Male novine

А за ове војиике тражимл најстрожнју осуду за прнмер другим војнацима*а тако исто и внтересу грађана, којима је устдв загарантовао и личну и нмовну безбедност. « * Исправкз. На нашу белешку „Тајна денеша" у 360 броју г, Мијаило Градиштанац, телограФиста главне београдске штацијо, иослао нам је исправку, коју нећемо штампати. А нећемо је штампати прва с тога, што је неучтиво написана, а друго што смо уверени да је истина оно ; што смо доиели у горњем бројунашега листа. Г. Градвштанцу остаје да нас тужи за нештамнање његове испра вке као и за белешку коју смо донели о њему ако мисли дч ће уснети. Међу тим, ми тврдидго, да ће мо и доказати све оно, гато смо у горњем броју нашега листа навели. Занимљико је ,«.а напомееемо и то, како је г. Градишганац јуче ире нодне долашо у наше уредништво и иитао што му насмо штампади лсправку. Кад смо му одговорили да је нисм» штампалп за то, што је неучтиво написанн, и што имам > уверења да је ваом белешка истинита, он је тражио натраг осправку к-ју смо примнли од иоште еа новрат. рецепис. Ми смо му об.асаида да нисмо дужни никоме враћати рукоивсе, а најмање од исправака. Јер на случ^ј да ми нсиравку не штамИамо па је кратимо писцу, а он нас тужи за нештампање, оида чиме ћемо ми доказати унрок са кога је нисмо штамшди. Али, аја! разлог паш није номогао и г. Градиштанац тражио је на снлу бога да му вратимо рукопис, Мм смо му категорички изјакили да мује не дамо, на, кввт посла, а ако му није ираво нека нас тужи суду Г. Граднштанац отишао. је онако исто страховаго љут и намрштен, као што је и дошао, с иеком аретњом коју нисмо чула, и, како чујемо подвгао је протиз нас тужбу код — „Д. Ласта." Општински избори. На изборима иа општинско часништво, који су били у прошли четвртак, нобедили су кандидати радик ише странке. За радикалну листу глисало је 772 гласача а за либералну 13. * У говор. Како полуслужбени листови јављају, 6 о. м. закључен је између Србије и Црне Горе уговор о

примању иретнлате на новине и њиховом разашиљању изчеђу обадве земље. Уговор ступа у живот од 1 јануара илуће године Београд и Цетиње поште су, које су овлашће- ; не да једна другој достављају на- | руџбине. 7 * НакоЈсе ради у општини. В ћ уј неколако маха, јавили смо, како нам ј •.е доставља да се у нагаој оиштиаа ј не рада како ваљк. »Изгледа према томе, да су сви ти људи; који су дошли на оиштпнску управу, ту само ради трг-i да се личпо користе. Тако нам јављају за следеће одбор нике ово: Димптрије Ћарковић узео под з а к у ч пијацу „3 е л е н и Вепац"; Коста Петровић бакалин лиФерује 31 општпну г^с; Никода Мнлашић бакалии закупио је чашћење димњака; Ђока Николић магазаџија. иродао је општини два коњ^ за 960 данар'1. Мш ово бележимо без икаква коментара а свакоме је до воље да коментарвше ккко хоће. * Орушио се оџак Јуче око 10 сати пре подне срушпо се у уо ел „Имиерајалу" цео оџак до крова нзнаи трапезарије. Дужина срушењ-г сџака нзноса преко 2 метра. Срећа је била, те се у том тренутку наког није десило, а лако је замислпти кодчко ба грдне несреће могло бити. Путници који су бнда у собама, поред којвх иде тај оџак, биди еу јако за плашени да се не провали плаФон. Усљед овога свн се госги разоегади аз гостаонице. Ми незнамо узров овоме паду, ади а'Ш ба зграда бпда склона паду дужност је вдасги да се увера, иа ако је склона пчду, да зграду затвори те тако избегиу могуће несреће јер је, како чујемо пре неки дан баш за време ручка у трапезарији пао а плаФОн. Народна Скупштина 1 ј ХУ1 редовни састанак Четвртан 21 децембра Састаиак отворен у х / 2 5 часова по пбдне. Прееедавао г. Пашић. Била су сва г. г. министри сем Ву .Јића и Ђурића Секретар Петровић чвта протокол ГХ1У састанка, Лазаревпћ ГХУ | Милијашевић чита нитање Лејшани! на и Несторовића на мин. ћ <. дела што нротоколи устатворног одбора још нису штампчни.

