Male novine

вароши св говори да Јв он ову сставку тргао, тев ношто је скупштинаи на дуугом читању одобрила пдату уоравнику до 10.000 динара. =к ИнФлуенца. По службеном билетеву, у Београду се 19. о. м. приновило још 64. бодесника. * Интерпелација. У седници одбгра општинског, који је држан у прошлу среду у вече, један одборник интерпелисао је преседништво због набавке дрва за шкоду савамадску и дао израза сумњи да и диФерант, и дотичии кмет и појединн чданопи комисије нису у тој ствари волиди трговину из корастоЈБубља а на штету шкоде и интереса општинсках. Ову пнтерпедацију поднео је с тога, што су за поменуту шкоду ди#ерована не дрра, но трули иањеви в.оји у обичие нећи не могу ни да стану, већ. би се за њих морао иравитн нарочити систем нећи. ПоменЈ-ти одборник поднео је још равије, пре интерпелације, о тој стварв акт преседништву општинском, н ако се не варамо, тај одборник ишао је с једним кметом у поменуту школу п уверили се, да су место дрва дифсровани труда нањеви. Како чујемо ови су нањеви после разношени на колима по другам општинскнм надлештвима, као расадници и т. д. а у тколу довлачена дрва. Ако би све ово било у истини, као што нас извештавају, онда би то био жадосаи знак савесносги општннске управе п најбољи доказ користољубља онах, која су нрп тој лвФерацији дрва имали учешћа. Ми бисмо радо чули од општинскога преседиаштва, шта је у истини у овој ствари, па ако је горње тврђење истанито да ли ће предузети кораке да се несавесни органн општински казпе и плаче оштету. * Постављен. У телегра®ском веснику свеска 11 чнтамо да је за кондуктера ноште пожаревачке постављен Саватије Милошеваћ из Врање. Колако се сећамо овај исти Саватнје пре веколико година као кондуктер снроводећи аманетну пошту између Брзе Паланке и М. Пека, сам је све пакетз поотварао и вовце у џеп стрпао којом је нриднком покушао и момкасуруџију да убнје те тиме да прикрије траг, али му срећом ништољ не упадн. 0 свему овоме биће без сумње и акта у мин. нар. привреде, јер је

Саватије за ово дело п осуђиван бао ; Из овога се внди, да су само неноштенн н неспособни чиновнвцн | неазионнсанн н отпуштени, а само се „поштени" као што је овај Саватије посгављају. * По коме закону. Поводом наше ономадашње белешке, „ т&јна деавша" тражио је јуче руковођа београдске штације взвештај од дежурног ревизора по овој ствари, — и као што смо извсштени ревизор је нотврдио све оно, што смо ми у поменутој белешцн нзнели, ограничив се само да не зна да ли је онај странац и читао депеше. Усљед овога је руковођа позвао и остале дежурне и тражао да и онн даду реч, да ли је оно што смо ми изнеди устварн; сем тога је руковођа тражио, дазваничнзцн кажу онога за кога дрлсе да је ову ствар издао нашој редакцији, ианомињући; да ово ради по наредби г. Мипистра. Ми незнамо да ли ће г.г. дежурни тедегр. потврдити ону нашу бедешку иди не, нарочито кад знамо како се и на аојп начин она трага; али нам је доиста чудновато, по коме праву и зашто се тражи нме онога, који је ову не8аконитост јавнО жигосао ? ! Народна Сиупштина После одмора. Известилац прочита буџет мин. правде и скупштина прпми. Известилац чата буџет мин. нар. привреде. М им. аривреде вели да није могуће да се све лабараторије споје у једној зградв, као што је на првом читању по преддогу Др. Л.азе Илића усвојеао, јер из извештаја која сам добио од г. мин. ун. дела, види се да то није могуће. Др. Л. Илић остаје при своме предлогу. Скунштина прими преддог Др. Л. Идића. С овим је свршен претрес буџета мин. прквреде. Секретар Лазаревић прочита два указа. Краљ. Намесника, којим се овлашћује мин. ун. деда да поднесСкупштини законски преддог о админ. поделн земље и предлог о уре. ђењу округа н срезова. Седннцатрајала до 1 час по подне.

Г ј ХУ редовни састанак Среда 20 децембра поеле иодне Састанак отворен у */* Д° 4 час по нодне. Председавао г. Катић. Била су г. г. министри: Грујић, Гершнћ, Поповић и Таушановаћ. Секретар Јокснмоваћ чата протокод 1^X111 састанка. Предази се на лневни ред. Претрес буџета мин Финансије. Т. К. СаасиЛ предлаже да се у одељку „Газни Трошкова" стави сума од 15,000 дин. за земљомерачки курс, који има да се установи на В. Шкоди. М. Летрови/1 н опет иреддаже да се сума од 1000 дин. одређена ва, дивљач у Гоготу и Топчвдеру укане. Скупштина прими одборски иредлог. С овим је свршен претре буџета мнн. Фииансије. Претрес буџета монопола дувана. АвакумовиК је противан увођењу толиках чиновипка у моноподу, с тога нредлаже да се број чиновника смањи и нлата управника дпрек. мон. дувана смањи бар на пдатуваветника. Скупштина прими одб. преддог. ЈоксимовиЛ преддаже да се одсек за производњу и кријумчарење саоје У једно. ОретеновиК предлаже да се укине шеФ кријумчар, одељ. јер ћесетиме задовољитн 2—3000 грађана (Јоксимовнћ који кријумчаре). Р. ПоиовиК мисли да не треба чпнити измене, док се аакон 0 мононолу дувана не донесе. Р. ПротиИ вели да треба оба одсека спојити, нарочито с тога, што место шеФа кријумчара заузима чановнпк, којн ие заслужује 100 двн. а камо ли 3000 дин. Скуиштвна прими предлог Јоксимовићев. С овим је сврн!ен претрес буџета монопола дуваиа. Поеле одмора Претрес буџета мин. војног. Св. Радо)чић моли народно представннштво, да еуму од 30,000 дин. за нзашиљање ОФИцара у стране земље ие смањује на 113,000 јер је веома потргбна. Лешјанин иотпомаже предлог Гадојчићев. ЈоксимовиЛ велн да ова суиа не треба да остане, јер ће се тт.оме

