Male novine

да, уз го путем оквашено и мокро. И све то почело је сад испаравити и сушити се на овој усијаној јари, & загрејане вагаи свуда се размилише. Помешаиа с дуванским димом, <>ва испарења брзо напунише собу. То је био мутан, беличаст, прљав и отрован облак, пун прокисла дуванска задаха и других ружнихис парења. Овај је задах просто тровао. Ја прво осетим главобољу јак бол у стомаку Ваздух јебио тако тежак да се јелва удисао, про лазећи кроз душник као усирене лопте. Мени се смркавало пред очима ија сеполако скљусим и паднем међу ноге људи што су стојали ту око мене. Више је но сигурно да би се морао угушити да сам те ноћи остао ту у том паклу. Срећом г. Таушановић угледа гооз прозор некаква г. официра ч почне га молити да нас спасе и авде. РДПосле по часа вас дванајестоца (ми и неки попови и учиР и љи) били смо изведени из ове те обнице и одведени у велику Ристу собу у поп Маринковој к ући. На патосу биле су поређане чисте сламњаче, с белим ^аршавима и топлим ћебетима. . официр е извини што није могао спремити бољу постељу, но ми смо хвалили бога кад само једном изађосмо из оне „џериме". Наша радост сијала нам се на лицу. Добци г. ОФицир био рећан гледајући како се ми радујемо што ћемо нровести ноћ у чистој, топлој соби, на чистој постељи. (Свршиће се)

5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Главка скупштингз. Српско-јеврејско певачко друштво држаће 17-ог

ов. м. у 10. час. пре подне у друштвеном сгану своју 10-ту ред. вну гдавну скупштину, на којој ће бити већ уобичајени дневни ред, п за то се позивају помажући и ночасни чданови, да прпсусгвују овој скуигатини. * Измвне на савском стоваришту предузеће се за којп дан у цељи живљег и сигурвијег продаза пред глнвном царинарнпцом в кананом Гашиаровом. На име општпна ће иримити на се трошлк за помицање ограде на цнринско истовариште у колико је потребно да се Фајакеристи и возари р"бг скдоне са удице, а за одрж*ње чистоте места и право да Фијакеристи и возари могу стајаги ту, давнће се општини нека накнада. Иницијативу у овоме нослу узели су на се царинарчпца и п лицвјски одељак ва Савн. * Измештање трећ8г штега I "г цес. краљев. паробро.дског друштва са места на коме је до сада б!>о, онам > испод штега I. цес. краљ. државне жељезнице извршиће се за којп дан. Споразум о томе учињен је < а друштвом и овдашњом царинарвицом у цељп, да би и остала друштва паробродска могла истовчритп робу своју на згоднијем месту, него што је таЈ случај до сада био. * Акционзрима Народне Банке. На овогодишњем главном збору акционара Народне Банке треба да се ! реши о важнпм изменама и доиунама у закону о Народној Банци и С 1атутима банчиним. За свако решавање о допукама а пзменама у закону и стгтутима треба да је заступљееа на збору најмање једна четвртпна свију акдија, треба дакле да буде :најмање 5000 акција па да збор може решавати о изменама п допунама. До сада је пријављен врло мали број акцаја. Да не би услед недовољног броја нрпјављених акција осгале не решене измене и допуне, важне по будући рад Народве Баике, то је желеги, да што већи број акционара дспонује своје акције и узме удазнице за овај збор Ногато се иосдедња рок за деноновање ак цијл, а то . је 24 Ф.бруара о. г. приближује, то би акционари баичипи требали да похитају с.а депоновање* својих акциј».

С еедике школе. Пошто сие даиас иде у интересу гате^ње, то је и на великој школи, по наредби г. мпнистра просвете, издата објава у којој се веди да због малог кредата у овогоднгањем буџету благодејнње ће се издавата сиромашним велпкошколцима само до 1 Јула ов. г. и у току тога времена неће се примити нови благодејанци нити ће се попуњавати нразна месга. Народна Скулштина 77 -Н РЕДОКНИ САСТАНАК ДРЖАН 13 ФЕБРЈАРА Преседавао г. Катић. Од министара: Грујић, Гершпћ и Вујић. Секретар Лазаревић чата протО к)л 76 ред. састанка, Диннћ молбе и жалбе. Прелази се на дпевни ред. Друго читање закона о иоложају и платама држ саветника и целог канц. особља. Извесгидац ирочита чл. 1 и 2 и скупштпна прими. Код чл. 3. Кундовић као и па првом читању тражи да плата саветницима буде 7,600 динара. Попменичним гласањем чл. 3 примљен је по предлогу одборском да буде плата саветника 8.500 дин. Чл. 4 и 5 иримљени су ненромехвени Поименичним гласањем нримљенје цео закон о држ. савету. За закон је гласало 70, против 32, један се уздржао. После оджора Секретар Иирић ирочита мишљење дрл;. савета по иредлогу В. Младеновића о предустројству в. академије, да сс о томе предлогу може говорити тек пошто се донесе закон о преустројству војске. Ириступи се избору одбора за оцену предлога о преустројству в. академвје. После овога затражи М. Милова новић од иреседништва да се изве штач „Јека" више не иушта у скуп штину због доношења лажних |вес ти, па се позва на г. Несторовића да он каже, је су ли се заиста хтели потући као што каже „Јек." Несткровић вели да је бидо круиних разговора, али да није дошло до бијења.

Подиред. замоли извештаче да не доносе лалше извештаје, за шта пм ставља на расположеЈБе скупштинска акта. Ст. СтанковиК тражи да се такви лзжни извегатачи не пуштају у „свети дом." Ирелазп се на днев^ и ред. Извести 1зц ирочита извештај одбора за роцену пројекта „закона о монополу дувана. Седница тр јала до х / 3 12 час. пре подне а за 14 Фебруар заказана за 3 часа по подне.