Мин. ин. дела вели да је в;?ада предузела потребан корак само се још чека на иристанак бив. краља Мил <на да се могу његови говори штами-ти. Лешјанин се задовољава одговором г, Грујића. Авакумовић и М. Петровић веле да се протоколи не могу штамиати док сваки свој говор не прегледа, Ирелази се на дне^ни рсд. Паставак другог читања буџета. В. АрсенијевиЛ протесту.је што му је одузето 16 дневница (9 дуката) и тража да се тих 9 дуката даду друштву „Св. Саве". Известилаи, прочита буџег примањч, која износи 46.195.876 дин. и 23 паре а дефзцит 2,605.326 дан и 68 пара. Авакумови% вели да овај буџет није правплан, не одговара снази народној а с тога он и његовп пријатељи не могу гласати за њега. Игвестилац ч« г га закон буџета. Чд. 1, 2, 3 примљени. Код чл. 4 Нестировпћ миели да је 5 мил. суввше за благајничке за[Јис-а, јер но законј мин. може да утроши само 10 део буџета а то је мавзе од 5 мид. Скупштина нрими чл, 4 п » одб. предлогу. Поименичним гдасањем" за буџет гласадо је 74, против 11 иА Прокопијеваћ против, Јурипићније гласао, 30 ниј е присуствовадо гдасању. С тиме је свршен буџет. Друго читање прздлога уговора о откупу држ. жељезница Известилац прочита чл. 1. АвакумовиА мисди да по чд. 116 устава, између и? в г и другог чптвња Једног закона мора да протекне 5 дапз, што < вде није. ПашиИ кели да има 5 дана. ТуцтовиИ авта да дп су свим уголором прекинуте све обвезе, које је Србија, имада. према генередној унпји и контоару д Есконту. ГрујиЛ ведн да су све нрекинуте. Чл. 2, 3. 4 и 5 нримљени. Иоименмчаим гласањем глесадоје за у:ово\| 73 Туцаксваћ против; Орећковић није гдасао, 35 није присуствовало гдасању; Пред објави да је примљен уговор. Извештај Фпнан. одбора о уступању права на каддрмииу општани Голубачкој. Поименачним гласањем гдасадоје за извештај 73 4 Несторов^ћ нпје гда-

сао, 42 није нрисуетвовазго гдаеању. Пред објави да је прамљен нзвешта,ј одборски. После овога азабраше три одбора, и то: за адмннистративну подвду земљр, за уређење округа и срезова и за разматрање оптужбе г. М. Гакића бив. минастра. У одбор за адманистратнвну ноделу зомље угада су пва лицч : В. Кундовић, Ј. Поповић, Др Л, Илић, А. Стапојевић, Б. Н вичОРић, П. Ђорђевић М, Смољшић, М. Вукићевић, II. Максимовић, Љ. Ј^кеимовић, И. Душмаеић, Р. Петровић, Ј. Ђаја и ноп М. Пегровпћ. У одбор за уређење округа и срезова ушла су о«а лица : Станча Видавовић, Ђ. Ан]у>лковоћ, .Ј. Авчкумовић, Т. К. Спасић, С. Пешић, М. Марковпћ и А. Нвкодаћ У одбор з* ризматрање оптужбе нротив г. М Раквћа ушла су ова двц»: М. Кр. Жорђевић са 79, Р. Фиднповвћ 79. Ј. Арсић 78, Н. Пстровић 77, Ј. 1 Ж. Јовановић 67, Р. Поиввић, М. ! Марковић, Ј Николић са 66, и Ј. 'Баја са 65 гдасова. ; Пред, објава да су Краљ. Нпмеспици нотврднди закон о норези, пор. одборама и надзорницама, зак »н о ! опш'. кошевнма и закон о неиосрегној иорези | Пред. предложи да се рад скуп' штинскн одложи до 1. Фебруара и ! скупштина прима. Седница трајала до х / 3 8 часова Iпо ноднеИЗ Б^М СВЕТА — Електр»!чне непријатноет Како уз Њу-Јорка јављају, тамо као да је већ свршида удогу електрнчна светдост, јер се в ћ ионово почиње уводити гасао осветљење Истанаје ноћу мадо мрачаи,е, ади Њујорчани ипак такву светлост сматрају као безши'снију , јер се од електричног осветљења често дешавади пожари. -- Атуопсија једне мушје. Идј Лондоаа пашу: 7 о. м. у ауда Уннверзити Колеџ а у црисуству мно гобројног друштва госпођа и господеодвајена, је једна мнсирска мумија, која већ 50 година лежи у музеум у к леџа а нико није знао откуда је ту. Буџе, најсгојиик мисарског одељка у британском музеуму, азвршио је одвајање, ношто је иајпре изнео нсторију и онис вештине бадоамо-

