Male novine

весела, бвзбрпжна младпћска живота, иа с висока брега сгрмоглавце скочио у бурне и мутне таласе наше запентшене иолитичке борбе. Одмах од ирва познанства ја сам Јашу искрен) знволео. Кад је доцније. и Јаша нолитичкп дорастао, што но реч, „и до коња и до копља бојна", ми смо сенашли у једним политичкии редовима, барајући једну исту полатачку борбу. Кад год сам се налазио на домашају Јашином ја сам му пружао братску пријатељску руку у помоћ и осећао сам се сретан, кад се он могао ва љу наслонити, п, ма и за трену так, жа њој одахнули од тешке борбе. (Наставпће се)

6Е0ГРДДСКЕ ВЕСТ^ Шамар. Преј уче—12 ов. м. био јс у суду варошп Београда претрес по оитужењу К сте Снмића, овд. вод^ничара зн увреду и клевету нанету г. ЈБуб. Б јонићу, власнику „Брке", у бр. 169 „Малих Новина" од нрошле године а у припослнном и д наслов м „Нашла врећа закриу" При извиђању биле <у судије: гг. П. Ђ. Јанковић, Ант. Води и за III сулију писар Мих. Н. Јивановић. Бранилац оптуженог био је г. Милан Мостић, адв. овд. Претрес је био отпочео у /0 сати. Тек што су била прочитата акта ислеђења а бранилац оптуженог који дотле услед предлога суда да се учини поравнање и пристајао на исто, рече: „сад кад су ми акта овог дела позната нећу да се равнам, јер ћу ја мога клијента одбраниш, по што у оптуженом ирип< сланом нема ви Ј 7 вреде а камо ли клевете. На ове речи, г. Бојовић, одговори му: „И ви имате жену и молим да се ово забележи." Тек што је г. Војовић ове речи изговори !, а §г. Мостић приђе му и нодвикнув му „а, жеиа, жена и онали шамар г. Бојовићу. Суд је одма наредио да се оитуженог бранилац и прнв. тужилац, као и публика из седнице уклони. II сле У 2 сата продужен је претре'; пре но што је дата реч г. Мостићу браниоцу оитуженога, г. Бојовић на питање суда изјаваоје протоколарну тужбу за дело увреде нанете му у судској седници. За овии је продужено даље исле1>«н>е дела и суд је по свршетку

истога донео одлуку: да се овај претрес одложи због тога, што тужени није престао суду услед болести напрасне, и други што скорије одреди. За тим је прочитан нротокол суда о ковстатовању удареног шамара г. Бојовићу од стране г. Мостпћа. И г. Бојовић п г. Мостоћ, налазећи да је истам утврђено право стање сгвари, тражили су да суд одмах пресуди о<о дело. И но изјављеној тужби прив. тужиоца г. Бојовића и одбрапи г. Мостића, суд је нашао да постојн дело увреде и казнио је г. Мостпћа са 50 дин. нпвчане казпе или 5 дана затвора. У пресуди је наведено, ла је г. Мостаћ у неколико био изазват од г. Бојовпћа, што му је поред доброг владања и призаања узето у олакшавану околност. ❖ Талијанскипрестолонаследник доћи ће у Београд 26 о. м. Он ће бити гост Његовог Велпчанства Краља Алексанлра, и, како се велн, носетиће и Њено Величанство Краљицу Наталију, која ужпва мрло добар и леп глас код талпјанског двора и талијанског народа. * Сумњиви људи и кураж наше полиције. После извршене крађеХасону сараФу, у Београду сте мОгли видети неколико странаца, којл беху елегантно одевеии. Поред лепог одела пмађаху пзлатне игле. Натрола мпслећи да су то иека господа, није на њих ни обратили већу пажњу. Пре неке взчери, један дежурни писар, патролишући, паиђе на двопцу од ових странаца, којн су стајалп пред „Жпровнпм Венцом." Ппсару падну у очи њихове лпчности и учинпше му се сумњиве. А и ти странци опазе да је то патрола. Крену се Теразијама. У нпсара се поро још јача сумња п намаслп да пх ухвати. Тек што је звижнуо жандарми му долете а она два странца чистац: један на једну, другп на другу страну! Држ тамо, држ овамо. Аја, нема их, канда се у земљу сакрили. То је бпло око 1 сат по поноћи. После пола сата оба се странца састану и упуте се спомшпву Кпеза Михаила. Ту их опет приметп друга патрола где се шуњају око дућана. Дежурпи ове друге иатроле ухватз пх п поте^а у кварт. Кад су били близу К од „Коларца", један од ових странаца потегке револвер на стражара, К оји

