Male novine

БРОЈ 13

СУБОТА 13 ЈАНУАРА 1880.

ГОДИКА Ш

НЗМЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П. Ц.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЈБЕ & годвну 30 динара На по годиае 15 динара На, 3 меееца 9 динара 1Б РЕТ1Т ЈОШШ Оглао« јевтико, по потреби и са сликама.

ПиСМА и РУКОПИСИ шаљу се ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличик венац бр. 17., на горњем спрату.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАВОГА

Претплата из уиутр. лолаже се само код пошта За Вееград кеиа претплате — Лист ее продајв на број

Претпл&та се прима код свију пошта у Србијк

ЦЕНЕ ОГћШШ Ва прној странЕ од петит. реда 20. пр. дин а на четиртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО отаје 50 пр. д. од петит реда. Е1ЕШЕ 2Е1Ш5

За свако оглашење пла^а се држ. таксе 20 лр. д.

ВВЋИ ОГ1АСИ 110 ПОГ ОДБИ

Ч И I А Ј

Због жалости у Фамилији не могу ове године слзвити „С8.

С АВУ " 43, 1—2

Ђорђе ВајФерт

Један добар и комотаа батар с два седишта за четири персоне — Л8Ке ОТВОрене кзруце за једног и два коња врло нодесна за Фамилијарно уживаље — једна проста добро окована за рад кола и једнзг доброг коња зарзд 9. година стар. — Све по наособ продајем са повољним условима. — Ради погодбе јавпти се Костп Димитријевићу амамџији у доњем граду. Потребујем једног вешто; трљача нједног послужитеља за кућевни посао, којп _је вичан надгледати коња. Могу одмах место добити. 31, 3—10 •®х*®*к®«х@х«11®ј»гх§кх®хк®*к®®

СТАНу кући испод великих степеиа на Сави издаје се под ки| рију, може се поделити и на

два стана. 45, 1—3

Кушнуди

СТАН у КУ Г ИИ где ,је Народна Банка кнез Михајлова улица пздаје се под кирију од 1. маја може се ноделити и на два стана.

46, 1-3

Кумануди

X

к X 9 к X

ВЕЛИКИ ИЗБОР Спреме за удаваче и девере као : мушких кошуља и гаћа. Женских кошуља, рекли, сукњи и марама за дарове. Затим венаца, бедуина, лепеза, еунцо5раиа шатула, обуће беле, чарапа и подвеза ДОБИЛА ЈЕ И ПРОДАЈЕ 110 ЦЕНИ ЈЕВТИНОЈ И УТВРЂЕНОЈ

24, 7—10

галаатериска трговина Косте НиколиЂа

И X « х п X к к и X к X

I ш

»®ххаххакх8к»1ајх»1»х®ххјхха# аололсаол.#® # о#®@*0&о:*ол ож,® Ж шн о в о | ФотограФСки анарат најновијега с и стема ш — СА ПАРИСВЕ И310ЖВЕ — ј§ добио зам ово дана помоћу којега се може група до 200 особа Ж

ж ж ж

чисто, Јасно и верно слпкати, тако исто може се слвкати и у нриродној величини.

19, 2-2

кр.

ж

л е ц т е р срп. дворски ФотограФ на Теразијама

Моие мужу Др. Сави Петровићу бив. санитетском пуковнику даваћу годишњи помен у среду 17. т. м. у 10часова пре подне у вознесенској цркви. Ожалошћена: Драга С. 1 !етровић 39

) !

ВРЛО ВЕЛИКИ и ЛЕП ИЗБОР Спреме за удаваче и девере | Особиги модерних Венаца, Бедуина , Лепеза , Сунцобрапа , I Шатула, обућа, белих Рукавица Чарапа и подвеза. Мушких кошуља и гаћа, Женских кошуља, Сукања, Рекли и свил здих марама за бошчалуке добила је галантериска трговипа М. З/Јиловачовића и Божића 36, 2—3

На продају, до 4000 дин. фон довних обвезница са 20 | ц по сто, ко жели купити нека се распита у редакцији „Малих Новина." 29

