Male novine
БРОЈ 355
ПЕТАК 15. ДЕЦЕ^БРА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗН ОВАКИ ДАН
БРОЈ 10 .П. Ц.
ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ
& ГОДЕНу Ва по године На 3 иесеиа
. . . . .50 дввара • . . . 15 дивара . . . 0 лиилра
ДНЕВНИ ЛИОТ 8А СВАКОГА Претплата из унутр. пзлажа се само код пошта
1В РЕТ1Т ЈОПЕШ
За Београд кеиа претплате — Лист се продаје т број
ПиОМА И РУКОИИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „М алих Н овина" Топлич»*м венац бр. 17., на герњек спрату. Првтплата се »рима код свију пошта у Србф;
ЦЕНЕ 8ГЛАСИМА Н» првој отрави од петит. реда ?0. ир. дин а на четвртој од цетит реда 10 ир. дии ПРИПОШКО стаје 50 11 р. д, од петит реда шт ттт
0глас1 јћзтино, но потреби н еа сликама.
За сваио вгдашење пла^а ее држ. такое 2» ир. д.
ВЕЋИ ОГЛДСИ ИО ЛОГЈДБИ
+ Гини М. МилиЂеви-ћки биће седмолиевни помеп у падилулској нр ви у суботу 16-ог овог меседа у 9 и по часова ире нодне. Молимо иријатеље и нознанике, да изволе до|и на овај номен. 1. Ђ. М ли^е^и^ 969, 1 - 2 с децом.
803 3—30
ЖЕЕСКЕ ОД 2 ДО |> САТИ Покедеонимом Средом и Пзтном Оарно Нупатило 7 ДУШ&НОВОЈ УЛИЦИ
Н
917,3 ,10
За офипирско одело у свима прописним бојама имамо на продају. Терзибашић м Ђорђеви& у Београду и Крагујевцу
Угља
за ложење из ово земаљских рудника може се купиш у радњи Трпкзва и Н*слчс* у Београду Вчеина улица С>р 6
Деа довра ноња оба једнака алата по 4 године стара продаје
9оЗ, 2—3
Ј. ЋуковиЂ трговац.
Снрес^вање буџата. Ономад, доцкан у ноћ, сршен је нредлог буџета на првом чи тан.у, свршен је и примљен је ни но предлогу владином, ви по ноткресивању одборском, веК са свим изнова поткресан. Сваки рад сваки нојав има својих узрок 1 , 1 [ •. тако и ово скресивање буџета има својих узрока, а они су штедња.
Шгедња је лепа и кориспа ствар и за појединца. и за чнтава друштва и државе. Наро чито је штедња добра и корисна ствар онде, кад се има *одиста потребв штедити и кад се наметно штеди. Али, као год што штедњаможе бити добра и корисна ствар по нојединца, друштва и држа-
Штзтна може бити онде, кад се штеди.ом ностнже каква моментана корист, кад се рецнмо за ову годину уштеди извесна сума новаца, ни мало не водећи рачуна, о потребама, које у след штедње само застају, наносе гатете и зле последице це 11 ј!Ом животу било иојединаца, било друштава, било држава. Ми иотнуно одобравамо да и иаша дрЈкава штедн ; тим ире што је њој штедња одиста нотребна, што она штедњом само и може да васпостави своју ! Финанс \јску равнотежу. ! Али одобравајући овако штедњу у опште, ми ни у ком слу чају. не можемо иристати на , штедњу безусловну, не можемо | иристати на штедњу онде где |јој нема ме та, где је чак и I штетна. А к«о тзкву штедњу ми не одобравамо штедњу, рецимо, у јпросвети, гЈе се штедити не јможе. Или, ако се и може нггедитп, то може само на уштрб и штету просвете. Или језар мо , гуће штедити код нросвете, кад | су ту иотребнеи спремне сиаге и паучна учила, која се оикаквим обзирима штелње не могу набавити јевтиније но шго су И кадсету ипакштеди онда каква је услуга учињена иросве ти, ие осуђује ли се она па засгој и зачмалост ? И кад је тако, онда нека се промере* користи кој-1 се су добијају од незнатвих уштеда и користи које бисмо имали без уштеда. Лако је оценити, да се тај губитак, на ма он трајао и годину две само, не да пичим накнадити, и да је онда ту бесмислена свака штедња. Исто тако титедња никчко не може бити корисна но штетна кад се штеди и онде где се ствар тиче националног задатка једне државе. Ми потпуно иојмимо терет к ,ји једна војска чини свакој држави, а наоочито малепој и сиромашној Србији. Издаци су
ве,
она исто тако може ои-
ти п ружна н штетиа ствар.
иа војску велики,
али опи су
нужно зло, они се мораЈу триети баш у интересу самога задатка државпог. Смањи ти буџетвојске, и тиме учиниги уштеду пеку значи ни више ни мање но дизатирукеод националног задатка
| Србије, којим Ј"е сваки Срби | прожман. Св« ми хоћемо уЈ *едињење Српства. Хоћемо Дугааиову, хо ћемо велику Србију. Али хотећи то, ми м <ЈЈ >амо хтети и прилично јаку војску, а хтети то значи много трогаити. | Јест, Србија мора бити вој|нички и просветно јака, ако хо ће да одговори свом узвигаеном и великом задатку —оелобође| њу и уједињењу Српства. А Српство иити се може ослободи ти нити уједининити празним I гаакама и лепим говорима о гатедњи во скуповима и скупгатинама. Србија не само ради ослобођења н уједињења, но и радн самоодржања мора бити војни • чки јака те да може свачију евентуашу навалу спољну да сузбије. А колико ли тек мора имати муке и колико јоЈ треба јачиие, кад се не мора бранити само од снољних нанада, но ради ослобођења и уједињења своје браће морадне и сама нанадати кад за то дође згодан час! Штедити туна не само да је гатетно. не само да је грех и нрема се^и и нрема својој браћи, но и шд-јство сриских интереса Ово су две пајкрупвије ствари, код којих смо хтели да нокажемо колико је гатетно и код њих гатедити, и код њих скрееивати буџет. Нар. Скуиштинаима и на другом читању да прими буџет. Она пгго је год код ових двеју иозиција екресаиа, треба да повиси, а иека скреше и штеди оиамо, где ииа. и смисш и корис1и скресивати и штедити. БЕОГРАД СКЕ ВЕСТИ ИнФлуенца. По званичаом бвлетежу од инФлуенце разболело се јчп: II о. м. 197, а 12 о. м..14бособа. Као што се из озога вади, зараза наиреДује. Међу тпм, ов*ј бр 'ј болесниви мора се узета мдјго већи, кад се зна да и у војсци има неома млог<» болесннка од инФлуенце. Војни санитет ипак за то не сматра за вужио, да своје службене Силетене не обнародује. Нажи ленарп у саветовањпма нахо да се леча оаа болест, још се неирестчно одликују-ћутањем.