Male novine

Али да Бог да! Сва је прилика а ће болест на ск'ро раширита се из Болон>е још и даље ио Италија. „Овчј, господпн, бзо је леаар. Ја отворнм ирозор и бацим моју боцу с вином." Ово казивање сведочи да у Болоњи већ влада колера. Ако се ствар за сад п кријв, он! за дуго не можа остати тајна. Пред овакич појавама вредно ба бвло да наш Београд нромисли, чиме ће он доч.кати нролеће, ако, не дај Боже, и овде букае каква страшаа болешгина, па нас затекне овако и беа воде, и нечисе, п неонране, и зарасле у ђубре са сваке стране. — Умро. У Бечу је умро проФесор пал онтотолчје на универзитету др Мелхи ф Најмаујер. —Милијунар постао варалица. У Ници ухватиЈи су недавно и затворили неког младог енглеског спортмпна, јер је правио лажне чекове. Тиј млаАи пустоловац био је још пре три године велики богаташ, влаеник од више милијуна, који му падоше у крило ^баштином као зрела јабука. ГЈре неколик > година био је побудио ва енглеским тркалаштима велику нажњу неки млад човек, к ји је великим миром иравнод^гајем добпвао и губио у игри управо невероватне своте. Доскора се стало свуд приповедати, да је то неки Бензон. који има 3 мнлијуна, Фуната, што му пх је отац стекао у Аустралији. Прем да Енглези не обраћзју велаку пажњу богатству, али 3 милијуна Фуната, то је и по јбиховом мњењу свакако лепиметак Млада Бензон, који се је на један иут нашао окружен толиким богаством, мислио ј ваљда да ће нре нестати пескн умору, него у њега дуката. Он стаде при тркама играти такО големе своте, да је зачудио и саме Енглезе, који су, свакако евикли великим свотама, па је тако ностао ускоро иопуларна личност, пред којпм су и најсмелији играчп имали респекта. Неко време ишло је тако, но тта су и три милијуна Фунти, кад човек ко и на дан поћерда 110 десет тисућа Фунти и к«д неколико месеци путује за забаву у стране делова све-; та, па га тај пут стаје иреко 400.000 фунги, који се наравно и опет расплинуше у игри. Носледице таква раскалашна и нустоловна живота изађоше брзо на видедо, те се јевећ| пре годину дана ночело у Бензоно-; вој ок лини говоркати, да је тотално пропашћен. Та катаетроФа Бензоноу побудила је у светр, којп га је

позиавао толику сензацију, да му ]е неки накладник понудко знамениту своту ^а награду, да напише дело о том, како је проћердао своје милијуне. То дело: „Како сам изгубио своје милијуне" побудио је наравно силну сензацију, те се је одмах, чим је изашло, управо разграбило. Међу тим, изашло је сада на видело, да је блазирани сПортмен био или одвећ лењ, или неспособан да напише дело : већ да је дао по другом написами. Од онда није се дуго о њему чуло, док није ових дана стигла из Нице вест да је Бензон затворен због лажних чеков :. — Поштански колето и — пуница. У једпом одирошлах бројева до-1ели смо белешку кчко је неки Херман, спакован у сандук, одвеза > се из Беча у Париз, у виду поштанског колета.

ни главе ма „ несротно" место гдењен зет л;иви. 1'адо верујемо, да јој је било ту далеко боље и згодније за путовање но кад би била стрпана у какав оразан и загушљив сандук. Господин оФицир, међутим потпуно се задовољио, курталисао се за свагда своЈе пунице. Опјетоихтео. 0, сироте пуаице! шталинећедочекати од својих рођених зетова. — Скупа двпвша. Кад је недавно умро кнез Амадео, његов најмлађи с..н надазио се па далеком путу чак у јужној Америцп. Талијански краљ Умберто узео јз да сам дично извести свога спновца и да му исприча цео догађај, к ко му је уаро отјц. Та краљева депеша нма 1а је преко 20 )0 речи, а коштала је 13.672 динара. мисво, да уведе за вожњу таксу, која ће се ааплаћиватп по миауту. Полација и скуп кочијаша прпст-ии су на тај састем, која ће изазвати читав ареврат 3^ јавном промету, јер спречава свакоме, да се и на краћем путу послужи колима. Међу тим, путнику је слоб>дно, да, ако му се учини, да к^јаш лагано вози н тако „правз мннуте", остави га и узме другог.