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ ^ 0 академцима. У јучерашњој и прекјучерашњој нашој белешци донели сио које изабран за редовне и дописне чланоие наше Академије Науке. Можда бп са сзимћутке прешли преко пзбора ткх нових академика наше Академије и њенвх дописних члаш вч, да нам није пало у очи једно са свим гтрано и непознато име. И оћуталл би, с» спим би оћутали код избора редовних чланова, али нам наша новвнарска дужност, коју истичемо пре свега, дужност коју сио узели па се, као израз јавног мњења — у колико оно, у последње време, у опште пма гласа, — нивако не дозвољава, да ћутке пређемо преко избора дописних чланова — Академије Наука. Можда је то и отуда што ми са свим наивно сматрамо да Академија Наука ваља да буде легло, ва&а да буде средиште, сконцептрисана снага, последњи апел науке, идеално место а једно шнроко, великО поље за људе мислиоце где ће, ограђена хЕ .неским зидом од оввх земаљских, смртннх ствари, сигурно, а тако нечујно гредети бесмртности. Али код нас се чак и наука спустила са свога високог 0лима до носледње еудопере. Наши су се бесмргници бесмртно обрукали! Наша Академија Наука постала је оно што се з ве „сриска иосла и , илп ако се хоће друкчије, „Сраско учено друштво," 0, ви, бесмртнпци, зар сте тако брзо заборавиди свога старог преседннка, зар сге заборавили бесмртног Панчвћа; где вам је амајлпја његова — његова последња норука?! Зар поред Панчића ; поред Давичића (да је, спромах, жив, да л би га изабради за свага члана?), поред, Ст. Мов г вића, Чеде Мијатоввћа,

Иешаћа, Ненадовкћа, Клерића, Ло занвћа, Ковачеваћа, (огтале нећемо дм, иобр' 1 јамо, јер би се, руку на срце, мало о вп збупили) аар поред тах академпка, зар иоред Јагића, Миклошића и т. д., ваших дописних чланова. зар ту п један Љуба ЈовановиК. Да тешко ли огрешисте душу! Обрукасте себе и дружину. Нас не руководе иикакви обзирп, да овнко јетко говоримо о овом избору, већ једпно оно наше наивно, неакад»'мско мпшљење о Академији наука у опшге Реците нам, ви, што сте дали глас сво о њему, реците нам шта је тај Љуба Јовановвћ? Гле, ви, академпчари, па сте се мало неакадемскм збунилв*! Муцате, одговарате врчо нејасно ! Добро! Ево ми ћемо да вам одговоримо шта је тај ваш Љуба Јова■новиК, ирофесор реалке, Јуоиисни члан ериске Академије Наука, јер се не можете правдата тиме, дајс ои с/мо доиисни члан^ он је ваш колега, наје друге. А нећете, -ваља да, да |вас оиомињемо да ће к о дописна, ио самоме томе, брзо постати и редовни. Али да вам ми кажемо о њему. Та је сабља свршила пре две године велику школу, уложила је мало труда, што није, вишта особато.иодмах аосле године дана Љуба Јовановић ноложио је проФесорски испит. Као што изгледа, Академнја Наука уписала је то у особите сподобностн. Узгред буди речено овај дописни члан Академнје, увек се, још ?<ре испата, дружво е ненаквим учев11И4 људима. Али како се тек Академија наука једног дана иапенадила »еговим научним делима! Мн ћемо сва да пх иобрајимо овде. Пре свега напнсао је некакав уводни члаиак у в Од,јеку", за тим је у подлиску „Одјека" самим њим превадена изашда једна прача с руског, па акодиком написао једну хсторијсву рснда. и Ерцегу Стевану, па онда справу косовске прославе опет један уводви чданак у „Одјеку", па нзкакву критику на делце Стојана Протића ч О Македоиији п Македонцима" па у „К лу" првк^з Карићевих (В. Дрнојевић) иутничаих црта „Цариград, Солуп, Св. Гора" и у том исгом листу још неке ситније белешке. А Аквдемија се Наука, Боже, распли,?ула, па јој мило, мило, мило. Од стравих језпка влада талијанским (пореклом је Далматинац), срискам, хрва ским, црногорским и руским а зна о пемачком и француском. На Вел. Школи је тек ночео да учи латииски и грчки. Да завршимо са неаолико озбиљиих речи. Ми ге, одиста, чудимо наганм академцима од куд је потекао избор Љубе Јовановића. Зар да један Пера Живковић, Живко Поповић, Андра Нпк'лић, Андра Ђорђевнћ, Драгашевић, зар да сви ти скромни радемици, стални пионера науке бу-