Male novine

Пвлупани прозори. За горњвипр»им, одмах се чуо и овај други глас, да су на радикчлном .клубу прексжноћ иолупани прозори. Нека веле да су тоучинили београдски „самостални уадакали", а неки опет хоће да окр*ве неке келикошколце. Никако не можемо мислити да ће паши великошколци на овако недостојан пачин исказивати своје снмпатије и антинатије. Пре ће бити да је то дело оних истих јунака, који су се она?о сјајно показали 14. и 15. маја. Ако је глас нстинит, да су н* радикалном клубу нолуиани нрозори, онда је на Костиној нолицији да новеде истрагу најстрожије и да по што ц > то пронађе кривце. А свакапо биће занимљиво да се пиди, ко је то коме су криви чак прозори на раднкалном влубу. * Насели. Јавили смо како су неки одборници чим су дошли на опгатинску управу, узсли свакн по пешто, где би м<фјш да ћаре. Тако смо за г.г. Јосиповића и Ћирковића јавили да гу узели пол закуп пијацу „Зелени В нац", мислећи зардаћебити ћара за бећара. Алн су се госпола љуто преварила, место ћара имаће, ако већ немају, штете. А да нико не воли да штетује, на нп г.г. Јосиповпћ и Ћирковић, то ће намваљда перовати наша чнтатељи. Елем г.г. Јосиповић п Ћирковић узели „Зелени Венац" да ћаре, а оно штетују, и да би се извукли из те платке и сачували од штете, онн су ш>куш'ди на 300 натписа, којима моле општину да се установе слободне ипЈаце, да нема више закупнине Занимљиво је, да *на овој молбн за „Зелени Вепац" има потписаних људи чак с Еоглезовца! Е, де, де, људи насели, на шта ћеш им! ИЗ БЕЛД СВЕТА — Жзнсна буна. У БуФало у Амервци, бпла је ту скоро женска буна. Две хиљаде Пољкпња побупило се за то, што су поставпли другог свештеника на место онога, кога су оне вилеле. Жене ни пошго нису хт. ле дозволптп да тај новопостављенп свештеник нршп црквену службу па су чак нагнале на одступан.е полицајце који су дошли у помоћ свештенику, бацајући им у очн с о и бпбер.

— Нарочити занат. Један бечкп медецннски лвса прича, да у ^Бечу постоји нврочитп зават т^ко званих „достављача болеспмка". Чпи канав болесаик д-ђе у Беч и одседне у гостионицу, одмах му долази тумач илв комисионар, који вешго вадобаје његово новерење и .предлаже му овог «л оног лекара ио свом избору. Аво болесппк већ има лекара, комвснонар опет не очајаеа и на крају крајеиа >век нађе узр >к да наговори болеснвка да узме друг г лекара, т. ј. овога кога ои предлаже. Разуме се да таки „досгављачи болесника" добијају од лекара добру награду за своје услуге, тако да сад у Бечу имао много људп, који живе искључив > од тога заната. — Женскиње лвк*ри. У Индији сад уча медецину ,реко 200 женскиња. За сад практлкује само једанајест женскпња лекара. У 1888. један магараџа дао је 30.000 рупија на подизање болнпца за обучавање женскиња медецина, а обећао је сем тога да још свако године даје по 10.000 рупија. Главни лекар те болнвце и једно лични магараџа је. женска, госаођа Мери Крулеј пз Еданбурга. — Фотографија у војеци, У Инглеској иаучавање ФОТограФије сматрају као знање, веома »птребно Официрвма, те је за то 188-(. годипе ф тографија у војним шаолама уведена у програм обавезних предмета. — Нов апзрат. Министар марине у Фравцусаој наредио је да се у Хавру чине опити с новим апаратом, коме је цел да предупређује гударе лиђа на мору. Тим се апаратом на великој даљини може чути шум лађе, која се прпблпжује, а то бива помоћу вкустичкчх цева, нарочито удешених, које п јављају о опасностн. см есСФБ — Лутање једнаг сликара. Један мађарсаи лисг допоси ову прпчицу: „Један наш псторискн сликар, још млад човек, који већ није почетнпк, сарема се да пзради једау с.'ику, чаји је сиже пз доба Матије праведнога. Оликар је хтео да на извору проучи одело и оружје те се с тога обратп исторпку Алексапдру Силађију, дпректору универзитетске баблиотеке, који га иримиврло љубазао и одговори му ово: „Радо бих вам био на услузн, алм ви морате знати