СТАЊЕ ВОДЕ Ко д Београда 13 ®еб. 1890 год. Код главне Царииарнице 2-86 метра,. Пролач испод мостажелез. 1Г32 мет. Оиала је за носледња 24 часа 0-6 сан.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Пажња. Свраћамо пажњу наших штоваппх читатеља трговачког реда аа оглас г. Јоце Куртовића из Москве. Нал земљак настанио се у овој стародневној руекој престоница и нуди своје иосредничке услуге свима оним срп. тргованма који би имали пли да што продају нли да што купују у Гусији. Ми пмамо многе цроизводе кпјн би .у Русијп могли наћп леау проходњу. Тако ието има и Русија својпх нрераћевина којима би ми Срби могли подмирпти наше потребе, а да не морамо у свему зависити од наше драге прије сусеткнње. На овоме нољу г. Куртовић може учинпти срп. трговини ;.епих ус^уга. ЧО*

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Славјански у Сегедину. Из Сегедина јављају да је Димитрије Агрењев—Славјански, 30 и 31 нр. месе| ца концертирао у сегедввској пој зорпшној згради. Оба су концерта испала сјајно и на задовољство публике. ЛИСТАК

ОДГОВОРИ—РАЗГО80РИ ИнИар—ефенција Од имкара неал бол .а ћара Бољ» етара *ша, но ново џубе. ИнКарске изреке^ Било је то у лето 1886. године Кнез Батемберг већ је био протеран. У Бугарску дошао Каулбагс да спасава руски уплив. Бугарски агитатор Влчов сазвао велики јаван збор на тргу пред црквом Светог Краља. Скупило се преко 2—3 хиљаде људи, све крчи, беседницн се мењају на говорницп. Ја гледам збор с прозора моје гостиоиице „Одесе" и чујемсваку реч беседникову. На један пут на јаван збор бу гарских грађана долази руски царски ђенервл Каулбарс, пење се на говорнвцу и отпочиње беееду: „Во имја мојево царја..." — Ура! да жавеје цар! — прихватају Бугари шеретски. —- Али ,ој ц р жели то и то ночиње онет Каулбарс.

— У. , у. .. у! није истина; то не тражи цар. .. није иетина вичу Бугари. Опет Каулбаре сномиње царево име — опет вешти Бугари нривичу „да живеје цар!" Опет Кзулбарс почне да наврће воду на своју воденицу — опет Бугари понова вичу: „У.. у., у.-.а ,.а, то не може бити, то није царева жеља." Таго је трајало више од по часа. Каулбарс беседи; пао ђенерал уватру па се све удара рукама у прса, и виче толико да и мртвом Св. Краљу већ главу проби. Тако било за дуго ве било тек на један п јт пркпуца плот и Једна оближња"ограда плану; док ударише длан о длан свег је разнесе и тако н -оружани даскама и нрошћем узе ше се сад бити. Пршти даска, пуцаЈу паве, жандарми с Фијакерима једнако долдзе, товаре рањенике у кола и вуку их у полицију. На једаред угледам ову слику и прилику. Средовечан човек, у наочарима и сигавом горњем капуту, бежи преко друма право нашој гостичвици, аза њим се стисла двојица — јуре га. Један похзостао. а други, бога ми, пристигао а, а да га домаши Још мало ј|>ш мало — « но стиже га п

хакну га ногом. Гоеподпн у нзочарима паде потрбушке, нреврте се. наочаре му спадоше, <н их дочена скочи, онај му у томе удари 2—3 песнице за врат и два пут га потврдп ногом у задњицу. Гоњени утече у гостионицу, а његови се гониоци вратише патраг гомили. Иризор је био смешан и ја сам се од срца смејао. Баш у т; ј мах неко закуца на моја врата — Слободно. — Уђе момак: — Изволте доле у кавану тражи вас г. Сукнаров. Сиђем и нађем г. Сукнарова где код задњих врата нешто разговара с гостиовичаром (црногорцем). У каФани не бејаше ннкога. Само је уједном углу до прозора седео онај исги што га мало час бише, брисао је наочаре и спремао се да почне читатп неке бугарске новине што су ту пред њим стајале. Видећи га мени опет наде смешно, узмем се понова смејати и упитам Сукнарова ко је онај гостдин. Он ми рече да је адвокат, а ако се не варам рече име му је Антонов. (за име не јамчим). — Па њега ти мало час бише као нпкога његовог. — Ама, бога ти? рече Сукнаров А где?

— Ево баш овде пред механом. Сукнаров се смејао. За тим р: че: — Е, сад да видига шта је Бугарин; ходи да седнемо онде за сто близу њега, на слушај шта ће сад говорити. Тако и учинимо. Кад већ седосмо Сукнаров унита: — Какво нравиш, баја Антонов; харно ли си, убаво ли си? Антонов диже главу, ногледа преко наочара и рече: А, вија сте, баја Сувнаров. Харно сам! добре сам, ете така четем си газета (читам новине). — Ами какво ирават, бе бајо, тија тамо — иоче опет Сукнаров показајући руком на гомплу која се још гугаала тамо преко сокака тепат се, лошо прават! На те Сукнаровљеве речи мој ти Антонов ухвати с два прста ивицу од капута, и, тресући је, рече: Џаба им, нека раде шта хоће. Ја се у те ствари никад не мешам. Сукнаров ме гурну ногом. Он продужи. — А нисп био тамо, баја АнТонов, да видиш мало шта се ради? — Јок, џанум! Шта имам Ја тамо иосла? Седим си ја лепо овде и чита м новиие — рече баја Антонов, ка0 Да се збиља није макао с места