Днкле, јелна .једина депешт, преко Овај случај дао је повода једном хпљаду д^ката! фр шцуском листу те нам сад прича , _ г т зшв . у Српском следе -,и ЈОШ занимљиви] . случа, ив | Сс#нт .Марто5у близу Темишвара, деживота Једног Француског оф цира ( С|ј0 се 12 _ ОЈ / ОГ месе Ј . необ! , Ч аи слукоЈПЈе некад баоу служои у гарна- ај Тога дана по , ле цодне се Т Ј 0 зону уенском^ (Еоиеи) , наТ у ШТИ;10 не бо, к >.о да је у сред Офпцир овај сретно се ожеаио; | л е та, и видело се, да ће да настапе живио са својом младом, што оао ј б чш летњи пљусак. Стадо грмети, реч, као бубрег у лоју; али му је ; да сае Н ебо пролама, а око три са-

била пунпца — несноена. Как « ће да је се отресе! Дуго је мислио, па је најзад измислио. Шта? Шта мислите? 0, чуда невиђена! Решио се, да је лепо спакује у један сандук, те да је иреда амбулантној пошти

хата пуче гром и удари у штхлу ваљачог Србииа, газда Сане Огњановог. Гром јв ударио у чељеве, отуди се спустдо низ забат у јасле. У штади је било сздам коњч, иет везанах зајасле, и двоје везаних уз стра-

на даље отирављање Разуме се са Н у Свкх седам коња се од грома уредннм спроводннм листака а уз поваљчло на земљу, зл јнсде везаних тачко назначење места опредељења: пет коњч осгашз мртви, а она уз стра као сваки, на ир. — СоН§ ро«(;а1... Н у везана једва дођоше к себа, но У тој цељи, господвн ОФицир по- питач.е је још, хоће ли се и та два

зове једиога дана 4 воЈНика иовереног" му гарнизона, да му у овом нредузећу помогну, ношто госпођа пу-

коња икада тако опоравити, да буду за радњу. Сдуга је у то д ба стајао на вратима и видео цедо чудо,

ница нпје никако хтела драгово.вно но он, хвала Богу, остаде здрав и да уђ • у одређени јој привре;мени читав. Гром је био хладан, није застан, т. ј. у иотптански сандук; .'V* \ палио шталу. На коњима се не видв Кад је већ видела да ту нема вд-; никаквих позледа само су им гриве ше шале, она онда нада ужасну оирљене, п то онама, што беху ведреку, ( тимала се од свој'нх чудних; зани за јасле, јаче, а овима што оператзра који су баш спремни да осташе живи, слабије. Наравно да је немилосрдно стрнају у спремљени ;је свет нагрнуо да гледа то чудо, сандук, па то ти је. ' ; се сада млого нрииовчда, шго Међутим покушаЈ' овога господи- Ј есте п нв Ј е на убрзо постаде предмет јавне ди- ј — Пут 0К0 сввта. М?.с Једисавета скусије и тиме, наравно осујети на- Бисланд, супарница Мпс Блијеве (В1у) меру његову. отишда је 6. о м. са индијском поЈес, али госпоћа нуниц I није се ни- ш* 1 " 011 1)3 Брандизе у Каде. У 72. дан шта на то обазирала. Она одмах за 1 свога путовања вратиће се у Њу- јорк тим оде на железнг.чку станицу, из-| тетак0 доћићеод своЈе конкуренткивади путничку Јсирту, сачека први ае Д ва Д апа раније. воз, заузе свој купе, као и остали — В знч такоа на мичуте. Неки свет и оде, оде даље не освртајући Комбе, к.јаш париски, пао је на