да се моја историгка истраживања поглавито пр>стиру на полвтачке догађаје, па ба с тога боље бвло кад бисте се обратила моме поштовапом пријатељу Јулијусу Паулеру, директору земаљске архиве. То је за вас погодач човек " И Силађи сам одведе сликара Паулеру који је ве>ма љубаз^н алп се предомишљао да ла одиста може бити од користи уметничу. На срећу он зпа један добнр савет. „Ми пиамо једног велнког исиЕтивач«.", рече он. „Дезидер Чански, који сад баш проучава Матпју Корвина и његовадоба. Отидате њему, мој драгн, и тамо ћете бвти иа и*вору. Уметиик послуша савет, закуца код Дезидерпја Чанског, који га дочека рапкфенвх руку : „Драги пријатељу, хоћу од јсвег срца ! Сав материјал што имам стојп вам на расиоложењу ; само ћете мв доиволати да прпметам, да бпх се ја, да сам на вашем месту, радије обратио Алексшлру Силађају, јер он најб >ље разуле ствар " Слпкар се препоруча п оде тамо где је и прва пут бпо. КЊИЖЕВНОСТ „В1е Ј11из1га110п." У Бечу је од скора почео излазнти нов лист „Б1е ЈНивћ-аИоп" а издаје га Густав Г. Штајнер и комп. (Беч 8(;ерћап8р1 (т;). Изашло је до сад девет свезака Насловни лист 9-те свеске, израђеп акварелом, показује врло лепо израђену девојачку главу а унутра су ванредно лене и добро израђене илустрације, ап иначе садржина је одабрана. Цена је свакојсвесци 1 марка а взлази 1 п}тнед Овдесеможе добчти у књижарнициг. Андре Пураћа, која нрима п претшшту из унутрашњости. 88ТЕЛЕГРАМИ 7 Фебруара Всрлин. Жест, вођа соцајалиста хесепскпх, у једном пзборном говору рече да треба повратити Француск >ј одузете јој провпнције и заврши свој говор овако: „Караткер Францу.>а кного је бољн од нем«чвог; Француски радници су наша браћа, док вемачки грађаенн наш је непријатељ." Парин. „Тап", гов рећи о позивуна радничку копФереицију, каже, да Француска не сме се пзоловати, а не сме се ни пожурити. Корак Цара Виљема треба да нађе једногласног одговора са стране ,сввју

индустрнјалннх држава. Енглеска јв пнтересована у првој линија, дакле нко Енглеска прпстане, кон®еренција је моговпозн и адп ако опа не хтеде да учествује, КонФеренција је могуће и безонасна; ала ако не ирнстане, конч>еренццја постаје немогућном, и све државо ослобођене су од дужности саучествовања. Лондон. Бнњар посланвк (Парпелац) умро је. Беч. ГроФ Калаоки, Сеђеаи и Калај одлазе за Булампешту у једној депутао,ија минвстарства иностраннх послова, да присуствују погребу ГроФа Аадрашија. Б ерлин — Цар је наредио да се изаберу 7 стручњака за радаичку конвенцију. Петроград — у Ситепском суду започел* се парница протав 7 Јевреја, која су оптужени да су убила једног чозека да бн се корвстнла сумом од 50,000 рубаља на коју со он < сигурао био. КакО је грађанство Витеиска страшно о<лојеђено против оатужеанх, војска чува судницу. Б еч. — Ђенерална консул Болеславски у Галацу именован је за манастра у Тачгвру; ГеилФ, геперална консул у Москвв, наименован је за агента глапног консулата у Галцу. Варои Чикан Валбор конзул у Берлину, наииенован је за агента главног конзулата у Москви. Брисел. Стенла долази овде 15. Марта месеца. Хамбург. По „Хамб Коресп." Бетихер наименован је за преседника прасјанско савета у случају да кнсз Бвзмарк оступи. Лондон. Тврди се да ће се краљица Викторија идући за Е-ле-бен задржатп неколако дана у Паризу. ПАКАО кривачни РОМАН ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА (нааисао Пера Тодоровић) Прва свеека овога занимљивог дела већ је готова и може са добпти у Београду у књажари г. Валожвћа у Београду п Нишу и у штампи г. Хоровица „Код Просвеге" позоришни тргбр. 2. Цело дело изнеће 10 свезака а свеске ће излазати свакпх 10 дана по једна Претплата за цело дело стаје 2 динара. Поједоне свеске кошгају 30 пара динарскпх једна.

