Male novine

Б»ОЈ 14

НЕДЕЉА 14 ЈАНУАРА 1880.

ГОДИНА III

НЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

5Р0ј^1О. П. Д. ДЕНА ЗА ОТРАИЕ ЗЕМЉЕ ' годину ;нО дикара «а по голине 15 динара Н« 8 иесеаа 9 1ВН »рл ~ РЕТ1Т ЈОИКШЛ Огласк Ј>:вт«н&, по потреби и оа оликата

П исма и рукоииси шаљу се В ласникж „М алих Н овииа" Топлмчин венац 6р. 17., на гврн.ем спрату.

ДНВВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата «з унутр. гшанш се само код пошта

За Бкоград неша првтплате — Лист се предаЈе на број

Претплата ое прима нод свиЈу лошта у Србијк

ЦЕНЕ ОГЛАОИМА На нрг.ој втрани од нетит. реда '20. пр. двн, а на четвртој од цетит реда 10 пр. дин. ПРИПОСМНО стаје 50 пр. д. од петит реда. Е1БШЕ ШТШ

За свахо оглашвњ« г:лаКа ве држ. такое 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЈ1Д.СИ ПО ООГОДВИ

®х®«вквк®к®« т!«вжвм9Ж| X Препоручујемо Велкки извор у вмше б X квалитета и у сваковрсним и новим војама: ® Свиле, Атлаза, Кадифе ВЕКЕХХХХЈГА.ХХСХСБ: 11' ЛИОНСКЕ Цене су умерене, на захтев шаљемо М У С Т Р Е.

к X ф х

И кО га зна, и ко га не зна; и ко га воле, и ко га мрзи — сви рекну бар то: „Их јадан! .јадан! — баш ми га жао!" Такав је обичај ! Красан, веома леп обичај. Вар мени се јако допада. Да ли Ј*е сад то жаљење баш и искрено; да ли исказано саучеш^ | ће доиста са срца потиче — то је, ј Ј»С | наравно, онет друго питање Тек обичај је беспорн > веома леп. Он ике свега сведочи о питомости|

ж ш ж

Терзивашић и Ђорђаеић Ж 1003,5—10 У Београду и Крагујевцу. Ж шшФштткттшжшштжтмФ

Гини М. Мили&евићни биће иомеи четрдесница у Палилуској Цркви, у четвртак, 18-ог јануара, у 9 и по часова пре подм *. Моле се пријатељи и познаници да изволе доћи на овај иомен. М Ђ. Милићевић 47. 1—3 с децом. ш

КАО ПОЗНАТА I. РЕДА школа тш Благоја Ж. Јовановића, отноче- 44, ће трећи курс од 15 ог тек месеца од свију игара у кући Шоповићевој преко од Н. Банн:е. За унис нријавити се у трг г. М. Ристића кнез мих. ул. у дунанџ. код „Гардиста" или у самој школи. 32. 1 — 8

тоји ; а што је главно, он Јв несумњив доказ да дот.ична особа има веома нежно, благородно, з! раво, здраво фино срце.! Бадава! веома диван обичај. Па ипнк ја ћу молити моје читатеље да ми д шусте да у овом случају, где је питање о г. Јаши Томи ћу, не цоступим по том. лепом старинском обичају! За то ја имам много разлога! Имвм их бар онолико, колико их је било у оној нричи , кад се сеосви иоп правдао пред владиком, за што нису звонили при владичином уласјку V село, а колико се сећам, ту је ј био број — 9 ј ! Али као год што се тада његова свјатост владика од свију деведесет и девет разлога 'задовољила једним јединим — разлогом што у селу јнема авона — тако исто молим и ја | моје штоване читатеље, да се од I свију деведесет и девет разлога, које. ' бих ја могао навести, задовоље овим једним, да Ја Јашу не жалим с тога, што не исеИам ту охкгосг, што тош осе&гја жчљења и соучеги- ■ Ла иема у меии. Међу тим, глсдајјћ« кжо београдски лист ви хучу за Јашом (жали | га, бчгме, чак и „Срп. Нсзависност" изјављујући да је он још више за жаљ Јње во и сам Миша, пхт >. наравно у извссиом смислу и јесте) — 1 јја чг.сто осећам неку унутрашњу грижу савести, што не могу и ја да ; хукнем бар један пут ! — | Из дубине душе чујем некакав (Наставак) ■ та нак гласић, који ми довикује. Јуче сам казао како мислим о Ми- Та човсче! ред је да и ти ху

На IV! јј имен дан з СВ. АТАНАСИЈИ 18 ог овзг етесаца не могу прммати посете. 1-3 А. Ђ. Кутануди. Због жалости у Фамилији не КДОГу 0В8 године слзвити „С8. САВУ" 43, 1—2 Ђзрђе ВајФерт

