Male novine

реду на овој бриљантвој принсви, л њему жедимо срећаи успех у тешкој 8Ли у бдагодарној задаћи која ће му у друштву бити поверена. * Пријем. Како чујемо, Њено Величанство бпв. Краљица Наталија примила је ово дана неког господива Миљевског. Њено Величанство првма тако многе особе да ми на нријем г. Мпљевскога не би свратилв викакву пажњу, да нам сдучајао не паде на ум, како смо негде читали да Њ. Величанство бив. краљ Милан има некаква свога повереника, који се зове Миљевски. По томе би излазило. да је Њ. Величанство Краљида примила Краљ Мидановог поверсника. У каквој цељи?! * Пада у очи. Из извештаја о приходима „Друштва Св. Саве", вид|>мо да је то ваше родољубиво друштво имало дарежљивкх приложннка не само из свију српских крајева, но управо рећи из целога света. Французи, Немци, Инглези, Талијани, све земље и сви народи приложили су по што год, само велика православна Руспја и наша браћа Русн не дадоше ни пребијене паре нашем Св. Сави, док међу тим ве- ма често читамо ^ руским листов ша руске прилоге, који паднју на ш помагање бугарских школа по Македонији. Пада, јако пада у очп да се између 60 милиона Руса не нађе ни један јединп брат да што иј иложи српском Св. Сави, чијепроспетне заслуге ни у Русији неће бити непознате. Свакако ово није случај. Радо би чули шта на ово веле браћа Руси.

свима књижарама руск>,м, где је свак може добити. Шта је ово? Ако је добротворно друштво доиста решило да се ова карта тргне из саобраћаја, онда како је може Комаров без инакве примедбе од стране дпбротворног доуштва овако јавно објављивати и продавати? А ако карта није тргнута нз саобраћаја, онда како изгледају опе ве стп петрогр;*дске да је кирта тргнута? И како изгледамо мп, који тако лако верујемо речпла, а не гледамо дела? „Одјек" се ф*ли како је он први дигао протест протмв Кимаровљ^ве карге. На њему је сад и дужност да пзвиди како стоји ствар у истини с овом картом, и напослетку шта је с њом: је ли тргпута из саобраћаја пли пс? * Накнадни кредит. Г.министар нар. привреде тражвће од народве скупштпне 120.000 динара никиздног кредита, за набавку семена и алата црногорским досељеницама у Србији,

Где је истина ? Многи наши листови објаввли су да је петроградско добротворно друштво држало нарочиту седницу, на којој је решено, да се позната Комаровљева карта, као неистинита и погрешна, тргне из саобраћаја и да семестоње изради друга правилнија карта. То је у неколико потврђено чак и са службене стране из Русије. Најпосле, то тврди полуслужбни орган наше владе још у јучерашњем броју своме („Одјек" бр. 21). Међу тим ми добијамо руски лист „Свјет", Комаров.љев орган, који у свакоме свом броју на челу доноси објаву крупним словима, како се чуве на Комаровљева карта иродаје по

Филоксерна конвенција. Службене новине допосе ову обзнану: „Државе уговорнице, које су потиисале међународну Филоксерну конвеипију од 3-ег нокембра 1881 год., пристале су на ову деклерацију: „Потписани пуномоћнп пзасланици влада, које су потписале међународну Филоксерну конвениију од 3-ег новембра 1881 год., пј иетали е/ да се члану 3. псте конвенције дода следећа допуна као тачка 3. „У саобраћају пзмеђу држава угокорница неће бити иотребна никаква увера од стране државних власти, предвпђене тачком 2. при пошиљању биљака, које долазе из расадника о којима је реч у публикованим списк(Љима, на основу члана 9. тачке 6. поменуте конвенције." „По што се овом деклерацијом не мења у суштини конвенција, но само ради олакшице саобраћаја објашњава примена члава 9. тач. 6. поменуте конвенције, то је г. министар народне привреде решио, те је она код нас ступила у живот 1-ог јула прошле годсне, као што је то тада и обзнањено. „Ов'»м декларациј' м не мења се одредба, предвиђена аакључвим протоколом чл. 3. тачке 2. конвенцвје, по гласу које дужнн јс сваки пошиљач, који које друге б иљке а не винову лозу шаље у друг у државу, да сво-