подлиста:

ЕРДДЈШВЦА Д1Р ПРИПОВЕТКА Еркмана — Шатријана. Годиае 1817. вађаше се где сваког даеа тумара по улицама кврта Хесен — Дармштнта, у Мајнцу, једна васока бледа женска, упалих образа, унезвереЕих очију: ужасна слика лудила. — Ова несрећница, к<|]а се звала Христина Евиг, стара нлмукдијашица, стаковали је у улнци „Пта-Воле", иза катедрале, и беше нодудела усдед једног страховатог догафаЈа. Продазећи једно вече нскривуданом улицом „Троа-Бато" са својом ћерчацом на рукама, иа приметивши на једаред како тек што је спустила дете за неколко треаугака на земљу, ие стаде гаума аеннх корака, те сирбта жена нада Дреку: »Дебишо!,... Дебпж ; ! где си?"

Нико се пе јави, а удаца, у даљини кодпко доиираху њени погледв, бида је пуста. Тада, вичући, трчајући, запомажући дође до пристаншпта и зигледа се у мрачну воду која се нену.-пида испод лађа. Њени узваци, заиамагања беху привукли иажњу суседа; несрећна матм причада им је своје јаде. Многи јој помогоше да понова тражн, али све беше бадава иикаквог трага, никаквог знака не бетпе тој ужасној тајни. Од то доба, Крастина Евиг ваше се не скраси : лутада је а дан и ноћ ио вароши, врчућп из гдаса : „Дебвшо !.... Дебишо !...." и пострла је због тога све сдабвја и тужнија. Људи су имади сажаљеша спрам ње; час би ,је позвао један, час другп, давалн јој да једе, поклањали јој од сзојах изношенвх хаљи^а и т. д. А полиција, услед ове онште сампатије, није сматрада за иужно да се н она умеша, па да је најзад удава у каквој иисани, као што се то обично практпкује. Оставндн су је дакле на миру а и она ннје инкота днрада. Ади оно што је давало бедној Кристинн збиља несрећан карактер било је то, што је нестанак њене девојчице био као некч предчнак дсгађаја всте природе: једно десетак деце беше пестало на чудиоват, необјавлбвв начин а внше н.вх било је богаппих гр,';ђана.

Те огмице в| шиде су се опично у сумрак, кад се свет већ разилазао кућа.:а. — По какво дете стајало би на, прагу кућњем, матн бн га внкнуда : „Кардо !.... Лудвиче !..., Лотле!.." исто као и сирота Кристннч. Никаква одговора /.,... Људи су трчади, звади, преметада целу околнну... Али све узалуд. Видети своје дете да умнре, то је заиста стришно — вда изгубати га, не зн јући шта је од њега, помишљати да се то неће нп сазчати, да то бедно сгворење тако слабо, а тако мидоу које иритискивасмо иа своје груди с толнком љубављу, можда се сад патн, зове час а ми„ мп нисмо у стању да му иомогнемо то превазидази свако уображење, то не може нсказати н:н каква чопечија реч. Једног октобарскОг вечерп,, године 1817, Кристана Еваг, пошто је тумарада по удацама, беше се спустнда на клуну крај азаора код надате еиископске с рашчунаном косом, унезверених очају као у каквом буновиом с/ву. Сдушкнње, у место да се као и ббично нодуже забаве на студевцу, хвтале су да што пре наиуне крчаге те да оду. Остаде ту с«,мо сирста дуда, иеаомичва и ако је хд»дна каша иропрсћивала што је доаесе магда о Р»јае. А високе обдижше к кс с* ево-