ИМА БОГА: ('једна тужна усаомена)

46, 1

Кушнуди

СТАН у КУЋН гле је Народва Банка кнез Михајлова улица издаје се нод киријуод 1. маја. Може се поделити и на два стана. ј шином држању у несретно заподеиу- квеш иа макар било цигло један пут: том спору, „Жалим дубоко штоу Јаши оностра- , То није била моја оцена целога н0 Српство губи једн га од првпх ј догађаја, но детимичан поглед на во ђ а својих," Ето ти, то је све ! —- ј једну једину страну његову. р ец „ толико, па си се одужио сво-1 Овде ћу сад оставпти још свежи јој „савеети"! Ред је такав! гјзоо нок. Мише, иа се обратити дру Ама знам, роде! Ја и сам осећам гој, живој жртви ове несретне при-' да би треб . 1Л0 да осе ћам жалост баш г °Д е - и за Јашом лично, али шта да ра* * * ! Д1Ш, љубазни мој, кад те жалости Постоји давнашњи обичај, да се о ето, код мене нема и ја је у пстини човеку, кога стигне каква несрећа не осећам — одговорим ја танком говори с учешћем и жаљењем. ; гласићу. Баш и кад је несрећник сам крив На то чујем, још из веће дубине за своју несрећу; баш и — кад је : где за боб љи други круиан глас :

Моке мужу Др- Сави Петровићу бив. санигетском иуковнику даваћу годишњи помен у среду 17. т. м. у Шчасова пре подве у вознесенској цркви. Ожалошћена: Драга С. Оетровић 39

заслужио зло коЈе га Је отигло, опет је ред да се о њему бар толико рекне : „Их, јадан! јадан! —- 'баш ми жао"! —

— Којешта, баш си и та неки мамлаз! „Не осећаш!". А ко те нитч шта тп оссћаш. Каже ти се да га је ред да рекиеш како сп дубоко п тресеи што војвођапп губе у Јаши

једног од првех бораца својих, а ти окупио прпчатп шта осећаш! Стало је коме шта ти осећаш?! Ред је да рекнеш ово што ти ее каже, а ти у гстини можаш осећати што та год драго. То се пикога ие тиче, тако раде сви; тако раде и најотменпје особе"! Ја сам одмах на први поглед угледао сву дубану ових разлога. Нарочито ме је убедио онај иоследњи разлог: „Тако раде сва; тако раде и најотменаје особе" ! Али кад сам, после ирвог, бацчо на ову стварп„други поглед", мени се на једаи пут учини, да бп то да просги бог и ваш образ — било иросто лагање. Наравно, оно у истини то и није никг(кво лагање, пошго, „тако раде и шуотменпје особе". Али мени се, на несрећу, тако учпнпло на „други поглед", а кад се мени што чак и на „другв поглед" учини — онда ту треба дизати ру^е: то после ни два чивта волова не извукоше из ове ћупе ! Тако сам се ето нашао у веома аезгодном положају. С једне стране не могу да иослушам дебели глас, К )ја тврди да је главао пит«,ње шта ће чоалк реКи, а не шта он у истини осе&а. С друге стране опет видпм и с м да би био ред да пожалим Јашу ! Шта да радим, кукавац, на овој распутици? Ту ми паде на ум да опет потражп свуда ио души и срцу, нећу ли где год допста наћи у њима тај осћај жаљења. Као што путнпк испретура цео сандук тражећч по њему ствар за коју зна да Је ту била, али је сад нема. тако сам и ја прекотурао цело срце п душу, па, на моје зло, тога пугтог оеећаја жаљења нема, па пема. VА најгоре ма је то што знам по сигурпо, да је он пре ту био, и бпо је еасвим на врху, тако да га свакп лако може видети. И на само № је у мом срцу био за Јашу осећај жаљењч, но је тубио за њега још и осећај топле, срдачие братска љубави, и осећај* нежне прпјатељске преданости, п осећај готовости да се за добра. пријатељ* поднесу највеће жртве. Јес, евега је тога некада бпло за Јашу у моме сриу, и од свега т га данас нема аисолутна нигде ничега! Свега је нестало, све се из губило п одлетило ? Како? Куда? Кад? Ах, драги читатељи моји, жалосна је то прича, коју ћу вам испричати у идућем броју. Ја се и Јаша познајемо већ < д 20 година. Кад еам га први пут нозпао Јаша је тада још био шипарац. Нисам ни ја био стар, јер на моју несрећу, ја еам већ у мојој двадесетој годинп оставиО обалу мирна