Male novine
&РОЈ 349
(Сж
СУБОТА 9 ДЕЦЕМБ Г "А 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛДЗИ СВАК^ Дћ И
;Ж8
БРОЈ 10 П. Д.
ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ * годину 30 динара 0.а по године 15 динара
П исма и рукописи шаљу ск В даснику „М алих Н овина" Топличин венац бр. 17., на горњем спрату.
дневни лист на сваеога Претплата «з унутр. нклаже се сшп код пошта
Претодата ое прима код свију пошта у СрбиЈ*
На 3 меееца
1инара
1е рет1т ЈОШШ
Забеоград нета претплате се продаје ка број
Лист
ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Ва првој страни од петит. редо 20. ир. див. з ва четЕртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. шше штте
Огла вн јс ;вт»но. по потребн и са сликама.
За сввко оглашење пла^а ее држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ НО ИОГОДВИ
СИЛШК С ПРЕС10ЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛЛАНСКИХ КАРОДА СЗЕСК1IV готова је и може ее добити у књижарници г. А. Пу: »и.ћа, и код евију књижара у Србији По I грош свеска. Ео ее претнлати на прво коло, 25 евевака, и иошље 5 дин. у напред, добија корице за исто дело израђене од финог енглеског матна бесплатно. I Претплату треба слати! књижари а Пурића у! Београду. У КАФАНИ КОД „Дарданела" свираће наш омиљени Васа Андалија са својим друштвом од данас сваке вечери. Беогрвд, 8. децембра 1889. С иоштовањем Димктрије Крстић
ом: ж
У КАФАНИ КПД *Д1РДАНЕЛА *
:шо ш
може се дооити 1 Литар Неготин. старо црно вино
1 „ „ обична „ „ 1 „ Печујска бела . 1 Бермета неготинског | . . 1 „ Црна обична вина . . . 1 „ Шилера неготин 1 „ Старе шљивовице . . . 1 „ .Љуте комовице . . I чаша иива дунл.-мерц Вајфертово Ц Јела су чиста и укусна. §»
1 дин. 20 ii. 80 „ 80 „ 1 дин.®— „ 50 „ 50 „ 80 „ 1 дин. 60 „ 20 „
жш ож.
925,
-6
С поштовањем Диштријз Т. Крсти1|
X :хо
ш
951, 1 —6
угоститељ.
Др. Едвард Михел станује у Крагујевачкој ул. бр. 6 прима од 1—3 сата, по понде 946, 2—5
Букова дрва Метарски хваг добро ухваћеи 26 динара ОФицирска 22 динара обична букова на винарском сговаришту код „Делиграда" на Сави продаје. 6 944, 1—3 Тоболар
Велики Избор Ка љача, ЈЛлофјанпи и Унтер цига, прслука, Ивбада. рукавгКца, чараиа и т. д. у Трговини Томе С. ОрешковиЋа кнез Михајлова ул. бр. 3. Цене умерене и утврђене 909 2-101
Индустријски монополи и њиховн браниоци IV. Изневшц на видик опзсности, које мсгу насгупити од моноиодисања прераде рударсках предмета па ма се то ночело н са најнезнатнвјим од њах, ми смо се, у главноме одужилн нашој дужности. Првам нашим чланком ма смо на дужност ономенули оне која су надлежни п који су познавала величпну опасностм. Пагнанн полемнчкпм нападом „Д. Л"., ми ни смо могли због важности саме стварн нн питати откут,а је наиад и обзиратп се на ништавост његова оружја, те оћутатн, нег> смо образложала колнко је требало ову опасност и оаима којн пнсу бали об*вештени а вољнн су да се обавесте пама нрипадали они владп илп нублици. Осим тога ми смо показг>ли да су „границе закона" у којпма. има да се „изврше извесне погодбе" незаконите п додајемо овде само да ако ми будемо почелп овак > натезати и растезати тс границе, да ће не само нроћи кроз њих све што ко зажели но чак п шумска уредба заједно са монополом за сађење кукуруза. Остаје нам срмо да нроговоримо коју о „заштити" индустрије коју је по казивању Д. Листа имала влада нред очима. Заштита пндустрије то је лепа ствар кад се паметно мислп а камо ли кад се иаметно употреби. Сваке државе је прва дужност да штити земаљску производњу, звала се она ма како, радио њу ма ко само кад је корпсна земљи и кад је на содидннм основнма подигнута. Од економсках задатака нема данас важаијег посла нп у једној држави а камо лп у нашој. Сва срества модерних држава су томе задатку на расположењу. Војске се оружају,
