Male novine

вају иослови. Према овеком склопу управе они ће се још више пагомилавати, јор тамо нико готово нвшта и не ради До. Драгвша долаза кад хоће. а и остали гчтово исто тако. У делој земљи порески су послови засталп, сад ће да Бог-ме ићи још црње и горе. Скупштана је обавествла г. министра да се аоре^ки носдови могу радпти беч порезвик-Ј, и за то је сад два на округ задр асао, а остале испремештао а нешто истерао. Тек главао је да је рашчисгио!! Овде, у сред Београда, иде наоиако. У кварту врачарском је постављен за порезника некакав граничарски ОФицзр. 0« је толико без сореме, да га је управа в. Београда пре три дана предложала, да се као врло неспреман, и врло нггеган по државне интересе свине са тог 11!слн, еоји до краја не разуме! Не знамо да ли ће г. Вујић ов>г свог вилајетлпју дићи, али знало да је једвог Шумадвнда отпустио ј 1.3 службе о коме је власг овако исто о аеговбј спреми јавила. Да вадамо! За овог госиодина зна се, да је ј онда, кад је окунадпја Босне и Хер-1 деговине изв.лпена, био у војсди, и да ! је ;:бог Једне ситниде, због пљачке, истеран. Зиа се и то даје бао у наш"ј војсцп на и отуд отнуштен на бво н порезннк у Таанави на и отуд одпуштен, и најзад га његов земљ^к Г. Бу)ић примио, п дао му! 500 талира!!

ДОГДЂбЈИ У БУГАРСКОЈ

ло, у тренутку, бсз дугога размиш- ји онда та мене уби, а ја ћу сад тебе љања. јовако." Још као ђак занао је у друштво | А зашто је био Каравелова, Пареволудионара, који су маштали да ! ввида онако објашњава: буном ослободе Бугарску од турског п Био самгл оме исте ноћи кад ће госнодарства, па је тај бунтовнички ; у Рушчуку стрељчти Узунова и ост >ле карактер сачувао и до данас. СФицире. Ја сам внао да је КаравеУ пловдивској буни за сједињење ' дов крив за буну у Рушпуку, а Узубио је један од главних учесвика, ! нова и дружину жалво сам, јер су

друг и помагач пок. Захарије Стојановч. Кад је руска партија уснеаа да прогна Батенберга, Пањица је био

т > бпли моји најб љк пријатељи. И они су те ноћа имали да изгипу због Каравелова, који их је на буну навео. И ка т сам ј•' Каравелова са су-

међу првима који су се нобувили нама у очима гневно запзтао: „зашто пр .тив „дјадо Климентове" владе, јбре, пе^евевк, да гину они људи нокоја је, као што јепознато, пала од- ћас у Ругпчуку? „ои ми је немарпо

мах иосле три дана. Пањица, с пок. Захарзјем, Петковдм, Ризовим и др били су главни агитатори и стубови Стамбуловљевом намесништву, које је Батенберг оставио носле другог одлаека из Бугарске.

одговорич: „на нека гину, кад су луди." Тада ми се смркло и ја сам му викнуо : „скидај гаће! Ј У домаћем кругу Пчњица јс веома нежан, има жену н дн^је деце, (по жени је иашанац с пуковнико« Ни-

Бујан и вео»а частољубив, Пањз-; колајевим), и ко би га видео как> ,]е ца је веома незгод^п за слушање. благ отац и домаћип, никад ве би Најмање личне увреде или нроста могао веровати да у јнваој борби непажња, па макар и нех тична, може бити често овако свврен. готове су да га отуђе од господара, | Последњих годива много се бакће коме је до јуче служио, и тада Па- с маке донскам питањеи Његова је њица своје нерасположење исказуЈе | в д е ј а д а Бугари оснују савез с Арјавно. С тога је често долазио у су- на утима, те да заједначки раде у ћоб са својим претпостављеним. • Мвкедопаја. Пањица је личнч велики јунак. У I Пањица пе може да жинп без борбе иашем рату с Бугарима, "Н је пред- 1 а јакпх потреса, и кад наступи иоводио македонске добровољце, и од' дитичка мај >на, он се осећа чисто то доба важи као неки македонски 1 болесан. војвода, што многе наводн те га по-: у непрестаној оорби његов је грешно држе за Македонца, а међу : адивот текао нередовно н та неуредтим он је родом из околине Трнова. Н сст почела је у њему развијати На његовом писаћем столу стоји I наклоност да у згодној првдици доцанинарски жиг од жута месинга с; бро ппне. За то му другови че<.то

