Male novine
ТЈРОЈ 44
УТОРАК ЈЗ ФЕБРУАРА 1890.
ГОДИНА III
ИЗЛДЗИ СВАКИ ДАН _ БРОхЈ 10. П. Д.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ч гчдину . . . ; ј 0 динара Н,| ао годиае 15 динара иеоеда ....... 9 Јиваз* и ивтхт Јоташ
мДакк! ЖЈ^Јвимвл^ВР! «жЉЖИ1-''( сШлш *г№ш?лтшмкттмт*^ ДНЕВНИ ЛИСТ 8А СВАКОГА •аагашада«" Првтплата из унутр. пслаже се саккв кад пошта За Бр.сград ме»»а првтплате — Лист се продеје ма број
И исма и рукогаси шаљу се В ласникт „М ајшх Н овина" Твпличин ввнац 6р. 17., на герием'спрату. Претплата ое прима код свију пешта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИИА Иа црвој етрани од петит. реда У0. пр. дин а ка четвртој од петит реда 10 пр. дик. ПРИШСДАНО стаје 50 нр. д. од петит реда. Ш1ВЕ 2Е1Та59
Оглаом Јевт.чно, но потрв&и н са слнкама.
За свано оглашење илаћа ов држ. таксе 20 пр. д.
веђи огласи по погодви
0^±±©^©±0±###11©1#®#±©±0^:02^©±в Ш ' ж
ж ж
МУШКИХ Ш Е Ш И Р А
к К у великом кзбору а по цени јевтиној про- Ж Ц даје трговина | 1 КОСТЕ НККСЛН1А | Ж {ђ Ж Београд. Ж • 142 1-10 Ц тџџоџоџошт®\\о\тш*а*о*о*охот
Мојим пријатељима, познаницима и саотачаственицима г. г. трговцима, који нгеле упознати се ма у коме роду руске трговине, стављам се на услугу ^ Адреса за са д ч I Господ. доктору А. Крјукову Спиридоеовка, Георгиевски переулок Дом, Козлова, за Ј, П. Куртовића. ' Мосвва 140 1—5
Јаена Благодарност Свима приј&тељима и пожаницама, а нарочито покојннковим лруговима., кн4> и онама који ми са стране и8јанише сво|в саучешће у големој тузи, овик вутем изјављујем јавну блаГОД»рн"СТ. Ожалоићена мати Белка Прокић, удова. 141 3—1
ОБЛИГАЦИЈЕ једна од 300, а друга од тООдук. <_а 12,|° год. интереса, внтабулисаие на прва места, на «» , им!чг. ■ млого веће вредности, продан се Упитати V уредннштву130 2—3
ТРАЖЕ СЕ посреднаца за пр^дају '•»лпог углед«ог имања овдл у Беод>, јавитп се уредништву „М. , ;на". 136 1—3
\ бан стан у кући Краљ Ми1а улица бр. 36 (на теразијаиздаје се од 1. Маја ове год. кирпју. Упитатиу истој кући Љубиц", Цинцар ЈанковиЛ 4—6
ОГЛАС Пошто влада велики партвзанлук у паланачкој штедионици, то продајем мојих ТРИДЕСЕТ комада акција по 40 динара а ллатио сам их по 50 динара, Нећу више да имам посла са оваким заводом. 10 Фебруара 1890 Паланка. Франц Кризбан 139 1—3 мливар.
ОБЈАВА 0Д 1 маја тек. год. издаје се под закуп имање масе пок. Стојана Жпвковића трговца 1. Механа са пекарнгцом на т бџијској ппјаца и у авлији више станова. 2. Стан над каФаном Сављанском" на Савп и у встој авлији велЈнидагум од иајбољих за вино. Ко би желео к<гје од именованих пмања узети
п. д вакуп нека се обрати подписанвм стараоцима. 9 Фебруара 1890. год. Београд Стараоци масе пок. Ст. Ж&вковића Љубица Живковић, Милован Јовановић абаџија. 131 2—3
ИЗДАЈЕ СЕ соба пространа са намештајем за једног или двојицу, Питати у уредпиштву овог листа. 137 1-3 ОФИЦИРИ и РАДИКАЛИ (Наставак) Сећате ли се, го иодо, ко се усудио да вас ирви походи у хатгсани. по доласку у Зајечар ? Ко оно беше који први дође, да вас. разгали и разведри својим разговором, да се изв-сти јесте ли снабдевеии са свима потре|бама — То је био једаи српски официо. х4ли више свега и нада све, сећате ли се оних страшних дана, кад настаде наше суђење и изрицање пресуд?. Ја, бар нећу ни кад заборавити ову слику: Оудска дворана. У врх стола, V зачељу, седи преседник Рајовић, с лева Хранисављевић , с десиа Андра Марјановић, а иза њега жалосна Фигура државног тужиоца. У левом углу сто и за њим деловођа судски нок. Милекно Жујовић. У дну дворане стојимо н»с деветорица оптужених чланова главног радикалног одб>ра. Свн оковани (сем Гиге, коме су због болести раније скинули окове); пред нама два војника с напереним пушкама и иатакнутим бајонетима, стоје и с једне и с друге стране стола, спремни д-» бране суд, да га бајаги ми одувуд не на падн<-мо. Около свуда. крај дугара клупе и столице, а на тим столицама све сами Официри, ваљада нреко триј естак душа. Ја сам први добио реч, да се браиим. Ја се још живо сећам тога одсудног тревутка. У дворани мртва тишина, ја крочих
за два корака у наиред и ланци зазвечаше. Рајовић рече подругљиво; „Дед' говори! покушај да се браниш ! да иидимо! али ие верујем да ћеш се одбранити; ми овде судимо по савести, то знај." Пре по што ћу отворити уста и почети да се бр атим, ја Оацим ,једа1 поглед по дворани. На самим враткма угледах некаква висока, црна, кукљаста попа, који ме чисто прождираше својим разбојничким погледом*) Оч« ми утекоше од њега и поглед ми паде на судије, но ту ме одмах сусрете и гневан и нодругљив поглед Рајовића, и злобан поглед ХранисављевиКев, иравнодушан одбојан ноглед М^рјановићев, и немио поглед државног тужиоца, који се на ме бечио као убодено јуне. Ја сам осећао к ■ ко су т очи свију оних четрдесет људи, шго беху тада у судској дворанп, на ме управљени, и ј сам жудно тражио нећу ли бар у једном од тих погледа наћи какве год п: клоности, симплтије, каквагод подржања у овом тешком часу. И мој поглед наде па ред офици| ра, што су седели крај дувара у лево од мене, и ја ваједаред сусрегох читав низ очију, које ме братски, пријатељски иогледају, из којих сија саучешће и цријатељство, и те очи као да су ме храбриле, као да су ми говориле: „јадни сужниче, говори слободно, не бој се, не бој се ништа, наше су симпатије с тобом". У тај мах ја бацим погле ( на опу страну где је био сто деловеђе. 01 уда ме сусрете такав исти благ, нријатељски ноглед. Ја у том трепутку осетих да се над мраком, који је дотле царовао у мојо.ј ауши, продера један отвор на црној завеси ; ови симпатични, пријатељски ногледи нродреше као топал а:унчани зрак У М0 ЈУ ДУ" ; У) 3 Р ач »к наде и љубави сину преда мном, и ја, о ■ храбрен, отворим уста и почнем своју одбраиу. Јес, ја овај тренутак никад нећу заборав' ти. И овде држчње срнских оФицира било је и *) Грађане нису пуштали на прстрес, сем оФицира и два трк чин^ввак-г био је још само оиај гг н.