Male novine

васиостав4еци| интвмнм односи азмеђу Србије и |Ц;ше Горе н што је ииаугурпсана народна подитика коју одобрава све Сриство. ♦ Трговачка конвенција. Странвм дистовима јавља.]у , да се између Србије и Румуније воде преговори зазакључепе „трровачке конвенције. — Ми смо још пре неколпко дана биди начули о овим трама горњнм нашим бедешкама и кад смо одлавили у прес биро, да се о томе известимо тамо нам је речено, да они не знају. Међу тпм, све је ово телеграФисано „Иестер Лојду." НаЛа је само ово још један доказ више, да прес-биро не служи ономе што му је цил>; или бар према нама је такав и онда г. мннистар унутрашњих дела не треба да нас зивка преко полиције и упућује шта ваља да радимо. * Одреили се. Г. Живојин Богдановић, београдски адвокат, и г. Теофидо Максим 'вкћ адв. пожнревачки одрекли се пензије, и од сада ће битн само адвокати. Г. Авакумовић и још некч ацвокати и пензионари дали су условне изјаве. Кажу само да ће задржати право аднокатуре. министру је правде сад да ценп јесу ди те изјаве потпуне или не. * . реЋ« концерат. Београдска гудачки' квартет уз суделовање г.г. Радуловића (клавир) и Иванчевића (ваолина) приредиће свој трећи концерат у недељу 28 ов. мес. Овај концерат, као н 'досадањи, биће у локалима грађанске касине у З 1 /^ сах. по подне. Ми тонло препоручујемо нашој нублици ово младо и вредно удружење, које озбиљно гаји чисту и узвашену музику. * Са великв игранке. „Београдска Трговачка Омда :ина" нриредида је у прошду суботу велику игранку у корист своје трг. школе. Посета је била многотројна и отмена. Декорације пзнрсне. Ток забаве у опште сјајан и повољан. Прпхода је било близу 3000 дпнара. А надати је се, да ће боти још н више нрихода, јер врдо велики број г. г. трговацн, а нарочито наших првих трговаца из ГЈ .чвне чаргаије нису билп на бзој забави, па се очекује, да ће бар прилозама потпомоћи ову важну и корпсну устапову, као што је недељио — празнична трг. школа,'која за-

а ,та засдужуЈе, да Је сваки трговац потпомогне. * Дар-мар на Високој Порти. Еао што смо већ известилн наше читаоце г. Алкибијадес Ђ. Нуша, писар министарства спољ. пОслова, послат је да за неко време заступи г Л. Маринковића, нашег коисула у Приштини. Међу тим, ствар је у томе, да је г. Нуша послан у извесној поли1и«кој мисији, па се само 'крије. Веле, кад је и сама Висока Порга дозаала о томе, п учпнио се дар-мар. Политпчки меродавав кругови на виеској Порти ужурбади се и сј>мо се чује тнхо: авај, авај нама! долази Нуша!—па услед тога издата је и најстрожија наредба приштинском мутисеруфу, да приове к научи грчка. Јес, грчкн јер, ваља да, тек г. Нуша не може говорвта с њнм прстима. -^<00 ИЗВРШЕЊЕ С88РТНЕ ПРЕСУДЕ на д Савом НиколиКем, Сре&ком ЈанковиКем и Миленком СретеновиКем из Лисовића ср»за Космајског округа Ееоградског за ИЗВРШЕНО УБИСТВО ЈОВАНАЈАКОВИЂА учитеља из Лисовића (Каставак) Од саопштења пресуде Срећко постојаше све тужнвји н жалоснији. Он се у лицу променп. Одмах доба другу боју. Његов крвнички поглед на Саву и Миленка, па она његова узбј^еносг — рече нам, да се каје. — „Иа зар и ја^због вас?" рече Срећко, и погледа Саву, а у очима му засветлп сува, и хтеде је пустити. — „Па нека погинемо" — одговори смело. Па и цео дан у управином затвору Срећко беше тужан и невесео. А какви изгдедаху Сава и Милован? Обичпо онакови, као што су и и уввк. Но Сава беше само слободнија но Милован. Сава је говори >, тако слободно, п тако весело, као да ће сутра, кући а не на губилиште, још А ^идоваи само ћуташе. Из његове душе читаемо, да је и заслужво смрт, п да оно што је тражио — нашао је. Ето така Онп пзгледају. Сутра дан, а то је у четвртак око 5 сата изјутра, батворени су у кару, п пошла на жељезпачку сгднпцн. те

