. * Поднете тужбеПротив „МопАгш", ппсца „Бомаба", подпгла су код суда, внр. Београда тужбу опа господа : Мпиан Пироћанац,, Ј. Гудовић , Алекса Г Б. Поповаћ, Милош Глпшпћ, Мита Гакић ,Живко и Светозар браћа Авђелићп. Народна Окупштнна Х1/У1 редовни састанак. Среда 29 новембра Састанак отворен у 9 и х / 4 тас пре подне. Председавао г. Катић. Бала су сва г. г. министри, сем гг. Грујића, Велимировића и Милосављекића. Прелази се на дневип ред. Наставак читања взборног закона. Извесгилац чита: Чл. 114. П. Максамовпћ предлаже да буду много веће казне, за оне који повреде право народно прп гласању; п то од 100-1000 јјдин. На послетку предлаже, да се оиај чдан врати у одбор. С т. ПтанковиЛ и М. Нпколић се не слажу с предлогом Максимовића. Известилац предложи да се овај члап враги у одбор и скупштина нрими. Чл, 115, 116, 117, 118, /19, 120, 121, 121 усвојени.

Чл. 120 II. Максамовић предлаже да и полациска чиаовници могу да потаасују кан*ндад,сау ласту, јер им право на т> устав даје. М. ЂуриК се не с*аже с иредлогом Максимоваћа. Ман. ун. дела не сл *же се спредлогом Максимовића, јер, вели, он ппје за наше прилике, пошто морал к д нашнх чановаика није пикакав. Лешјанин мисли да је сувише строга казна за ОФчцире, да губе и службу и чин, ако се мешају у пзборе. СреКковиИ се не слаже с предлогом Максамовића, шта више још ба преЈЛОжио, да се нареди чиновнлц«ма да за 10 д*на прел изборе не излазе из канцеларпје. Што се тиче ОФацира, он мисли да треба и пз овог члана избриеати оФацаре, иошто со зна да се они не смеју мешати у изборе. ТајеиА се не слаже с предлогом Максимовића, јер вели колико сад агатују, онда 6и сто пуга внше. С тога мисли да овај члан остане какав је. В. МладеновиК се не слаже с предлогом Максимовпћа. Љ. Јоксимовиб се не слаже с предлогом Максимовића. Што се тиче ОФицпра, он је за т> да буду још строжаје казне, но што су у предлогу II. МаксимовиА велк да је заступао право српск>г грађнина а не полиције. ЕатиИ је у »рло лепом говору бранио предлог Максимовићев. Известилпи, вели да овим чланом није накоме спречено право, које му усгав даје. Потаред. стави на гласање чл. 123 и скупштппа га прими ио предлогу одбора. Чл. 124, 125, 126 усвојенн. Чл. 127. Катић је против тога да се онзј казни, који веће да се користи правом тајног гласања јер се тиме што неко јавно глаеа, не наноси другоме штета, дакле није кажњиво. С тога предлаже да се онај казни, који некога натера да јавно гласа. Мин. ун. дела вели да и ако је противник тајног гласааа, ппак мора да противуреча Катећевом тумачењу 78 чл. Устава, јер је сасвим погрешно. Вл, АрсенијевиИ слаже се с г. Таушановићем, само предлаже да се казна смањи од 1 —10 дин.

М. НиколиК предлаже допуну у чл 127. В. МладеновиК слаже се с одбОрском редакцијом. КатиИ вели да се викаква радња под криминал не м >же подвести, коју није уставотворчц изречно кчо кажњчву означпо. На послетку ја тако мпслим, а ви ако хоћеге, веш»те свакога, који на баралаште дође. Т. Е. СаасиК велч да се овим одборским предлогом (тајним глгоњем) даје више гаранцчје гласачама. Друг > да се казна саања од 1 — 10 динара. Потаред. сгави на гласање чл. 127 и скуиштана га прима по предлогу одбора. Чл. од 128—146 прпмљени. После одмора. Секретарн прочитажз пројект закона о мочополу дувана, а Д. Гужић и Ј. Пурић мишљење држ. савета. Подаред. закључи седницу у V 2 1 час по п>две, а сутра заказа з* 9 час. ИЗ СРПСКОГ СЗЕТД — Банатоке отровн^це Читамо у „Бачванину": Има томе седам година, како се у Меленцима открила на Јоци Кукином отровничка смрт, коју је његова жена Драга над њим из вршила. Она је то признала, и рекла је да је заго учинила што је муж због неверства злостављао, а она се тужил.Ј Текли Поповој која јој набави отров, са којим је оиа и свог мужа отровала. Тај случај открио је многе случајеве, те су сви нризнали свој грех. Великобечкеречки државни тужилац водио је пуних 7 год истрагу, што је заиста дуго. Но ствар се ширила на нове и нове случајеве, и заго је тако дуго отезала се. Међутим иста је показала покварен и гнусан меленачки живот, Жене су се путем "трова курталисавале својих мужева, деца својих родитеља, наследници својих старешина и т д. За две године дана умрло јеу Меленцима 38 носедника од отрова. Две маторе вештице врачаре Соса Јовановић циганка и Ана Нинићева справљале су по скуп новац отров. Обе су стекле велика имања ал су обе за време ове истраге у затвору уирле. Оптужено је 80 особа, од којих 57 леже и сад у истражном затвору. За време истраге