јој пошил.ци нриложи деклерацију, у којој ће взложено бити, да јецела пошиљка само из његовог завода, којп ст-ји под редовнпм државним надзором; да у заводу нема ни једног чокота; да ли су биљке, које шиље, обложене земљом, и да стави свој нотпис, назначи место куда се пошиљкч шиље и адреса на кога се шиље. „Наведена одредба Остаје дакле и даље у сиази, само што се таквим деклерацијама не морају нрукључивати и уверења месних власти. „Према ов ме за сваки појелини случај издаваћо дозволу царинариицама овлашћеним за пронуст, само министарство народне привреде, које добија званичне сиискове о <>вим расадницима, које ст -је под редовиим надзором, из којих се проазнди ослобођавају овом деклорацпјом прописне увере. „У исто доба овом обзнаном позивају се сви руковаоцн ботаничкнх башта у земљи кно и сви ириватни баштовани п имаоци расаднпка, који спремају евоје производе слати на страну, преко земаљских гранина, да у св;.ме интересу и ради своје ола: шице пријаве овоме министарству своје баште и расаднике, како би се могли под сгалан надзор уззти п увршћивити у оне снискове, који ће се слати државама потписницама овога сиоразума. -г> -сгзе ДОМАЋЕ ВЕСТИ

свет — може чак у Америку, да у њој нађе нову оттџбину!"

Народна Скупштина 7'-ти редокнз састанак држан 6 фебруара

— Последице неумесне штедње. Под тим насловом доноси пожарева чки „Грађанин" белешку, у којој осЈђЈЈе владу и скушптину за пеумесну штедњу, чвје се зле последицевећ појављ- ју, па наводи ова диа случаја: „Стојап Ђорђевић, телеграФиста Д. Милановачке штације, кад је чуо да је отпуштен пз службе, придигао је државних пара, колико му је дошло до руау и при иредаји дужиостп сам показао, да има деФоцита у касп. Њега сад петљају и апсе, алл пара ни од корова! „Владимнр Милосављевпћ, телеграФиста Мајдан печке штацпје није ни чекао да га отпуштају пз службе;него је узео тродневно одсуство од мпнпстра, зграбио аманег од 13.184 дннара, и 18 ир. и ухватио пут преко Оршаве и отишао у бели

Састанак отворен у 9 г / 2 часа. За мииист >рскпм стол'м: г.г. Велимировић, Ђурић, Таушановић и Гершић. Читају се молбе и жалбе п записник прошлог редопвог састанка. На дневном је редуизборни закон Известилац чита члан по члан које скушнтина нрима. Код чл 64. започе дебату г. М. Поповић н предлаже ивмену са свим противну владивом предлогу. Ту његову изме ну бранили су г г. Вл. Арсенијевић, Манојловић н други, а влчдин иредлог из»естилац Андра Николпћ, и посланаци Ј Ж. Јовановпћ, Тома Бојичић и други. На иитање 'иредседника има ли ко да потпомогне п р е д л"о г г. Иоповића, већина посланика устаје, али они коју су уз влндин предлог вичу, да нема већине, за то се пристуиа поменичном гласа^у и предлог г. М. Поповића добија 48 гласова, нредл г владнн 44; сви либерали, сем једног^, који се уздржао од гласања и ако је био за предлог г. Поповића, гласали су за владу. Још је било говора о иреглогу г. Лазе Илића, да изборна акта носи пошта, а не иредседници бирачког одбора, али је тај предлог пропао. За тим су чптани ред м члан г:о члан без икаквих измена. Састанак је трајао до 12 х / 2 часа а сутрашњи заказан у 9 часовт.