пх је нратио. И гата м!СЈите? побегоше <боица из руку власти. Даље нам не треба иншта говорвти. * Јавно првдавањв. Ми смо у своје време обЈавнли прво предавање г. Ж. Шокорца, секр. мин. нар»д. прирреде, држато другог дана Божића, ко.је је било посећено у врло великом броју од трговца, трговачае омладипе, и још пеках пријатеља наше правреде п земаљске трговине. У том предавању, г. Шокорац говорио је о нашим занатима и њиховпм нроизводима сп собнпм за трговину. Изнео је узроке са к та данас многи зннали о !адају, п са кога су некп већ и сасвим пропалп. Даље г.>ворио је (I томе шта би ваљало радити, да се наши запати и наша домаћа ппдустрпја одржи, иомогне н у неколико унапредп. Дотакао се н еснаФских уредаба које су саме себе прежвв\ле, п које не одговарчју сувременпм потребама. Предавање је саслушано с великом { пажњом ц иптересовањеи, јер је г. Шокорац умео својим интересантним предмет^м а популарним и леаим стплом да задсбије своје слушаоце. Друго предаваље држаће г. Шокорац на св. Саву, 14 о. м., и говориће о иољсној ириврвди као главноме иввору паше извоане робе. Предавање ће се држати у сали „Грађанске Касине" а п »чеће у 3 и по часа по издие. Прпступ је сваком слободаи. * Утврђење Зајечара. Поуздано смо пзвештенп, да се у војничким вруговима жпво и нагло ради на утврђењу Зајечара, као важае стратегиске тачке. Ми ову меру потпуно одобравамо, нарочито кад узмемо на ум како се Бугари већ толпко времепа нагло угврђују дуж целе наше границе и праве војничке друмове. Али. ми немеродавно мислпмо, даје сачо утврђење Зајечара недовољно. Ми сио пзложени многим и врло чесгим евзнтуаловстпма, нарочато од стране наше браће Бугара да бисмо се што пре требали добро утврдвтај на свима, сгратегиским тачкама, како дуж границе Бугарске тако и дуж границе Аустро-Угарске. Србаја у овим мутнвм и вепзвесним полптичаам приликама ннкако не сме седети скрштених руку, ни јелан је тренутак не сме застатн неспремну и извен^ђењу, Она мора "битп готова на све случајн >ста. Да ла ће ово хтети п моћи увидетл они, који

онако немилосрдчо шгеде и онде, где штедњп нема места. * Офицнрска ствар о којој је у нашем листу већ толако пута бало гоиора, као да узима озбиљаија изглед. Бар нама тако изгледа према појавама, за које нам јављају, да се дешавају у ОФицирским круговама. Да је та ствар озбиљна, утврђу .је нас, норед Ф^ката, "већ познатах нашим чнтат^љима још и та < колност, што се г. министар војни иашао побуђен да због познатог војног иеизионовања сазове у прошли петак на скуп у ОФицпрску касиау све оФицирз из Београда и Тоачадерл. Ми ћемо о овјм скупу ОФИЦИрСКОМ, који је сазв^о сам г. мпнпстар в јна говоригв омширније у идућем броју и изнета шта се све радило иговјрило на том пзбору. За сад можемо рећи само толико, да су офпцари веома незадовоЉни поглавито с тогл, што се *ударало на љпхове пдате, докле се у пдате осталих чиновннка није дирало; што се само њпма укпдају додаци, док се Пачуу п Бадеру дају огромне плате, веће него државнам саветвицима; шго г. министар војнм није био у скуншги нп да брана додатке ОФнцирске, као што је то учаиио министар преседнпк за счој ресор, но се киже да је био болесан и послао да га заступају један дејствителни и једаа резервни мајор, док је амало ваздап ако не генерала а оно ауаовиика којч би ту ствар умела бранатп п с ваше уметностп и с више енергпје. * Св. Савска Прослава. Данас све шкОле и државне, и појединих друштава и приватне свечапо прослављају усиомену првог ерпског пр ;>светтеља Св. Саве. Спет штедња. Ми смо ту скоро [Јмзли нрвлике да напоменемо како се с девизом „штедша" данашње радикалае владе нп мало не слажу швесна унапређивнња и награђивања полвтђчвих пријател.а данашње владе. Поред д-рн Мике Поповића, пмамо да забележимо да је с две класе унаиређен п г. Алекса Миловановаћ, садашњи царинар царчнарнице београдгке. Ми смб већ рекли, кнко овака унаиређивања немају никаква смисла кад се на све страве х ће штедња, п кад се у име тештедњз отпушгају чнк п практиканта и послужптељи, н да ,је то упрано расипање.