исконано је из гробова 18 особа, њихова утроба исиитана је у државном лабараторијуму, где'„гв показало да су сви погинулп од отрова. Процес овај доћи 4 ће ово дана у расправу јер је држ. тужилац поднео суду онтужбу." «=а> ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Пожар у Плзвднзу. По „Балканској Кореснонденцији" о ^појављеном ножару у Пловдиву добијамс ове појединости: Ватра је отпочела у улаци тако званој „Тахта кале". За непун сахат обузео је пламен 36 дућана. Штета пзноси око 100.000 — турских Фунтгга. Највећу штету претрпио је трговац сг колонија шим еснаном ШериФ ага, гостионицу „ Валугџи Хан" пламен је сасвимунропастио. Но срећа је што је ова код румунског оспгуравајућег друштва „Дација Гоманија" у. Букурешту осигурана. И магацин хаљина Фирме Шмил и Пиринг том нриликои био је грабеж пламену. Има >ци ових дућана упропашћсни еу са свпм, јер ништа нису могли спасти. Варошки ватрогасци у овој прилици нису се баш особито одликовали. .Знак ватре да и су тек тада, кад је пожар у велико отео маха, а и воде није довољно било, и ако је Марица само неколико корачаш од места гди Је пожар беснио, — Крићанско пит'ње. Балканска Кореспонденција доноси : По извештајима који нам из Цариграда стигоше, мишљења на дивану о крићапском питању као да су подељена. Док на једној страни постојн наклоност, да се о жељама крићанске народне скуигатпне води рачуна и администрација на острву у емислу конвенције Халенске реФормише, друга страна би хтела п^буну да узме за новод те да постојеће основно уређеље уклони и Крит баци у исто стање са осталим провинцијама царевине. По као гато г Ме§8а^ег <!' АЉепез" нримећује, овај шовинистички иравац у савету Сулгановом наићиће на отнор европских сила. А не треба заборавити ни то, да особито права Крићана стоје иод загатитом одредаба берлинског уговора, који последњи и сачињава јавно право балканских држава. Порта извеспо неће ништа предузети, што би било иротивно мећународним закључцима, јер би је то до опасних последица довело.

ПОДЛИСТАК

СИЛШК С ДРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА ".БАДКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — из иоговора (писац задржава сва права) (6 6) Па онда његот-т кавански скандали, н>егове свађе у каеарни са својим иретпостављеним, и, пајпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом Јес, њој изађе нред очи све то и Она се после свега тога питала: — Па зар је с тога мој Никица већ са

свим иропао, крајње иокварен и изгубљен човек, о чијој поправци впше ни речи не може бити ? ; 0, не! Сви њени осећаји, сва утроба њена бунила се нри тој једној помислп! Она се сећала како је, иосле таквих теревенака, сутра дан пред подне, полако, бојажљиво улазила у собу свога сина, како га је бу- ! дила, како се он трзао с осмејком на уснама, како јој је онда наивно и добродушно причао сво- ! је младићске лудорије, и како је и сам осуђиво и критиковао своје синоћње понашање, и какоје тада био добар, благ, нежан и како би јој тада обично гозорио: — ,,Је ли, мајка, ти ниси срдита на ме, је ди, ти волеш твога Никицу, ти му све прашташ ? Оди ме пољуби, ако ми збаља прашташ"... И како јој је он тада пружао своје младе, спажне а развијене мигаице, грлио је, паслањао глаку на н.ене груди, а она пуна неке неисказане сласти нрилазила би му, грлила га, л.убила, карала га, тепајући му и мегаајућп у своје материнске нежности поучне п р е к о р е како је већ време, да се једном тргне од тих својих лудорија, а он, умирен, стигаан, добар и нежан, пола у шали, пола у збпљи тумачио би јој и разлагао како је то младост, и како ће временом и годивама сае то проћи, а^ од бујналако-

маслена младића он ће постати озбиљан тактичан човек ! Све то у једном тренутку, живо и јасно васкрсло је пред њеним очима, и она се питала, сва претрнула од страха: „Је ли могуће, да ће због тих, тако обичних п тако природних младићских погрегаака, прогласити њена сина за пропала и изгубљена човека, коме више ни бог ни људи не могу помоћи; човека коме нема поправке и спасења, којијевећ морално мртва легаина, коју треба само склањати гато даље, да се и други од ње не трују. Све њене мисли, сви њени осећаји, цело дугаевно биће њено бунило се против таквог схватања, и она би у том тренутку била готова да истрчи на раскрсницу и да на све четири стране света громогласно довикне и објави: „Није истина! Није мој син пропао и изгубљен човек!" Кнез Мутимир и њен драги Никицв у том тренутку стопили су се у једну нераздвојну личност, се пр' будио матерински осећај у свој свежини п неодољивој снази својој и под утицајем тога осећања г-1>а СоФИЈа скочи. Сва уздрхтала и крајње узбуђена, она брзо приђе своме зачуђеном мужу и узе га за руку. (Наставиће се)