Мајор Пањица Наше ће читатеље јамачно интересовати, ако им изне емо тачан о)1ис мајора Пањице, из пера човека који га лично и блиско познаје. Мајор Нањица је црномањаст, леп, висок и угледан човек од својих 35—36 година. Има сићушно, фино , веома симпатично лице, живе очи и веома нокретне прте на лицу. Цела појава представља отмена човека. Пањица је школован Официр. Он је у Русвји свршио војничку академију и носи академски знак на грудима. По карактеру, то је веома жива, нестрпељива, бујна природа. Снособан је да се рине у највеће опасности, и на то се обично решава наг-

овим натписом: „Царинарницана Ржани, 7 новембар 1885 године." Оно је ратни трофеј, којп је Пањица однео из наше царвнарнице. Бујиа карзктерв, он је у прилмкама и веома свиреп. У стињу је да у љутини почини читава зверства. У његов ј соби, која је пуна оружја као

преоацуЈу. У .осталом, то се јунацима пе замера. Пањица је донста нвзгодан за марно, обнчно време, он тешко може да се укалупи у обичпе свакпдање во1ничке Форме и д и с ц п п л и н е али за бурна н опасна времена, где

какав арсенал, између осталога сгоји ^.р е ^ а људи који се неће нред<мина дувару обешена једна трострука к'" мџија с натписом : „Овом сам камџијом сам својеручно ударио Нетку Каравелову нреко 30 удараца" Н ово је Факт. Кад 'е Кар",велов затворен због буне у "Рушчуку, Пањпца му је дошао лично сам у затвор, нагвао га да свуче гаће, стао му ногом за врат и шибао га камџијом д"К му нвЈе крв нрпсанула. Пањица ово ве крије. На нротпз, нрича то свуда јавно и вели да је тада Каравелову рекао : „Ја знам да ћеш ти једном онет бити миннстар,

шљатн куда ће нонети сиоју главу, он је ДЈ.агоцен п незамепљав, То је судба сввју л,уди његова темперамента и карактера. У мирно време они изгледају досаднн и махнити. Њвн је ?;рави елеменат рат или буна. Пањпца је дуго време био поуздан прпсталица Стамбулова и његова режима. Ма ла је усноменама и лпчним пријатељством бно в<зан за кнеза Батенберга, (он мује и децу кротиој он се ипак поаорпо неиходности да Батенберг нпје взше могућ