да на жељезнвци оду до Раље, о датде ће на губилиште. Кад су дошли до сниже кч*ане „Лондона" — сдомије се руда од каре, и тако мораше пешке до станвце отвћи. „Ето претсказања" — реча у путу Сав&. Оа п Мвлован беху мирни. Сретен се сав у лицу прОмени. То прамета писар, к јипхјеспроводио н упита га: „шта ти је Сретене?" До кчло час имађчх наде, да ћу добити »свлост, а сад садје нзгубих. Сиио сам да са.м се возио на дађ«. А упамтио сам, да снити лаћу и воду, д.1 је то добро, па сам потом и мислпо, да ћу милост добитм. Иопред судбине нема се куд. На железнпчкој станици писар им је купио дувана, частио их, и на спраи њ-зх иоказао се врло уљудно. „А.ма господиае, моламо те да нас испратиш до н«ше вечне куће, и да сз ту растанемо." —рече Милован. Од 8 часова били су у Раља. Ту их је дочекао и примпо срескп начедаик и један пасар са некодако наддура. п два кмета. Иа Београда иошли су као спроводиоцз п четира жандарма. И кко беше хладно у Раљп се опет беше искупило подоста сељана, из свпју сксро околних села. Ту су се здравили са ссљанпма. 11а потом капетан их одведе у механу, где им је спремио ручак. Капетан их је нудио да пијушто хоће, и уппгао, каквог меса, воле да једу„Хоће те ли да јагње закољемо? рече капетан. „Бог с тобом" капетану, — рече Милован. — „Данас је Петка. Ја никад нпсам Петку мрсио, па ни данас, кад хоћу Богу душу да предам".„И мн не ћемо да мрспмо, Дајте нам рпбе."—додадоше Сава и Срећко (Неставиће се) ПРИ ПОСЛАНО Ствари под овом рубриком уредништве не одговара. Овештеиику палилулске цркве • У 17. бр. „Дневног Лпста" позава, ме тај свештеник, да му ирестанем ради неког саопштења. Пошто се зна моје место становања и занимање а и што је законом наређено, којим се нутем позпвају

пзвесни људи, то ћу и ја том свашгенику мредстатв, када ме буде законитим путем позвао. Јаков Влакнакин.

и

ТЕЛЕГРАМ 20 Јануара

Париз. Јутрос, у околвни Лила био је двобој између марказа к де Море и посданика Драјфуса. Узрок двобоја био је једаа чланак, у ком се говорило о католичким племенима, који за жене узимају девојке- ДрајФусје рањен у десну мишицу али не оаасно. — Коментаришући примедбе „Нор-а" о брошури пуковника ШтоФвда „Оторите" каже да један савез међу Француском и Немачком, или добри одношаји само, нису мо:ућни. Франпузи не могу да забораве рат док Немачка ужква плодове тог рата. — Великн кнез Никола на путу за Нвцу приспео З е у Париз, — Из Алгира јављају да је иао велики снег, и да је настала велика зима Инжењер Дековнл (умереии ре • публиканац) изабран је за сенатора Сене и Оазе са 688 и 609 гласова, које је добио радикалац Рудо. Златни Праг Састаеак младочеха ради расправљања о компромасу одложена ]е за 15 дана. Вазел. Кантон Базелски примио је нов« устаз, по коме ће у будуће народ бирати гувернера. Маеова. По сретно извршено рекогносцираљу генерал Ореро вр&тио се, нротивним иутем Мареба, остављајући најбољи утисак међу народом и свештенством Адејс, који испратише талијанску војску до некле. Букурешт. Комора јуче нјчела је дебату о оатужби против минастра Браћана „Констнтуционалул" јавља да ће влада учинити једну изјаву о том питању. —

??