ПРИПОСЛАНО Ствари под овом рубриком уредништве не о :говзра. Брука „Малог Листа" У свкм 17. бр. „Мали Л.ист" донео јв бедешку „ арпвнччка брук а", у којој се изаосе две три неистине. Ми никако и не мислимо да хваднмо то, шт 1 ни:<о од правника није новчано награђен за свој темат. На нротив, ми и самч мислимо, да то није похвално, али, изиосити које какве неистине на рачун правниаа, само за то, да бп се могао наиасти један њихов цроФесор — још је далеко мање нохвалнг Пре свега овај садашњи иравнички темат није расписан пре три године, већ му је ово друга година. Још је већа неистина што се онако дрско тврди: да правничаи темат нпје нико израдао. Оиај који је'„М. Ј1ист" удостоји > оном својом белешкои, ита није хтео, или није могао да мисли кад је гшсао. Факт је, да су на конкурсу била дза правничка темата (разуме се израђена) и дасу оба нагри^ена, али цохкалом. ЈПто ти темати нису нагр ђени и новчано, Т ) је са свим друга ствар. Та два темата и оно, што је један иравник изр .дио филолошки темат, најјаснији је д >ка9, да се у нравном ®акултету није лењствовало. Од каквог је зам.шаја правцички темат а с каквим јс трошковима скончан, врло очито показује ито, што један правник ради филолошки темат и бива награђен. Писац оне белешкг у „Малом Листу" по свој прилици да ниЈ - е никад ни чуо о питању, које је иравницима расписано, те према томе не треба му се ни најмаие чудити, што нема ни појма о литературп, коју о томе нитању треба нчбавити. Кад би о томе боље што год знао, и кад би имао на уму да јенаша „Народпа Библиотека" (која би се слободно могда назвати „бибдиотека неколи^

ПОДЛИОТАК

КР В А В А Г 0 Д Н I 4 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (15) „ — Ево мога чичице!" — викнем ја, I кад га угледам и потрчим за љим. У бакалниди на углу унитам, који је овај чича и запрепастих се кад ми рекоше, да је то г. Никола Христић. Од то доба за мене је било јасно,; да ће реакцију имати да изведе г. Нвкола! Христић. Отуда сам и могао, у подлисци- ј ма у „Самоуправи", предеказатн његов! дола?-ак на владу. У тим подлиецима, ја сам у неколико испричао овај исти сан, само, наравно, онде га пислм нричао у целини ни овако по реду, као што сам га

изложио овде. Тамо сам узео био са.чо суштину, а појединости сам измењао, много што гата додао а много гато гата и изоставио. Ето, иа тај иачин ја сам у подлис цима „Самоуправе" ири краЈ *у 1882 год. јасно предсказао буну, ноја ће се десити при крају 1883 године и то предсказање извршено је на основу овога чуднога сна, који сам напред испричао. По-ле ово^а увода, могу нрећи па опис самих догађчја из „Крваве (1883) године". 2 Две зојске Ири крају октобра 1883 год. сукобила су се два начела, две нолитичке струје, два друшгвена табора, управо две дугаманске војске. Јес, то су биле две дугаманске војске, и ако су обе поникле у једној заједничкој домовини, и ако су об две биле одојене истим српским млеком, и ако су обадве имале у прогалости исте заједеичке драге гробове, а у будућности у главноме једне исте опгате-српске идеале. Па ие само то, иого су обе те војске сам-) тријестак месецч пре тога саста-

вљале чак и једну политичку заједницу. Људи, који су се нри крају 1883 год. дугаманск-! дочепали за гугау, у почетку 1881 појавили су се здружени и загрљени, нолитичк збратимљени на позорници јав иога рада. И цигло три непуне године биле су довољне, да од јучерањих пријатеља направе данас крваве злотворе. Веома је занимљив ток, којим је игало ово разбратимљавање. Дала би се н пнсатн и дебела и веома иоучна и веома занимљива књига, како су се поступно заопггравали односи између радикала и напредњака, и како је трогодигањи рад од иолитичких ортака направио крвне дугамане. Но ми се овде не можемо лаћати тога задатка. Али , ради бољег разумевања тимочке буие, ми ћемо у најкруинијим нотезима споменути најглавније догаЦје, који се дес|ше пред буну.

* * *

2 јануара, у среду, 1880 године, појавио се први број „Видела". „ У независној С-рбији нема иезависног листа иђлчтичког."