дгшломате се надмудрују, буџети се товаресамо да се у великој светској утакмпци п борби економској буде што јачи п спремнији, не само за одбрану нроизводње земаљсгсе но и за извлачење сокова екокомсках из туђе земље. Држава, дакле, која неврши свој задатак економски, која непотпомаже св >ју производњу бар радн одбране, не само не заслужу/е да жпви но и не може да живп. То вам је жалосан, гурави , п јектпчав органпзам који нагло и сигурно корача јединој и неумитној извесшсти смрти. Дакле, обзири само одржчња прописују заштиту своје пропзводње. Али као што се јасно може видети ова заштита ила управо помоћ даје се земаљској радиности само и једнно зато, да се окрепи и учврсти за борбу за сиољнпм својим непријатељима, са конкуренцнјом страних подобних предузећа, да их у првој линпји пстп:не пз своје земље п из своје рођене куће на после да их гони и на туђеи земљпшту. Ми то разумемо и одобравамо, и ми би се такој помоћи радовали чак и онда, кад ба огта државу и неких жртава стала. Али ма колико да је ова заштита или номоћ потребна, преко нотребна, ма како да се из дана у дан ншре границе овога помагања и да се њпма целокупна снага држав-1 на ставл^а на расположење, опет још нигде нико није дошао нити може доћи на ту, да некажемо ансурдну но оригиналну идеју да се економеко стање подиже, да се индустрија заштићује и помаже, ако се чак и зиконодавним путем сва срества државна на то употребе и ставе на расположење једноме нредузчмачу или предузећу да се у земљи спречи слободно развијање више подобних пре- ј дузећа, ■
Нису нотребне никакве дубоке штудије економских дисциплина, није потребно ни искуство па чак ни велико размишл.ање на да се увиди не штетност но бесмисленог овакога економског стања. С тога ни сама велика „новина" овога система коју ми не увиђамо или његова дилувијална старост која би му се нре мЈгла иребацити, не би могла извинпти оие, којп се за њ, заузимају да су или крајње лакомислени и^и крајње несавесни. Лакомисленост и несавесност и ако немају једнаке ни узроке ни значај онег су често једнаке како у бирању предмета за одбрану.тако и у бирању оружја. Но ма како мњење постајало о „Д. Л." ми док се о противчоме не уверимо држимо да се је он бар у овој прилици из ла комислености залетео и прииио да заступа рударске монополе. Не само да нас у томе утврђују она еаивно крупна слова у његовим „огласима л размлаћивање са крупним Фразами циФрама но баш кад Си и у нрошлости ц садашњости његовој и било материјала који дозвољана и друго мишлење, опет мн држзмо да један нолузванични орган неће бити толико покварен да ако денонсира друге људе, то исто чини са нредумишљајем и са својом владом и да јој приписује овако оригинална и штетна „гледишта" и веру у овако оиасне и плитке „заштите". Мп верујемо да је то само лакомисленост могла да учини , жудна да покаже како њепе назоре дели и влада, или како неки чланови владе стоје у блиском и интимном одношају са „Д. Л." Али ми неверујемо да је цела влада, да су нарочито она два подитико - економа, који у њој седе и чије смо етручно мишљење ми досада сматрали као независно, да се су они могли одушевити за рударске монополе. Ми т>/ тако исто не верујемо ни за онога трсћега, што је проласком својим кроз Привреду, као њен некадањи мини тар, имао прилике да се упозна са привредним питањима, и рударским монгполима, имао мишљење оно исто, које имамо и ми, као и наука и сви увиђавни људи. Ма колико, дикле, да т> тврди једап нолузвапичаи орган владе ми то нећемо вероват < да је ма јко у влади могао иматп овако убигачнпх намера за екоиомски живот Србпје. И ако је когод ин незнања и пледирао за пударске мононоле, држвмо да обавештен неће остати иа ногрешном ну | у. Овом вером руковођени, мп ћемо за сада закључити наше писање. Ми смо га отпочели р а д и обавештења и само ћемо га тако продужати, ако ко изнесе стварних разлога у корист монопола рударсках илн ако влада отвори серију ових моиппола, иредлажући скупштпни, да прими искључиво првво прераде „иарафивског шкриљца".