К У К У Р Е Н СЛИКА ИЗ ЖИВОТА III.

(12)

„Јест, ј "ест, добар ј 'е човек, ада пма н бољп и лепшп људи од њега. Матор је доста, као и та на мп се не допада". Г. Ћиро шмркау љутпто на нос, усекну се и убриса бркове, погладп се по коси (и бради па рече: „Жено, не вређај ме! Тако ми светог Спиридона — тако је г. .Ђира имао обичај уз сввку другу трећу реч клети -се — видпм да ти је наспело нешго ! Неда та ђаво мира, не дата да жпвиш ко бубрег у лоју, по ми ту зановеташ и дражиш: те ја сам стар... те писам леп... те ово те оно... Е, хм! де де... орп орн,.. У томе прође сокаком мдади газда, Рикица. Госпођа га спазн кроз прозор и Јлако§ задрхта. У њенвм грудима ннје било чисто!... Узнемпри се, нешто узврпољи, а кроз пунвчке < бррзе, премазане белнном од сириџика, нзба

је слаба румен. И нехотвце взкрадоше јој се из уста ове реча: „Гле! газда Рикнц'}? ручао већ п иде у варош. Красан, леп човек, штета што се рано ожени! Госп. Ћара само гато искрљешти очима у којима се накпо огледао. Осегао је опет жаоку њених реча, а преко подмуклог лица пре^е му накоеан осмеЈ'ак. За тим сксчп га столице и и грмну. „А шта те се он тиче — а? ш -к пде бес трага та дода, бвтанга... узурлатор... бунтовник. Кара1)0рђевац.. хоће републпку.. А! чекај синко голн, чекај! потковаћу ја теби опанке, па ћеш се пушити! Намгрнћу ја тебе; доћп ћеш тп мени на ујгун да те ја мало мојска стегием у моје менгеле, да тн метием ногу у процеп! Одавно ми ти нешто мутвш н квариж посла, али светога ми Спнридона нећеш дуго". У том часу г. Ћира је страшан пзгдедао. Песнице је стегао, а дебео трбух надимао се јако, у коме би сало претегло макер на цапцарском кинтару, за два шумадиска вежра. „Драги Ћпро'' ПЈче госнођа каиетаница прптворном љубазнсшћу, ал' опет плашљнво, збуњеао — вемој се тако „еекирати". тпта тн је он крив?!"

„Ћут' жено! На речи вкше!.. Шга мк није крив? Море крав ми је као ђаво, под дево ли га колено- И он мора свуд његов тс да завуче — а?Ала, светога мп Сппрадона, завући ће га у Футрол јамачно док му се ја поинем за врат. И он. Брррр! Уплашено обоје се окретоше. На дуварском сату преквнуо земберак завртка ди еу точкови па стадоше; обе сказаљке падоше доле на шест сати, а шеталица престаде да тикитакће, нспод које се, на данчићима жуте*жице, љуљаху два ливена ђулета. „Стеване!... Стеване!..." впкну капетан. „Изволевајте господпне капетане", о^азза се Стеваи п нагло ступп у собу. „Носи овог андрчка одавде" и покчза руком на већ покварена сат. „Подај >а Првулт ковачу да га љуцки оправи, разума — љуи;>{н „Разумем господин канетане" ОЈГовфт Стеван сиодби сат и изнесе га из собе. Дотде је госпођа капетаннца немо ћутала и кроз прозор у "саву даљану гледада. Нешто је дубоко мислила, а после јој се усне ночзше мидати, баш као да нешто говори... СНаставпће се)