Male novine
БРОЈ 356
СУБОТА 16. ДЕЦЕ1УШРА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛДЗИ СВАХИ ДАН
БР Г Ј 10. П .Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 30 динзра Ва по године ..... 15 дивара На 3 месеца 9 дивара 1Н ШЧТ Ј0ПК1.11 Оглае јивткно, ко потреби и са сликама.
ПиСМА и рукописи шаљу СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Тепличин ввнац 6р. 17., на горњем епрату.
ДНЕВНИ ЛИСТ УА СБАКОГА лСШЖШ^, Оретплата т унутр. нолаже се само к ©д пошта За Баоград кеша претплате — Мжт се првдаје на §рој
Пјзетплата се »рима код свију пошта у Србијк ЦЕНЕ вГЛАСИМА На нрвој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО отаје 50 пр. д. од петит реда. вхотв штто
За пвакз »глашење илаћа ее држ. таксв 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАОИ ЦО ПОГЈДБИ
Гини 1. Мили-кевими
биће еедмодневни номен у палилулској црнви у еуботу 16-ог овог месеца у 9 и по часова пре подне. Молимо пријатеље и познанике, да пзволе доћи на овај помен.
969, 2-2
1. Ђ. ^млиЂеенЂ с децом.
троше огромне суме сиремајући се да буду војннчки толико јаки, да, кад дође час, и сијјолј задобију оно, чему су < ни већ уравнали пут агитацијама и пропогандама. Отуда и видимо да Бугарока — које звпнична Бугарска, које поједина друштва и еглархат — троши на агитације и нро ноганду у сраској Маквдонији и Старој Србији 3,700 .800 дина ра годшпње, отуда и видимо, и гледамо и знамо да Бугари у Старој Србији подижу сво
није хгела помоћи, но су му појединци још и одмагали својим иолитичким агитацијама. Ми се врло добро сећамо како је једном великом чиновнику министаретва просвете, а сада српском консулу у Македонији, ишло неколико преставника дру штва „Св. Саве" и тражило да држава постави јсдног учитеља у Македонији у месту, које тражи српског учитеља на су ти нреставници одбијени на најарогантнији начин. И тај је човек данас консул у Македонији
Велики Избор Каљача , Шлофјаши и Унтер■ цига , ирслука , Иебади. ру каваца чарапа и т. д. у Трговини ' Томе С. ОрешковиЋа кнез Михајлова ул. бр. 3. Цене умерене и утврђене 909 8-10 Бугарска пропаганда Јуче смо говорили о томе, како је штетно и бесмислено штедити онде, где штедња доноси очевидне штете, па не само штете но и очевидну пропаст. Да бисмо наше јучерашње тврђење што јаче поткрепили, нека нам је дозвољено да упоредимо бугарски рад и трошкове око њиховог уједињења с нашим радом и трошковима око нашег и ослобођења и ујвдињеи>1. Србија живи 70 и неколико година самосталним животом и за толики број година она или није налазила за нужно, или није умела да срцски ашваљ у турској царе«ини потпомаже онолико, колик'> су то захтевали интереси Србије, интереси очувања Српст а. Међу тим у Вугарској, још док није била осдобођена, нашло се натриота који су на бугарској мисли радили и онде, где ни мало ни права ни места нису имали. Они су почели црквом и школом, и они су успели, јер је Турска ишла на руку њима као њеним држављанима, на су
прот вазалној Србији. А Србија и ако је то знала, и ако је то видела и опажала, мало се старала да бар сузбије туђинску пропоганду у српским крајеви ма, кад већ неће ништа да ради на прогхогандисању српске мисли и очувању Србизма у кр јевима, у којима је туђинска навача. Бугарска се ослободила ич крви и костима наших и руских синова. И ослобођена Бугарска заночети рад још под турским робовањем наставила је још у млого јачој и већој мери сад, кад је постала засебна, вазална држава. Бугарски патриоги нису се задовољили тиме, што су иод
је школе, да родитељима пла-јкоји треба да је свакоме прићају два дуката годишње само ступачан ! да пусте своју децу у бугарскеј Србија је до скоро имала дишколе, где имају све бесилатно: спозициоии фонд 100.000 дин. и стан, и храну. и одело, и учи- из кога се требало трошити и ла и наставу, и где се васпита-1 на ернске школе и српску провају у бугарском духу; отуда паганду у српским крајевима и видп ч> да бугарс-и војпи бу под туђом влалавином Ми имаџет износи 28< милиона ГОДИШ мо уверења, да је и та тако нење и да Бугарска данас има 72 довољна сума трошена на шпибатаљона У касарнам. .јуие и награде пријатеља у зеЈест, да нобеди у чисто сријмљи а о сриским школама и срским крајевима, јучерањи роб ј пској мисли у туђини нико није турски спрема се и ради икул -јни мислио, сваки је то ематрао турно и војнички, и на нашу као залудницу.
жалост , морамо пришати, приличним успехом. Она се не задовољавава тиме што је њен пајвећи део Фактички уједињен, већ хоће то уједињење да јој се призна и Формално; она се не надовољава да ради на уједињењу још јединог бугарску територију потпали бу га Р ског Дб ла Македоније чисто српски крајеви, они се Ј е Р више Бугара нема, но
с | До душе, данас је тај фонд повећан, благодарећи неколиципи
српски краЈеви, нису задовољили да з* Бугарску рекламирају само бугарски део Македоније, но су се дрзнули и прегнули да бугарским крајем прогласе и иобугаре не само срп ски и грчки део Македоније, но су терали даље, но своје претензије полажу чак и на сриске крајеве у краљевини Србији све до Мораве. И у том свом раду у тој својој пропоганди они нису имали нити имају икаквих обзира правде и истине, ни обзира срама пред научницима, а најмање су имали каквих обзира на које какве штедње, јер су потнуно појмили значај и могућност успеха аги тације и пропоганде, па за то нису ни жалили никаквих трошхова. енергично ради и агитуЈе на побугаривању сриског дела Македоније, Старе Србије, па чак и неких крајева у данашњој краљевини нашој. А шта ми радимо, како се ми спремамо и радимо, како се ми одужујемо нашем вационалном задатку. Ми штедимо, па смо тим ради да се одужимо нашем узвише ном националном задатку, да штедњом стекнемо — Велику Србију! Ми имамо друштво „Св. Саве," једино културно друштво за Српство, које једва има 100.000 динара капитала , кој'им српску културу, српску мисао, српску пропаганду треба да шири у свима српским крајевима
проФесора посланика из данашње скупштинске већине, али је он прво недовољан да сузбвје бугарску пропаганду у српској Македонији и Ст-Србији, а камо ли да се њиме иотномаже срнски нокрет и српска мисао и у другим српским крајевима. И оваЈ - фонд и срества друштва Св. Саве једва да износе иетину трошкова на бугарску пропаганду. Али ми не само да водимо рачуна о нашем културном јачању у тим сркским крајевима, но, зарад неке злехуде штедње и понуларности, чак се и војнички слабимо, те тиме не само постајемо неспособни да нашу културну спрему и свршен рад у чисто српским крајевима запечатимо и победом нашега оружија , но се чак онеснособљавамо толико, да је у питању да ли можемо издржати иоле Ј - ачу спољњу навалу непријатељску. Докле бугарска, дојучерањи роб турски, троши на војску 28 милиона годишње, и докле у касарнама држи само пешадиЈ *е 72
^ Држава томе друшгву ниЈ *е Па не само да они троше на хтела ни мало да притекне у батаљона; докле се Бугарска из пропоганду и агитацмју, већјиомоћ. Па не само да му држава дана у дан оружа, спрема и на-