слати на страну само љубимци поједвних минис^ара. Св. РадојчиК веди да се шаљу само споеобна и вредпи људи а не љубимци. РенчиИ вели да је она сума веома нотребна. Ј5, РадовановиК је за одб. предлог. Скупштнна прами одб. предлог. Св. Радојчик опет молн народно нредст. да суму од 6,000 дин. која има да се употреби нн, нзраду карата у ђенералштабу задржи. Скупштина прими. Св. РадојчиИ предлаже да се уштеђена сума од радннка крагујевачке Фабраке, 39,000 дин. врати поново радницима. ТуцаковиИ и ВојичиИ подпомажу га. Скупштина нрпми предлог Гадојчићев. В. АрсенијевиЛ говори против жандармерије. Скупштииа прами предлог одб. С овим је свршен претрес буџета мин. војаог. Претрес буџета иенсионара. Сг. Станковиб, предлаже да се укане издржање Ј. Дамитријевићу. Р. ПоаовиЛ вели да му је законом ујемчено. Сг. ЛетровиЛ предлаже да се укине издржање породици В. Јаковљевнћа. Мин. ин. дела веди да се то издржање не може укинути јер је законом ујемчено. Скунштиза примн преддог одборски. С овим је сршен буџег пенснонара. Седница трајала до г Ј 3 7 час. ио подне. ИЗ СРПСНОГ СВЕТА — Пустошење босанских шума. „Србобран" има из Босне овај доппс о томе : Ово дана зауставах се на постајп босанске жељезнице између Магдаја п Добоја, на коју избија побочна жељезннца из срца прастарих најобилатијих шума, коју железницу изграднше у властитој режији за свој рачун Могрпг§'о-Сагеи1;е и дружба а имаду и зашто. Том железницом изважа се п на постау Глооарица доважа израћепо дрво, које продуцорају горе споменути закупницн.

подлиотаж:

С2Д19&К С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА '.БАЛКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва права) (76) — Добро, хоћу, роде одучићу се. Само ово што сам те молио немој заборавити. Заузми се својски. Нека кнез само спомене војном министру. Ја сам г. министру о томе већ говорио само нека му сад и кнез рекне. А, је ли да хоћеш ? — Доста, доста! — рекао си већ један иут па доста — рече Мона зловољна. — Гекао сам, Мона али знаш ли ти да

ми за десетак дана истиче рок великоЈ вексли, о/' '"ојс бар петину морам отплатити. ... Госпођа га онет прекиде. — Све су то твоје ствари — рече она, а ја кад самједном рекла доста, онда доста, иа квит. Што могнем, учинићу. Но то сад није главно. Друго је сад на реду: мени треба пара.! — Пара! — рече млјор Тоша полако с испрекидаиим дисањем, као оно човек кога си на један нут полио хладном водом. — Јес, пара — понови госпођа јасно и одсечено — пара; и то поприлично пара, најмање око јОО дуката. Истина, тапетар ми још ни. је нодн.о предрачун, али и без његова нредрачун на ја знам колико ће ствар од прилвке коштати. Хоћу да ревонирам мали салои. Жута свила; све ће бити од жуте свиле. И бпату сам показиваза; и њему се допада. Док је госпођа ово говорила, Тоша приђе расејано отвореноме прозору. Друмом од Јеленика ишао је дуг ред кола, натовареких сеном, пењућа се полако уз брдо. Слабачки вочићи у првим колима бе-ј&ху застали иа увбрдици, немо гући да извуку огроман товар. Газда ових кола мдад сељак, само у гаћама и кошуљи подунирао

је раменима предњи точак и шибао дугим пру том задуване вочиће, вичући из свег гласа „ојис жујо, ојис бељо, а сад, а сад, а сад!" Слабачни вочићи, капрежући последњу сна гу, запињали су што игда могу да изиђу уз носледњи брдаљак, али њине су се танке ноге омицале, они су падали на колена, устајлли, опет занињали и опет иадали. На отворена уста теке су им беле бале, њино загушљиво рикање чуло се на далеко, као стругане неподмазане тестере, али гломазна кола с тешким товаром нису се помицала. При последњем нанору и узвику домаћина, добри вочнћи још једном ирегнуше из еве енаге и н сле залудних усиљавања обадва надоше на предња колена — падоше и тако остадоше. Љини црвени језици Увисили су на нољу, отомбољене доње усне дрхтале су, и грчевито се купиле, вочићи су жалосно погледали око себе и њине тужне, измучене очи као да су говориле: (Наставиће се)