за Бугарску, и подржазао је данашњи режзм. Али ва ову носледњу годину дана Пањпци се чинило као да га кнез Ферданаед не верма много. Вио је нрескочен при неквм авансмАНма, и тога је још 1игае раздражвло тако, да опет почне помпшљати о пОвратку Батенберговом. Од лвне Пањица је почео јавно нападати кнеза Кобурга, док са ово дача ти налади насу завршилп хапшењем Иашичиним. У идућем броју иснрпчаћемо једну сцену, која се десила лане у двору взмеђу кнеза и Пањице. ИЗ ОРПСКОГ СВЕТА — Крштењв црнагорског кнежежеваћа Петра на Ријеци : „Глас Црногорца" јавља ово: На Јовлн-дан, 7. јануара о. год. примио је свету тајну крштења трећа син и мезимкд Њикцјих Височанства, господнра и кшаза нашега и каегиње Милене у храму св. Сааса на Ријеци Црнојевића. Кнежевићу је при крштењу дато име Петар. Кум је био Његово имоераторско Велпчаство цар Александар III., а кума царева сесгра, Њен I императорск > височанство Марија Александровна, вајвоткиња од Единбурга. Замјенак цчрев при самом чану свете тајнебио је Његово поевосходство К. М. Аргиропуло, царска руеки министар у двору Његова Васочанатва, а куму је замјенила Њ. св. кљ. Ана." Иста ластјавља: „У очи дана кршгења била је варош Ријека ОЈветљена и њезана брда, а што је бала светдост уз брдо Љесковац изнад кнежева двора, то се не да оппсатп. Народ немогући одољет« ' свом срцу веселао се много те се чуо и јек нушака и вспред саме поноћи а весеље је трајало целу ноћ. Дакле људи од ноћа створпше дан а баш и светлост са Леск -вца и другох брда чинила је дан. У 7 часова у јутру две чете прве бригаде ирвог батаљона стигоше на Ријеку под командом командира Бошка Мартиновића, које је дочекао сам кнез са „Добродош л и" а ови одговорише са одушевљено „Живио!" У исто доба стпгоше и грађани цетињска и ирпступе кнежевој витешкој деспнцп. У 10 часова почела је св. литургија, коју је служио митрополит МитроФан са свеште^ством у придворној цркви св. Спаса. У 8 Д11 стигао је у двор манистар царско-руски Аргиропуло пра-

ЕРВАВА ГОДННА (Днгвник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОД0Р0ВИЋ (16) Овојејако надало у очи. Оаозвцмја, из које је поникла нова влада, оастајаиа се цоглавито из две групе: консервативаца и радикала. (Било је и неколико људи који еу рааије обележени била као либерала; на ир. I. Кујувџић и г. Гига Гершић; али њихов број био је врло незнатан). Консервативца имали су ивјачи број интелигенције, али главну масу у овој војсци саста 1 'љали су радикали. С тога је јако и надало у очи, што од раднкала ни један једини не бепге узет у нови кабаеет. Ово је била

нрва иогрешка и ово је било прво семе за доцаије раздоре између напредњ&ка а радакали. Радикали су из овога извели, да консервативци, миоле задрже власт засе а од радакала да еаараве само иослушну војску. Наравно, да ово није могло добро утицатм на одржање слоге између ове две груне, Радикала су аочели подозреватн ка онсервативце, и то се оназило већ на нрвам изборама. 8. новембра вватао је радикални иро глаа „Пријатељима Народа", у коме радикали изреком »еле да своја имева не залажу за нову виаду, да хоће да сачекају нрво дела њена и тек но дечима да је цене. Али иред обадве групе стајало је зајелничко важно дело, нови скушптински избори. То био одсудан тренутак. Радикали и консервативцч гхватали су значај тих избора, ушзи су у њих споразумно и договорно и сјајно су нобедали. 30. новембар 1880. преклао је либерале, Онв судобили једва десетак својих места. 0'тали нославици нодељенн су взмеђу радикадаи консерватЕвацн. Ти ме је завршена стара 1880годива. Нова 1881 годива дочекана је радосним, веседим узвицима в поздравима новојвл»-

ди нсној ново) скупштини, за]едничкој нобедн, заједаичком уснеху радакала и консерватив;ца. Али ова заједничка радост није дуго трајала. Већ ночегак 1881-ве донео је на обацве стране разочарање и срџбу. Свака је страна ночела теглити себи. Кратковремена заједница распадала се, радикали на једеу а консервативц« на другу "страну, ночели су се издвајати у два оделита табора. У сам почетак 1881 год. састала се нова народна скунштана. Оаа се тада сматрала као једноставна маса, из које се издвајају само дееетак либерала. Но то је ■гако изгледало само споља. Унутра јасно су св опажале две оделита струје; радив кална, која је спрам владе заузимала ноложај као незавасна група, и владааА, кој је чврсто стајала уз владу. Ова унутрашња нодела на брзо је и јавио избила. У четвртак, 8 јануара 1881 :од,, појавио се нрва број „Самоуираве 4- , која је у заглављу носила назив „орган народве радикалне странке". (Наставиће се.)