Male novine

БРОЈ 18

ЧЕТВРТАК 18 ЈАНУАРА 1890.

ГОДИНА »II

излдзи сваки дан

БРОЛО.П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ј », годину 30 динара <а по године 15 динара 0а 3 меоеца 9 динара II РЕТ1Т ЈОЦКШ Оглаок јевтино, во потреби к са сликама.

ДБВВНИ ЛИСТ ВА СВАЕОГА

Претплата из унутр. полаже се само ксд пошта

За Београд нема прзтплате — Лист се продаје на број

За свако оглашење пла*а се држ. таксе 20 пр. д.

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Мајшх Новина" Топличин венац бр. 17., на гврњем спрату Претпдата се прима код овију пошта у Србиј* ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој етрани од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. ЕШНЕ ШШВ

ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО БОГОДБИ

Г* I

Н Д 3 Н I & Е

I I I I

Привилвгована Народна Банка Краљввине Србије закључила је, да извуче из течаја њене новчаниде (банке) од десет динара У сребру старог издања од 1. Новембра 1885 и да их замени новим од 14. Јануара 1887 год. Ове етаре новчанице илаве су боје, имају на дицу горе у средини лик краља Милана, десно олику сриског народног војника с иушком а лево слику срнске сељанке. Онај, који те новчанице имч, ваља да их донесе или самој Народној Банци или своме ; окружном начелству, где ћ.е добита за њих нове од исте вредности. Код начелства моћи ће се вршити овазамена само до 15. Фебруара ове год. а после, до даљег закључка, само код Народне Банке. — Ако које начелство елучајао нс би имало довољно новнх нОвчаница, да њима замени старе, оно ће од пријављевих новчаница узети списак, а пријављачу одредиће рок, до кога ће имати ноднет(з своје старе новчанице, да за њих нрими нове. Београд, 16. Јануара 1890. Управа 53, 1—3 Народне Банке.

И .Ч Г ТавГ

I I I \ I

СТАН у кући испод великих степена на Сави издаје се под кирију, може се поделити и надва стана. 45, 3—3 Кугиануди

Нашу куЂу одтврдог материјала у скадарској улици бр. 17. продајемо. Обратити се ВолФнеру и Голдштајну трг. на малој пијади. 54, 1—6 Бклијар који има на продају нека се јави у редакцији овог листа 56, 1--3

Моме нигда незаборављеном мужу односно оцу Ђоки МиличевиЋу бив. гостпоничару даваћу у суботу 20. ов. м. у 10 сатп пре подне нолугодишњи нарастос у саборној цркви. Молим сроднике и познанике да нзволе присуствовати тужном помену. Београд, 17. јануара 1890. Ожалошћена супруга: 57, 1—3 !Шарнја са децом.

цишњи јЦ Ј

.'■'Л

ШФХ Ирепоручујемо Велики извор у више § квалитета и у сваковрсним и новим војама: § * Свиле. Дтлаза, Надифе § § ВЕНЕЦИЈАНСКЕ .И ЛИОНСКЕ • Џ Цене су умерене, на захтев шаљемо |ј Ц М У 0 Т Р Е. К Ж Терзивашић и ЂорђевиЂ х 1003,7 —10 У Београду и Крагујевцу.

гшр&штизам Од како је међу ОФацирима, з .бог укидаља ОФицирских д(»датака, !,}'Стао поирет и због тога аензионовааа два виша Официра. кој -л су у војсца уживали леи и д:»бар глао, — од тог доб?. чег. '<е смо имвли прклике чути иознвање на патрартизам, како је он налагао ОФицирима да се у име тога натриотизма задовоље и с укидањем додатака. Па и нишка „Сл^бода", говорећи у нзјповијем свом бројуо тешким Фг ?н«.нсискам ириликама у нас, правда њима то укидање додатака, јер је „једна у реду од тих мера, којом се имала да цостигае горња цељ, (^лакшање терета и поправка државвих финаисија) била и законодавно решење, којим се укидаЈу додаци ОФицирама," Исти лисгодмахза тим вели како је и натриотизам иаиагао народним преставници!ма, да у предузимању тих мера буду одлучни, рачунајупи увек на патриотизам целога народа и с-вију његових редова грађанских, војних и свештеничких, да на сусрет тим мерама изађу са свесрдном готовогаћу и прецузамљивошћу". „Али како се мало натриотизма ноказало у војничким редовима кад је се одмах нашло готових јунака, да стаау на сусрет тим мерама и да уложе — шта мислите? о-воје протесте нротиву законодавног решења!" и онда то „Сло бода" назива „рђавом сведоџбом за пагриотизам, за отачаствољубље ових код којих се рачунало да има највише патрнотиз ма, највише ножргвовања." Ми читајући ове редове „Слосмо мислијш , и нај-

боде" дуго

вад смо закључили да Је нишка „Слобода ' 1 лаким срцем изрекла овој суд о срнској војсци, назвавши душу српске војске, ОФицире непатриотама и непожртвовним људима. Ми и сами појмамои потпуно рвзумемо наше Финасиске прилике; ми потиуно разумемо и одобравамо, да се ради поправке тах наших Финанснских прилика апелује на патриотнзам „целога ннрода и свију његових редова — грађанских, војених и свегатеничких", али, разумимо се добро, кад се ради скинућа терета дошло до тога да се- апејлује на чвји иатриотизам, онда !нека се сшелује на патриотизам | целога народа а нарочито свију \ чиновничких редова,? Јер кад су нагае Финансиске прилике тако тегаке, да се оне могу ионравити и олакгаати Само тако, ако натриотизам учини што треба, онда Ј *е ли право н ' је ли поможено, ако се натрио! тизам и пожртвовање тражи само од неких 2000 људи, до« |се од свију оеталих њахов патриотизам оставља на миру, не дира им се ништа, не оптерећују се нкчим. Је лн умесно, Ј *ели оправдано аиеловати само на иагриотизам 2000 српслих оФицира, који су внше, но други грађани, изложени разним оиасностима, незгодама и несрећа-а; којима су одузета скоро сва грађанска нрава, а не тражити тај патриотизам од свију редова чиновништва, тражати га од целог народа. Најзад, је ли умесно, је ли оиравдано у овако тешким и мучним нолитзччим ириликама стварати незадовољство код људи, од којих, у оаасним и озбчљним тренуцима, тражимо највеће и најозбиљније услуге?! Одиста, и ми смо за штедњу, и ми смо за то, да се ради олакшања тегаких Фннансиских терета ваших аиелује на патриотизам, али ае само на патриотизам ОФацчра, но на патриотизам свих чиновника без разлике, на иатриотизам целог народа. А кад се хоће апеловати аа патрнотизам само ОФицира, а не свнх чиаовнака; кад се апелује на патриотизам само ОФицира а дају се Пачу-у и Бадеру плаге веће од саветничквх; кад се аие-

( 1