72 -141 РЕДОВИИ САСТАНАК ДРЖАН 7 февруара На дневном реду је пр^дужење чптања закона о избору посланика. За министарским столом: г.г. Таушаповић, Велимировић , Вујић и Грујвћ. Чита се записник прошлог саетанка који се прима, и молбе и жалб<>, које се упућују надлежном одбору. Извествлац чита члан по члан. Код члана 126. отвара дебату преседник Катић и вели, да ке буде никакве казне, или бар да буде блажија ири повреди јавног глаеања.

СЛ1К1 I ПРЕЛИКА (Шаљив догађај из живота)

Сретнем се ононад с једним пријатељем, по народвости Инглевом, по заннмању дапломатом. — Шта мислите о последанм догађајима у Бугарској ? — упита ме пријатељ. — Шта ћу мислнти! Сматрам да је ма с које ст]:ане био умшав рускв иј ст . Много хтели мв*го запсчелр, на им се цсла ст*ар иијаловила, жао што се то бЈаћи Русмма чеиће дешава. — Имате право! И ја тако мислим. Али : 3! I м >'11 П)1а дрзките о Бомарорљевој карти? '— утта пријатвљ. — Држим, држим да је ово позлеђпвиње Сан-СтеФанскпх рана. Руои су подбадвлн српско илемб да стјпи у одсудан бој. Кад је оно то јчивило , Руси су га пустили и оставали усам-

љена да се у борби пзнурв и малакше, и кад је сва сј вска крв била источена а сва српска снага изло^левз, 6 ј) Ј п ћ« Р јси грг.бе б!П1 т»ј тренучгк кад је српско племе паји;-нуре1 ије, п у том орснутву (тваЈЈ^ју истсчво плтање н решавају га ва свој вачсн и у св> м внтересу. То је за Србе биостраховит удар. Тај псступак ру ски ствсрио је могућг ост да у Србпјп поникпе аустроФилска нолвтика. Иије то бпла обест краљаМплава ни вапредњачке стЈанке, што се морао тр; жити наел(н ва Аустрију. То је бвла веминовва последвца рускога држања спрам Српства. Те по!решке руске полвтике довеле су и морале су довети своје отровне плодове. Руси су увиделв своје погрешке. Из само^а руског друштва чули су се озбиљни гласови и очајви родољубиви рапаји да се старе погрешке што пре псправљају. И руска влада и руско друштво ирвс1 упили су иснрављању твх погрешака. Али у сред тога посла јавља се Комаровљева карта, која позлеђује све ове старе ране и поново опомиње Србе да озбиљно промисле, чему ее могу н»дати од Руса. — И у томе делвм ваше мишљење,— рече мој пријатељ. Само што ја сматрам да изм( ђу ова два догађаја пма прпсве везе. Русп су покушалп нреврат у Бугарској и веровали су у усиех свога предузећа. За тај случај спремилд

су своју нову етпограФску каЈЈту. Јамччно су рачунали: кад плане у Бугарској п кад цео свет обрати иажњу на те догађаје, онићеонда згодно мићи у тој впштој галами и да протуре своју нову карту. Свег то неће ни опазпти. А кад доцније дође да се омеђава шта којој народности припада на балканском полуострву, онда ће Руси згодно погегнутп ову Бомеровљеву карту и рећи : „довде захвата бугарскп живаљ, а што је бугарско то најпосле мора бнти руско". Бар сви правоверни Руси у то верују. Комаровљева карта, дакле, бвла је спремљеиа да се згодно протури у тренутку кад наступи општа забуна у Бугарској, а с тога и општа забупа у Јевро. пи. Тако су рачунали Руси, али је испало друкчије. Догађај у Бугарској изјаловио се а карта, коју је требао да покрвје тај догађај, (стала је. То ме подсећа -на једвн догађај код насМи у Инглеској имамо једну пећину у којој глас одјекује 18 пута. С тога обмчно људи одлазеу ту иећину, пзбаце по један револверски метак и онда слушају какв 18 жута одјекне. Једном прмдиком оде у ту пећину повеће друштво. Ту је бнло и жена, и деце, и свега. Алв нч јаде једноме »д госноде, којн се деспо у том друштву, поремети се нешто у стомаку п он па једаред осети кпко га нешто страшно на пупку савпја. Осећао је неодољпву потребу да