подлиота:

„к у к у р е н"

СЛИКА ИЗ ЖИВОТА

II. Обоје су били лаке и издашне руке. Сиротињу су свесрушо помагала: давали су и капом и шаком бедницима, невољницима... Поп Максо п његова попадија нзродили су доста деце. Дао им је Бог, али и одузео ! Прва су им деца давно помрла... — Стојило-Тиле и Радо, који су у Н* ро1>ени, жпвн су им, у божвјој руци, остали. И пон Максо и попадија Илинка блажени су, гледајући нежно у красну дечицу своју. Како је поп Максо био пукн сиромах, то п помишљао нпје дч своју децу на науке шаље А и куд да их шаље ?!

Решпо се да му синОви буду вредпн ратзрп, п но мало трговци. Попаднја ннје макарвла. Спновн им стасали за женидоу. Погодци су оба. Иреко енаш' Персе Ннколине дозвала је попадија, да Тиле облеће око Станојке Красојеве. „А ова лепушкаста бештија Красојева вела снаш' Перса — не манише га. Бога тп, иопадијо, да гледамо, да ову децу спојпмо. И вакат је већ; говори поп Макса !" „Кад се деца воле — не браним. Док дође пји Максо, разговорићемо се о томе, па како он нареди — биће онако" рече попадија. Снаш' Перса је за тнм отишла да и Красојевој домаћици Аници то нсто каже и дода : како понадија не брани, како ће још и опа натенгата попа да се деца узму. Кад се пон Максо вратио нз нурије, где је осветио водицу у новој и лепој кући газда Батиној, нопадија га је предусрела, по обичају, благо и са осмехом на уснама. Поп је поздравво своју пошу, оставио крст и трвбннк, скинуо камилавку и сео за сто. На лицу му се леиршало неко унутрашње задовољство. Чинно је и сада своју дужност: на осве-

ћењу водице у новом дому газла Батпном, посавет .)Вао сељ<ке, којп су дошла на скромпу г. збу, да заграде деоннцу поред реке која поткопава црквенску орннцу; и расправио нека важна питања, која се тичу целе општиае, и ненасатог глобаџнје, спахије Н*ског, гроФа Алањаја. И то га је развеселило и своју попадију за децу упатао. „Деца су на раду, попо; добра наша деца раде својски, муче се, па ипак... ?ли ако, тако и треба, ваљаће им скоро да раде и за себе и своју нову иороднцу" — одговори попадаја. „Треба на сваки начан. Онп су одраснп Не може до века овако бити. А Тиле је зрео човек". „Баш, нопо, ако ми није зазор рећи, да гледамо прилику за нашег Тилета?" „Да гледамо, пошо! Одавно сам на то мислао. Но ти ћеш са другама н пријама најбоље удеснти. А има, дао Бог, ваљанпх девојака у нашем селу. После ћемо припитати Тилета, па коју он бегенише". „Мени је снаш' Перса Николина казада, да се наш Тиле радо гледа са Станојком Красојевом. А кад се деца воле — нека имјесрећно"'