Као што обично бива., иолиција је и овде тражила ..иодбадаче и коловође" те је од целога збора издвојила и < кривила само осморицу сељака. Властих није могла одмах ухватити, јер су их сељаци склоиили. Али после три дана ови се окривље ници сами јаве полицији и њих затворе у Зајчару. '20. марта помоћник начелства и срески капеган прену из Зајч ра у Грљан а пра тио их је еск Јдрон сејмена. Још су водили са собом и ону осмор*цу Грљанаца што «у били затворени. Спровод је ишао овим редом: напред на Фијакеру возио се помоћник г. Симић с једпим нрактикантом; за њима на коњу јахао је срески начелник с три пандура, а нред њима су ишли осмо риц1 Грљанаца, новезани у конопце; а одмах за њима ескадрон чувара. У депеши, коју су тим поводом Грљанци унутили краљу (иреко министра унутр. послова) вели се: „Ова пратња нод оваким неонравданим мерама чинила је најгоре упечатке на целу варош Зајчар, а још млого лошији утицај И1 нородице незаних и са стотинама оружаних војника тераних грађана. Свак је мислио да се над њима овога часа има

извршити смртна иресуда. Кад су у село дошли, номоћник нареди да се сазове оп штински збор, и збор је одмах сазван. 0кривљени су остављени онако везан« и под јаком стражом ту пред збором. Већи де-.> чувара био је остао око села. Помпћник затражи од збора да се <>ни, који су 13. марга учествовали у збору, одвоје од оних који тада на томе збору н»су били. Но он добије одговор да су тада сви били на збору. Тада је Милисав помоћник позвао и остатак ескадрона на брму ру*у. Ескадрон ј« тада нуцао, људи, жене деца изгажени су, осакаћени, рањени и исечени та ко да се број нрегажених рањених још не зна. „Рањени с Фамилијама крену се с ме ста па жалбу начелнику у Зајчар, а за њима и све село са женама, децом, учествујући у изненадоој несрећи изазваној без озбиљна ново .а, али су се на реч окружног начелника задржали и сад чекају од њега удовдетворење." У молби се даље умољава краљ „за наредбу да се ова ствар извиди најнеиристрас ијом комисијом на н*длежиом месту; а г. Милисав помоћник и каиетан Милан

Стевановић да се казне за ове несреће и нереде." У извештају које је добило наше уредништво „Самоуправе" иели се како су 20. марта „око 3 сага по иодне сејмени с голим сабљама јуришали међу ненаоружану гомилу људи. жена и деце, и почела газити и сабљам* сећи. До сад видех петоро рањених, од којих су један човек и једна жена донесени лекару у варош. Нанад чувара на сељаке извршен је|пред великим бројем овдашњих грађана, који су све то с Краљевице гледали." Ето тако су гласили ови извештаји, који ни тада ни нотада нису опровргнути. Оваке п#јаве, као што је ова у Грл,ану биле су јасни знаци да су односи између народа и иолиције, као нредставника власти веома затегнути и да ири таком стању ствара сукоб може брзо и ненадно планути. Потврду за то дали су догађаји у Гамзиграду, Н1 које нисмо дуго јјчекали после Грљана. (ЈЈиСтавиће се) ——